Duplo plaćanje zdravstvenih usluga nas košta milijardu evra

Za obavezno zdravstveno osiguranje, prema podacima iz nacionalnog zdravstvenog računa, godišnje svi zajedno izdvojimo oko 160 milijardi dinara, a direktno iz džepa, za ono što doplaćujemo u državnom zdravstvu i lečenje kod privatnika još - 125 milijardi, ili oko milijardu evra. Od toga nešto više od 94 milijarde ostavimo u privatnim ordinacijama i laboratorijama.

Kada bi osiguranici dobili mogućnost da sa zdravstvenom knjižicom idu i kod privatnika, kao što najavljuje ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, zdravlje bi ih manje koštalo.

Uštede, kako u džepu osiguranika, tako i u zdravstvenoj kasi su i najopipljiviji razlog zbog kojeg Udruženje privatnih lekara i stomatologa podržava projekat "sa zdravstvenom knjižicom kod privatnog lekara", čija bi realizacija, prema najavi Lončara, trebalo da počne ove godine. Promene na nivou primarne zdravstvene zaštite, osim značajnih ušteda, u poštenoj "tržišnoj utakmici" značajno bi unapredile i kvalitet zdravstvenih usluga, uvereni su u ovom udruženju.

"Sistem kakav imamo više nigde ne postoji. I Albanija je pre šest godina privatizovala zdravstvenu zaštitu", kaže za "Novosti" dr Branislav Kardašević, kopredsednik Udruženja privatnih lekara i stomatologa. "Mi smo kao udruženje na prednosti modela slobodnog izbora lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ukazivali, nažalost bez uspeha, kod prethodnih administracija još pre desetak godina. Kašnjenje u modernizaciji dovelo je srpsko zdravstvo na poslednje, 34. mesto u Evropi."

Kardašević kaže da su privatnici sada prvi put stekli utisak da postoji volja nadležnih da se nešto menja, ali se pita zašto je bilo potrebno da prođe jedna decenija, nekoliko vlada i tri ministra zdravlja da bi model za koji se zalažu postao proklamovani prioritet tek za sadašnje zdravstveno rukovodstvo.

"Zdravstvo postoji zbog građana, a oni očekuju da kada se odluče na lečenje kod privatnog lekara konačno budu tretirani u skladu sa evropskim standardima", prenosi dr Kardašević stav Udruženja. "Sve ispod ovog minimuma je samo ponavljanje grešaka iz prošlosti i grčevit pokušaj konzerviranja postojećeg stanja od brojnih retoričara reforme koji, sedeći na dve stolice, reformu glasno podržavaju, a tiho i uporno blokiraju promene."

Privatnici ne očekuju da će njihovo uključivanje u sistem ići "glatko i brzo", ali su uvereni da je na tom putu veća prepreka monopol državnog zdravstva, nego besparica u fondu osiguranja.

"Važno je da se od nečeg počne: ako RFZO priznaje 500 dinara za plombu, u čemu je problem da pacijent sa knjižicom dođe kod privatnog stomatologa, plati uslugu, a kasnije deo troška naplati od osiguranja?", kaže dr Kardašević. "Priče koje smo slušali više od decenije da bi za fond zdravstvenog osiguranja uključivanje privatnika u sistem bilo skupo, služile su samo za izgovor i opravdanje. U državnom zdravstvu se plomba naplaćuje 300 ili 500 dinara, a mi smo izračunali da je ekonomska cena u privatnoj ordinaciji sa jednim stomatologom i sestrom - 33, a u državnom čak 67 evra! Ali, problem je što se u državnom zdravstvu ne prikazuju realni troškovi poslovanja, nego se računa samo rad lekara, a održavanje zgrada, materijalni troškovi, nabavka opreme, opet, pada na teret osiguranika."

U privatnoj praksi su značajni zdravstveni resursi. U Srbiji radi 1.714 privatnih zdravstvenih ustanova: 13 opštih i 52 specijalne bolnice, 15 domova zdravlja, 129 poliklinika, 940 ordinacija...

Prema zvaničnim podacima, prosek po stomatologu u državnom zdravstvu je 2,1 plomba u smeni. To je prilično lagodna pozicija: da vam neko daje platu i plaća sve doprinose za "toliki rad", a posle posla da radite dopunski, na crno", kaže dr Branislav Kardašević.  "Doktori opšte medicine se "hvale” da u smeni prime i po 55 pacijenata, jer ih na to tera loša organizacija sistema, a ubeđen sam da nijedan lekar koji u smeni primi više od 15 ljudi, ne može da pruži kvalitetnu uslugu pacijentu."