Inđija: Nedopustivo nasilje u političkom životu

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je da poslednji događaji u Inđiji unose element nasilja u politički život, što je "nedopustivo".

Goati je napad na novinara Vladimira Ješića, kao i međusobne optužbe Srpske napredne stranke (SNS) i Demokratske stranke (DS) za nasilje i pretnje odbornicima Skupštine opštine Inđija ocenio kao "vrlo ozbiljnu stvar koja predstavlja sliku problema u društvu".

- Normalno je da ovakva situacija ne doprinosi nikome, unosi jedan element nasilja u politički život koji je tek počeo demokratski da se konsoliduje - kazao je Goati. On je napad na Vladimira Ješića ocenio kao očiglednu pretnju njegovom bratu, potpredsedniku DS i bivšem predsedniku opštine Inđija Goranu Ješiću.

Kada je reč o međusobnim optužbama SNS i DS, Goati je istakao da postoji puno elemenata da se sud umeša i utvrdi šta je istina. - Prosto je jedini način da svi rade svoj posao, ako postoje indicije, policija i tužilaštvo moraju da rade posao, a ne da mi nagađamo ko je šta rekao. Ne treba ostavljati džepove nerešenih pitanja iza sebe - naveo je on.

Popov: Pritisak nije dobar

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavio je, povodom dešavanja u opštini Inđija, da za demokratske procese nije dobro pritiscima menjati vlast na lokalnom nivou, te da treba čekati redovne izbore. Napominjući da je u raznim opštinama u Srbiji u proteklom periodu bilo pritisaka za promenu vlasti, Popov je naveo primer Iriga gde, kako je rekao, vladajuća stranka (SNS) nije imala nijednog odbornika, a uspela je da promeni vlast.

"Sad imamo sličan slučaj u Inđiji koji nije baš tako drastičan, ali je očigledno bilo pritiska na odbornike DS da se promeni vladajuća većina u toj opštini", rekao je Popov. To, kaže, nije dobro za demokratske procese u našoj zemlji jer treba poštovati volju građana izraženu na izborima i čekati redovne i regularne izbore da bi se došlo do lokalnih ili pokrajinske vlasti koje će imati legitimitet.

Nije dobro ni to što u Srbiji stalno živimo u atmosferi nekakvih vanrednih izbora za čime, prema njegovom mišljenju, nema nikakve potrebe. Izbori bi trebalo da budu održavani u ono vreme koje je propisano Ustavom i zakonima, osim baš ako se nešto izuzetno ne dogodi, napominje Popov.

On smatra da i pokrajinski i lokalni izbori treba da budu održani početkom iduće godine, odnosno do maja 2016. i da bi racionalno bilo da budu spojeni jer spadaju u "jednu vrstu lokalnih izbora".