Zatrpani smo smećem, političarima važnije "hleba i igara"

Mada je odlaganje smeća donekle rešeno postojanjem lokalnih komunalnih deponija uz svako veće naselje, problem je što su to samo lokacije za bacanje tona smeća, a ne i mesta gde bi se na ekološki način tretirao otpad i sprečilo dalje zagađenje.

Pored toga, na svakom koraku se mogu videti male i velike divlje deponije koje su posledica neodgovornog ponašanja građana. Ovo nije toliko posledica nekulture, već rezultat spoznaje građana da ih zbog toga niko neće kazniti. Jednostavno, još nije zabeleženo da je komunalna policija ili neka druga inspekcijska služba pisala prijave zbog bacanja smeća. Posebna priča su nerešena pitanja odlaganja animalnog i medicinskog otpada.

Ovih problema uglavnom su svesni i u državnim organima, ali sem povremenih akcija, čini se da zbog drugih problema u društvu vlasti rešenje problema sa otpadom ostavljaju za "bolje dane". Takođe, treba uzeti u obzir da se u nekim lokalnim upravama ponašaju potpuno neodgovorno, poput Novog Sada, gde ni predstavnici JKP "Čistoća" ni predstavnici gradske vlasti nisu želeli da pričaju sa 021 o ovoj temi iako postoji problem sa gradskom deponijom, sa sve većim brojem divljih deponija, a čini se i manjkom kontenjera.

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović kaže da cela Srbija ima velik problem sa deponijama, kako divljim, tako i "uređenim" i da je problem upravljanja otpadom jedan od najvećih koji trenutno postoji u zemlji.

- Problem upravljanja otpadom je jedan od najvećih izazova u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine i komunalne oblasti. Postoje istraživanja o tome koliko se u Srbiji proizvodi otpada i gde se on odlaže i ti podaci su porazni. Postoji svega mali broj deponija koje ispunjavaju domaće propise i evropske standarde, dok je daleko više divljih smetlišta, kojih ima uz skoro svako naselje. Procene su da u Srbiji ima preko 4.000 divljih smetlišta, a u samoj Vojvodini oko 600. Ovo je veliki broj, jer samo u Vojvodini ova smetlišta zauzimaju oko 700 hektara zemljišta sa oko 10 miliona tona otpada tokom proteklih decenija. To je ogroman ekološki problem - priča Puzović za 021.

Da bi se situacija rešila potrebna su višegodišnja ulaganja. Međutim, kako je pre tri godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine, izgradnja regionalnih deponija, reciklažnih centara i separacionih postrojenja stoji, jer lokalne samouprave uglavnom nemaju novac da sami to urade. Vojvodina je tako sada podeljena na sedam regionalnih celina gde bi trebalo da se sagrade regionalne deponije.

Prva od tih deponija je u Sremskoj Mitrovici i nedavno je počela da radi. Za nju su sredstva izdvojena iz fondova EU i republike, dok su ostale u raznim fazama realizacije. Radi se na završetku deponije u Pančevu koja će pokrivati južni Banat i to zajednički finansiraju sva tri nivoa vlasti i švedska fondacija "Sida", a procene su da će proraditi tokom ove jeseni.

Deponija u Inđiji je skoro gotova i nedostaje oko milion evra za zavšetak radova, dok je nedavno Evropska unija obezbedila 17 miliona evra za uređenje Subotičke regionalne deponije koja bi pokrila sever Bačke i Banata. Ova deponija na severu Vojvodine bi trebalo da proradi 2017. godine, dok su ostale regionalne deponije, pa i novosadska daleko od realizacije i uglavnom se stiglo do izrade projektne dokumentacije.

Milica Alavanja iz "Zelene patrole" - Vojvođanske zelene inicijative kaže za 021 da Srbija ima problema sa deponijama, kako uređenim, tako i divljim.

- Jedan od primera je odlaganje animalnog otpada. U Vojvodini postoji više stočnih grobalja koja su potpuno neuređena. Na primer, u Srbobranu je groblje usred njive, pored reke Krivaje bez ikakve ograde, čak nema ni table sa informacijom šta se tu nalazi. Poseban problem je i što deponije uređene ili divlje često gore, nekad i danima i to dovodi do zagađenja vazduha - priča naša sagovornica.

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine navodi da, iako u većini lokalnih samouprava postoje gradsko-opštinske deponije, one nisu uređene i uglavnom predstavljaju problem za životnu sredinu.

- Praktično sve deponije kojima upravljaju lokalne samouprave su u lošem ekološkom statusu i nemaju najosnovnije kriterijume da se spreči curenje otpadnih voda u zemljište, čime se zagađuje okolna zemlja, kao i podzemne i površinske vode. Te deponije se često i pale, stanje je baš loše - navodi Puzović.

