Nikolić najavljuje prelazak na "kancelarski sistem"

Izbor predsednika republike u parlamentu, što predlaže šef države Tomislav Nikolić, označio bi definitivan prelazak na kancelarski sistem i još snažniju ulogu premijera, slažu se predstavnici srpskih političkih stranaka. Predstavnici vlasti još nisu zauzeli stav o ovom predlogu, dok opozicija smatra da vladajući savez namerava da prilagodi sistem svojim planovima.

Nikolić je rekao da je direktno glasanje za šefa države bilo ustupak tadašnjem lideru demokrata Borisu Tadiću, prilikom usvajanja Ustava i naveo da bi tu odredbu trebalo izmeniti. Prema njegovom predlogu, predsednika bi ubuduće trebalo da biraju poslanici u Narodnoj skupštini, uz otežanu proceduru za njegovo smenjivanje da se ne bi ugrozila stabilnost sistema.

U Srpskoj naprednoj stranci u sredu nisu želeli da komentarišu ovu Nikolićevu ideju. Potpredsednik SNS i ministar odbrane Bratislav Gašić kaže da u stranci još nisu zauzeli zajednički stav i da će o toj temi tek razgovarati.

Član Glavnog odbora SPS Branko Ružić navodi da se Nikolićev predlog može tumačiti na dva načina. "Ukoliko je namera da se tim predlogom aktuelni predsednik Republike založi za uvođenje kancelarskog sistema u Srbiji, onda se to može i razumeti kao legitiman politički stav. Ukoliko se teži lakšem i sigurnijem izboru predsednika uz, u tom slučaju, deficit punog legitimiteta od strane građana i građanki, onda je to takođe legitiman politički stav. Ali, koja je od ove dve intencije prisutna kod predsednika, to je ipak pitanje za njega i njegov kabinet", kaže on.

Šef poslaničke grupe DS Borko Stefanović ocenjuje da je reč o "de jure pravljenju kacelarskog sistema" i "pokušaju zaustavljanja Dačića, ali i Vučića da naprave predsednički sistem u Srbiji". "To nastojanje pokazuje koliko je vlast neozbiljna i spremna da sve prilagođava isključivo sebi",  kaže Stefanović.

Politički analitičar Slobodan Antonić smatra da je izbor predsednika u Skupštini više u skladu sa idejom parlamentarizma, ali "bolje bi bilo parlamentarizam ojačati promenom izbornog sistema u većinski, jer za to ne treba promena Ustava. Ovako ćemo dobiti pored slabe Skupštine i slabog predsednika, a jedino će jak ostati premijer, čime će nastati jedan faktički kancelarski sistem. Kao da se sve to kroji po meri sada dominantnih političkih ličnosti", ocenjuje Antonić za Novosti.

Napuštanje direktnog izbora predsednika donelo bi značajno smanjenje ovlašćenja šefa države i njegovu ulogu svelo bi na protokolarnu, dok bi sva realna moć prešla u ruke premijera. Kancelarski sistem podrazumeva da samo premijera bira skupštinska većina, a da on zatim sam postavlja i smenjuje ministre.