Svake nedelje u Srbiji sedam slučajeva incesta

U čak 42.15 odsto slučajeva počinilac ovog gnusnog dela je biološki otac, a još strašniji podatak je da deca koja su zlostavljana u proseku imaju 5 godina i 4 meseca.

Jezivim podacima do kojih je došao ovaj centar nema kraja – ova zlostavljanja tek u manjem broju traju više meseci (30,73%), dok na žalost, u najvećem broju slučajeva predstavljaju višegodišnje zlostavljanje (69,27). U čak 78,39% slučajeva počinilac je član porodice, a meta ovakvih svirepih dela su devojčice (83,22%).

Između prvog nasilja i prjavljivanja u proseku prođe čak 8 godina i 5 meseci, a nekada i mnogo kasnije. U čak 92.11% slučajeva nije započet krivični postupak.

Jedno od pitanja koje je posledjih dana u centru pažnje jeste i pitanje kako zaštiti mlade koji su prošle torturu u svojoj porodici, a naročito ukoliko se radi o mladim devojkama nad kojima su se iživljavali članovi porodice.

Nesigurne u sebe, povređene i mlade, još uvek nesnađene u realnom svetu, ovakve devojke čeka dug put do stabilnosti. Iako je mnogo ustanova koje pružaju trenutnu zaštitu ni jedan trajno ne rešava problem.

Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće kaže da ova institucija pruža trenutnu zaštitu svakoj ženi koja je žrtva nasilja u porodici, ali da "od trenutka kada uđu u Sigurnu kuću žene moraju početi da razmišljaju šta dalje".

"Kod nas se žene u proseku zadržavaju 4 do 5 meseci, neke kraće, neke i duže. Koliko će ostati pre svega zavisi od njihove ugroženosti. Ono što je važno jeste da žene znaju da ovo nije trajno rešenje i da moraju da razmišljaju o trajnijem rešenju", kaže Stanojević.

Prihvatilište za odrasla lica takođe neretko biva prva adresa onih koji su žrtve porodičnog nasilja.

"Mi smo ustanova otvorenog tipa i kod nas sklonište i zaštitu mogu potražiti svi kojima je to potrebno. O žrtvama porodičnog nasilja brinemo kao i o ostalim korisnicima naših usluga, a kada im dolazi porodica u posetu, obavešteni smo o tome, i trudimo se da ne dođe do nezgodnih situacija. Kod nas je boravak ograničen na 6 meseci, mada se dešava da korisnici koji se ne snađu ostaju i duže", kaže Suzana Milović, iz Prihvatilišta za odrasle u Beogradu.

Ono što iz navedenih ustanova napomenuli jeste da i pored svih nedaća koje su snašle žrtve, one moraju u jednom trenutku da stanu na svoje noge. Nažalost, iako se pominju brojni mehanizmi pomoći kao što su razgovori sa psiholozima, sociolozima, terapeutima, nekako se čini da onaj glavni izostaje – finansijski osamostaliti žrtvu da ne zavisi od nasilnika i da nije primorana da mu se vraća.