Zrenjanin: Domovi zdravlja da prijave nasilje nad ženama

Ova obaveza ustanova proizilazi iz Posebnog protokola Ministarstva zdravlja, jer je medicinska dokumentacija o nasilju dokaz da je do nasilja došlo i od presudnog je značaja prilikom donošenja odluka o daljim merama zaštite žrtava, ali i kaznenim merama prema počiniocima.

Današnji sastanak, zaključuju učesnici, deo je kampanje za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu u vezi sa njihovom ulogom u sprečavanju nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima koju sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana.

"Nasiljem u porodici i u partnerskim odnosima pogođeni su svi koji sa njegovim žrtvama ili počiniocima dolaze u kontakt. Zato se ono mora posmatrati kao pitanje javnog zdravlja, a ne kao lični problem pojedinki i pojedinaca koji su pretrpeli nasilje. Vojvodina već više od jedne decenije radi na uspostavljanju efikasnijeg, sveobuhvatnog modela suzbijanja i sprečavanja nasilja u porodici, naročito prema ženama kao njegovim najčešćim neposrednim žrtvama. Uprkos tome, o ovoj pojavi se u nadležnim institucijama ne vodi sistematizovana i usaglašena  evidencija", navodi se u zaključku Pokrajinskog ombudsmana.

Dodaje se da se razmere ove pojave zvanično uglavnom procenjuju na osnovu nepotpunih podataka. Međutim, čak i takvi podaci zabrinjavaju: procenjuje se da je broj zabeleženih slučajeva tek vrh ledenog brega.

"U nekim sredinama upućeni tvrde da je broj slučajeva nasilja u porodici, kao i njegovih žrtava i do dvadeset-trideset puta veći od broja zvanično zabeleženih slučajeva. Dok god evidencija nasilja u porodici bude poimana kao sporadična dužnost, a ne zakonska obaveza, naročito u zdravstvu, o ovoj pojavi neće postojati podaci koji bi dokazali njenu rasprostranjenost i posledice, niti će je društvo smatrati svojim prioritetom", smatraju u kabinetu ombudsmana APV.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju je anketom sprovedenom 2013. godine utvrdio da su zaposleni u zdravstvu uglavnom upoznati sa Posebnim protokolom Ministarstva zdravlja o postupanju u slučajevima nasilja prema ženama. Iako je petina zaposlenih prošla obuku o njegovoj primeni, podaci iz ankete ukazuju na to da svega tri odsto zdravstvenih radnika u Vojvodini nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima evidentira na propisani način. Zbog toga će u narednom periodu biti organizovane različite aktivnosti u ovom sektoru, rekla je načelnica u sekretarijatu za zdravstvo Biljana Delić, predstavljajući Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine.

Ovaj Program bi već ove godine u zdravstvenim ustanovama trebalo da obezbedi i dosledno evidentiranje slučajeva nasilja u porodici i prema ženama.

"Pružanje pomoći žrtvama nasilja je dužnost svakog od nas, a u zdravstvu je to obaveza, jednako kao i ukazivanje na posledice nasilja i rad na njegovom suzbijanju i prevenciji", istakao je direktor Doma zdravlja u Inđiji Vasa Petrović, govoreći o iskustvima ove ustanove u vezi sa postupanjem u slučajevima nasilja prema ženama i njegovim evidentiranjem u zdravstvene kartone.

Preduslov da bi se žene osnažile da nasilje prijave je njihova edukacija o sopstvenim pravima i mehanizmima zaštite, a u čemu bi zdravstvo moglo da ima presudnu ulogu. Doktor Petrović smatra da bi žene koje se lekarima obrate zbog porodičnog ili partnerskog nasilja trebalo smatrati hitnim slučajevima zbog velikog rizika od nasilja po zdravlje i bezbednost žrtava. Time bi se ujedno nasilnicima i široj zajednici poslala poruka da se ono neće tolerisati, a žrtve ohrabrile da zatraže pomoć i da ga prijavljuju nadležnima.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana za ravnopravnost polova Danica Todorov osvrnula se na desetogodišnje iskustvo institucije u postupanju po pritužbama žena u vezi sa nasiljem u porodici. Ombudsman koordinira pokrajinskom mrežom "Život bez nasilja", čiji su deo i zdravstvene ustanove u Vojvodini.

Praksa je pokazala da zaposleni u zdravstvu imaju važnu ulogu u informisanju žrtava o tome kako da nasilje prepoznaju i zatraže zaštitu, kao i u dokumentovanju ne samo zdravstvenih posledica nasilja, nego i činjenice da se ono dogodilo. Ovo je izuzetno važno u daljim postupcima, naročito u slučaju pokušaja negiranja da je do nasilja uopšte došlo.

Nesistematično evidentiranje slučajeva nasilja, neusaglašeno postupanje institucija, zanemarivanje mera zaštite i blage kazne najveći su problemi u borbi protiv nasilja prema ženama. Potencijalno presudnu ulogu zdravstva u sistemu nadležnih institucija naglasila je u svom izlaganju i saradnica Andrijana Čović, koja je govorila o konkretnim pritužbama zbog nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima po kojima je institucija Ombudsmana postupala.

Konstatujući da je današnje društvo veoma tolerantno prema nasilju svake vrste, učesnici diskusije izneli su svoje viđenje uloge zdravstva u sistemu zaštite od nasilja u porodici. Od svih nadležnih, zaposleni u zdravstvu najčešće su u prilici da o tome posvedoče i ukažu na stvarne razmere ove vrste nasilja, uglavnom društveno prihvaćenog i opravdavanog.

Zaključeno je da će nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima biti smatrano sporednim pitanjem dok god se obrazovanjem i informisanjem u javnosti ne izgradi svest o tome da je posledica tolerisanja nasilja njegovo bujanje i stvaranje okruženja nesigurnosti za žrtve.