"Građani morali biti svesni rizika kada su uzimali kredit u "švajcarcima""

Njihov predlog je da im država pomogne tako što će pomoći bankama da se taj dug konvertuje u evro ili da se kurs "švajcarca" fiksira na, recimo, 102 dinara za jedan franak.

Predsednik Izvršnog odbora Erste Banke Slavko Carić predložio je da se preostali deo kredita koji građani imaju indeksiran u švajcarskim francima konvertuje u evre. "Pomoć banke može da bude da se cena konverzije prebaci na kraj otplatnog perioda i da se za toliko smanji rata (ostane ista kao na primer kao iz decembra 2014.), ili pak da banke dodatno smanje kamatnu stopu na te nove kredite koji će sada biti u evrima", objasnio je on.

Država, pak, smatra Carić, može da pomogne poslovnim bankama da konverzija švajcarskog franka u evro bude što povoljnija i da eventualno pomogne bankama u subvenciji kamatne stope. On je naveo da je u Srbiji oko milijardu evra, pre svega stambenih kredita i oko 100.000 ljudi koji su pogođeni rastom kursa švajcarske valute.

Velika većina korisnika kredita u "švajcarcima" je teško plaćala svoje mesečne obaveze, a posle jačanja franka većina i de facto, po regulativi NBS, postaje platežno nesposobna. Njihovi krediti su prema evru dodatno porasli, primanja su mahom ostala ista ili su se smanjila, a vrednost kupljene nekretnine je najcešce pala.

Komentarišući kakve su trenutne mogućnosti dužnika, Carić je rekao da oni mogu vratiti nekretninu banci ili da nastave sa otplatom ili da konvertuju kredit u evro.

Prema oceni Carića, raspon mogućih mera države je jako veliki: od toga da "natera" banke da retroaktivno primene neki stari kurs iz 2007. ili 2008. godine, do toga da preuzme na sebe, u budžetu, deo tereta konverzije. "Medutim, u bilo kojoj meri, država mora biti ekstremno oprezna iz više razloga. Ukoliko država kroz budžet ili NBS bude prestroga, poput mađarskog scenarija, postoji opravdana bojazan da će neke strane banke doneti konačnu odluku da se povuku sa srpskog tržišta, a neke se mogu dovesti na ivicu solventnosti. To može biti veliki trošak za NBS i budžet kako na kratak rok tako i na duži.

Razlog je što dodatna smanjena kreditna aktivnost banaka, u već restriktivnom okruženju, može dovesti do dodatnog pada nacionalnog dohotka. Takode, stečaj neke od banaka koja ima veliku izloženost u švajcarcima može da bude vrlo skupa za budžet, rekao je Carić.

"Građani bili korektno upozoreni"

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da bi za građane bilo najbolje rešenje kada bi zajedno država i banke uspeli da reše njihov problem, i to najverovatnije fiksiranjem franka na nekom nižem nivou, i podsetio na predloge u domaćoj javnosti da to bude 102 dinara za jedan franak.

"Sad se onda postavlja pitanje: a iz kojih izvora i ko treba da snosi tu razliku od 20 dinara za onoliko kolko je franak skočio u proteklih nekoliko dana", rekao se Savić i podsetio građane koji su ušli u taj rizik, da većina njih verovatno nije ni bila svesna toga da je u velikom riziku.

"Dakle, građani koji su uzimali kredite sa švajcarskim francima, sasvim korektno su i na vreme bili upozoreni od Narodne banke Srbije i od tadašnjeg guvernera Radovana Jelašića, koji je vrlo ubedljivo i argumentovano govorio, kakvom se valutnom riziku izlažu ti građani. Ljudi su prenebregli tu činjenicu, verovatno zavedeni time, što je kamatna stopa na kredite u švajcarskim francima bila nekoliko puta niža nego što je bila kamatna stopa na kredite u evrima", podsetio je Savić.

Savić je napomenuo da se sada situacija promenila, a na primer 2000. godine, američki dolar bio je jači 20 odsto od evra, dok je pre samo godinu dana, evro bio skoro 45 odsto jači od američkog dolara. U ovom trenutku situacija je takva da, kako je dodao, opet jača američki dolar, pa evro.

"Prosto se moramo naviknuti da živimo u tržišnoj privredi koja je surova, takva kakva je, svako mora dobro da razmisli, pre nego što uđe u neki posao, kakve su mu platežne mogućnosti, šta može da istrpi njegova plata, kakva strategija može biti u nekom narednom periodu i nije dovoljno da razmišljate samo za jednu godinu, već za 25 godina o potencijalnim rizicima. Ako bi se tako građani ponašali, ne bi došli u ovu poziciju", kazao je on.

Inače, zbog skoka franka, za skoro osam hiljada onih koji su uzeli stambeni kredit u švajcarskoj valuti, rata za kredit može da skoči i do osam hiljada dinara. Danas su analitičari Admiral Marketsa predvideli da bi novi udar švajcarskog franka na deviznom tržištu mogao da usledi već u četvrtak, 22. januara.

Hrvatska je rešenje našla u tome što je odlučila da "zamrzne" kurs franka. Šta će uraditi naša zemlja, trebalo bi da bude poznato u petak.