Zbog štrajka advokata loš učinak sudova

Predsednik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević izrazio je bojazan da će Izveštaj o radu svih sudova u Srbiji za 2014. godinu biti loš, jer sudovi neće ostvariti zacrtane ciljeve zbog štrajka advokata.

"Izveštaj neće biti dobar, upravo zbog protesta advokata, i mislim da treba govoriti o većim posledicama obustave rada, a to je da su građani uskraćeni da ostvare svoja pravo - da brže dođu do pravde", rekao je Milojević.

Sudovi u Srbiji trebalo je da do 1. januara 2015. godine pošalju izveštaj o radu Visokom savetu sudstva u kojem, između ostalog, navode koliko su dobili novih predmeta, koliko su preneli starih i koliko predmeta su uspeli da reše, na osnovu čega se prati njihova efikasnost.

"Svi vole da završe godinu i ostave čiste fioke, a ostavićemo čiste fioke u vezi sa urađenim odlukama, ali zato će biti mnogo veći broj nerešenih predmeta nego što smo planirali", ocenio je Milojević i dodao da očekuje da će predstavnici advokature i Ministarstva pravde uskoro postići dogovor.

On je naveo da je u oktobru predstavljen izveštaj o radu sudova u prvoj polovini 2014. godine koji je pokazao da su sudovi premašili Plan Vrhovnog kasacionog suda po kojem treba da reše 20 odsto zastarelih predmeta. "Sudovi su do oktobra rešili više od 150.000 starih predmeta u odnosu na celu prethodnu godinu", kazao je Milojević.

Prema podacima iz Izveštaja o radu sudova za 2013. godinu, u Srbiji je bilo 1,7 miliona predmeta koji traju duže od dve godine. Milojević je naveo i da je u Vrhovni kasacioni sud stiglo 1.007 prijava građana koji su se žalili na povredu prava na suđenje u razumnom roku, od čega je rešena polovina predmeta i u 57 slučaja je utvrđena povreda prava.

"Pravo na sudsku zaštitu samo po sebi nije dovoljno ako nije zaštićeno nekim pravima koji pospešuju njegovu delotvornost. Pravo na zaštitu suđenja građani su počeli da koriste od juna i do 26. decembra primljeno je 1.007 predmeta", rekao je Milojević i dodao da su pojedini građani dobili i novčanu nadoknadu koja prosečno iznosi oko 300 evra.

Građanima je u maju omogućeno na osnovu Zakona o uređenju sudova, da podnesu dva zahteva zbog prava na suđenje u razumnom roku - ubrzanje postupka, ali i za nadoknadu štete koja se isplaćuje iz sredstava namenjenih sudovima.

Ukoliko su građani vodili spor pred osnovnim sudovima, zahtev podnose višim sudovima, a ukoliko je pravo na pravično suđenje povređeno pred višim sudom, o zahtevu će odlučivati apelacioni sudovi.