Polako odumiru pogranična vojvođanska sela

Četrnaest kilometara od Vršca leži selo Vatin. Sa 238 meštana jedno je od sela sa najmanje stanovnika u tom delu Vojvodine.

Nekada ih je bilo dvostruko više. Danas su ulice prazne, kuće urušene, kapije zaključane. "Ovo selo postaje staračko. Sve je manje dece. Evo, sad imamo u prvom razredu njih troje i jedno u četvrtom", kaže za RTS Mirko Marčeta iz Vatina. Nekoliko petaka svaki dan putuje do Vršca.

Selo ima mesnu zajednicu i ambulantu koja radi utorkom i četvrtkom, a prevoza nema za vreme raspusta. Živi se uglavnom od poljoprivrede.

Iako se naslanjaju na Evropsku uniju pogranična sela polako odumiru. U njima više nema seljaka, skoro trećina kuća je na prodaju, Isto toliko je pod ključem.

Mirko Mirčeta objašnjava da se cene kuća kreću od tri do četiri hiljade evra, a malo bolje do 10.000. Navodi da su za kupovinu zainteresovani uglavnom stariji ljudi.

Nedaleko od Vatina, u selu Mali Žam svega je 350 meštana, uglavnom starije generacije. U školi četvoro dece, prodavnica radi dvokratno, dom je kulture prazan.

"Ako se neko razboli, a nije hitan slučaj, mora da sačeka dan kada dolazi doktor ovde u ambulantu, svaki treći dan. Imamo pokretnu apoteku koju nam je omogućila opština Vršac. Ona dolazi dva puta nedeljno", objašnjava predsednik MZ "Mali Žam" Adrian Boka.

Talas udavača iz Rumunije pre tridesetak godina spasio je selo Kuštilj od zatvaranja kuća i škole. "Posle pada Čaušeskua u Rumuniji, one su došle ovamo na posao i skoro svaka devojka koja je došla ovde, tu je i ostala, tako da mi u Kuštilju imamo jedno 40 rumunskih snajki", priča Anuka Lupej iz Kuštilja.