On kaže da Novi Sad, kao i Južno-bački okrug još nisu rešili pitanje regionalne deponije iako je od ranije predviđeno da to bude postojeća deponija u Novom Sadu.

- Ovo je najgušće naseljeni deo Vojvodine i teško je naći lokaciju za regionalnu deponiju, odnosno najpogodniju lokaciju za odlaganje smeća za svih šest opština Južne Bačke i Novi Sad. To je glavni razlog za kašnjenje sa projektom regionalne deponije. Stav koji preovlađuje je da regionalna deponija bude uz postojeću deponiju u Novom Sadu, ali konačna odluka nije doneta - kaže Puzović i dodaje, da i pre nego što proradi ova deponija mora da se reši pitanje selekcije otpada kako bi na njoj završavao samo otpad koji ne može da se reciklira ili koristi za druge namene. 

Prema njegovim rečima, jedan od bitnih uslova za rešavanje problema sa otpadom je otvaranje što više postrojenja i firmi koje bi se bavile reciklažom i separacijom otpada. U Srbiji se ovim uglavnom bave privatne firme, pa je tako samo u Vojvodini izdato oko 200 dozvola za rad firmama koje se bave skupljanjem, preradom, selekcijom i transportom otpada. Takođe, na nekim deponijama, poput novosadske, postoji postrojenje za selekciju otpada.

Ono što ipak nedostaje je podrška države, jer skoro da i nema subvencija firmama koje se bave selekcijom i reciklažom otpada, što se uglavnom ranije finasiralo iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Milica Alavanja iz "Zelene patrole" kaže da rešenja mogu biti regionalne deponije, ali da to nije rešenje problema, već se mora uložiti i u reciklažu.

- Regionalne deponije su već godinama u planovima, ali uglavnom je to mrtvo slovo na papiru. Na žalost, mi nemamo razvijenu reciklažu jer plastika, staklo, papir i drugi otpad može da se ponovo koristi. Od države stalno dobijamo najave da sve to postoji u planovima, ali i informaciju da novca nema. Ne verujem u te priče da nema novca, jer se on rasipa za druge stvari. Na primer, nema opštine koja ne organizuje neki koncert na trgovima, a opet sve imaju problem sa smećem - priča Alavanja.

Poseban problem je uklanjanje medicinskog otpada, jer dok su zdravstvene ustanove uz pomoć donacija dobile opremu za uništavanje istog, ostao je problem sa uništavanje lekova i drugog medicinskog otpada koji potiče od građana. Na primer, Apotekarska ustanova "Novi Sad" je prepunila skadišta sa ovim otpadom i sada ga više ne sakuplja, a ne može da ga uništi jer država nije obezebedila uslove za njegovo bezbedno uklanjanje.

Slobodan Puzović kaže da su zdravstvene ustanove preko donacija uglavnom snabdevene opremom za uništavanje medicinskog otpada, ali da je i tu potrebno dalje raditi. S druge strane, lekovi koji ostaju kod građana uglavnom završavaju na deponijama ili kanalizaciji jer to pitanje do kraja nije rešeno.

- Tako je u Novom Sadu Apotekarska ustanova prikupljala lekove i prestala sa time kada je napunila skladišta, pošto taj otpad nema gde da se uništi i mora da ide u inostrastvo. Ovo prebacivanje, međutim nije urađeno jer državni organi iz nepoznatog razloga nisu ništa uradili da se dogovore oko uništavanja medicinskog otpada - kaže on.

Pored problema sa medicinskim otpadom, Srbija ima problem i sa uništavanjem animalnog otpada, koje skoro uopšte nije uređeno, kaže Milica Alavanja iz Zelene patrole.

- Postoje dve kafilerije u Somboru i Bačkoj Topoli, na koje postoji veliki broj pritužbi o radu. Problem je i što građani nemaju mogućnost da nekog pozovu da pokupi taj otpad, nego se očekuje da plate za njegovo odnošenje - navodi Alavanja za 021.

Puzović dodaje da će čak i ako država uloži u rešavanje problema sa deponijama, sve biti bez efekta ako građani ne budu aktivno uključeni u taj proces. On navodi da se stalno radi na edukaciji i podizanju svesti o zaštiti životne sredine, u šta spada i pravilno odlaganje otpada. Pored toga, mnogo više pažnje mora se posvetiti kažnjavaju prekršioca, jer je jedina edukacija građana onda kada znaju da je neko kažnjen zbog bacanja otpada tamo gde ne treba.