Puzović: Da se legalizuju svi objekti koji ne ugrožavaju javni interes

U Sekretarijatu se zalažu da se legalizuju svi objekti koji ne ugrožavaju javni interes. Poseban aspekt u ovom poslu je i kako obezbediti da se kroz legalizaciju ne ugrozi bezbednost građana, pogotovo kod objekata koji će se koristiti za javne i komercijalne namene, kao i kako obezbediti da se kroz legalizaciju ne ugroze osnovni elementi životne sredine, pre svega kvalitet vode i zemljišta.

Međutim, Puzović je napomenuo da Pokrajinski sekretrijat za urbanizam uopšte nije bio konsultovan kada se nacrt zakona pisao, te da je uočeno da se u njemu izjednačavaju građani koji su do sada poštovali zakone, sa onim građanima koji su gradili nelegalno. Naime, ukoliko se usvoji ovaj nacrt zakona, smatra on, biće moguće da oni koji su nelegalno digli veoma velike objekte, i to često na problematičnim mestima, koja se nalaze na zaštićenim područjima i važnim sa aspekta odbrane od poplava, na primer, sada legalizuju te objekte za simbolične sume novca, koje se kreću od 3.000 do 50.000 dinara.

"Jedan od ključnih negativnih potencijalnih uticaja ovog nacrta zakona jeste na životnu sredinu i zaštićena područja. Predviđeno je da se neće ozakonjavati ono što je u prvom stepenu zaštite u Nacionalnom parku Fruška gora i drugim zaštićenim područjima. Mi na sreću u Vojvodini zbog našeg aktivnog rada i prisustva na terenu tu nemamo nelegalnu gradnju, ali imamo divljih objekta u drugom i trećem stepenu zaštite, te je svaka legalizacija divlje gradnje na tim područjima opasna jer nam ne dozvoljava da sačuvamo te prirodne vrednosti i na adekvatan način prezentujemo javnosti", istakao je Puzović.

U Vojvodini postoji 1.050 nelegalnih objekata u zaštićenim područjima, uz činjenicu da u prvom stepenu zaštite nema ni jedne divlje gradnje. Međutim veliki pritisak je u drugoj i trećoj zoni zaštite gde ima mnogo nelegalnih objekta, gde je u poslednjih deset godina porušeno preko 100 objekata što nije zaustavilo dalju divlju gradnju.

Procena je da u našoj zemlji ima oko milion i po nelegalnih objekata, ali se u obrazloženju nacrta ovog zakona kaže da to niko tačno ne zna. Verovatno ih ima i do dva miliona, a to je prosečno jedan nelegalni objekat na četiri stanovnika, što govori o veličini problema.

"Veliki je problem što se odgovornost kroz ovaj nacrt da se sve ovo drži pod kontrolom svaljuje na građevinsku inspekciju. Znajući koliki je broj građevinskih inspektora u Srbiji, smatramo da je nemoguće da taj mali broj inspektora obiđe sve svoje zone u narednih šest meseci i da popiše svih tih milion i po objekata, izda svakom odgovarajuća rešenja i dovede sve to u stanje ozakonjenja, odnosno gde je to moguće", mišljenja je pokrajinski sekretar Slobodan Puzović.