Pokrajina zbog politike gubi svoje nadležnosti

Prašinu je nedavno digla najava izmena Zakona o vodama, kojima se ukida vodna inspekcija u Vojvodini i ova uloga prebacuje na Republiku, zbog čega je Pokrajinska vlada naložila svim sekretarijatima da dostave primere derogiranja njihovih nadležnosti i otežavanja obavljanja redovnih poslova.

Kako saznaje 021, sekretarijati polako dostavljaju svoje zamerke, koje će biti razmatrane na zasebnoj sednici Skupštine APV. Najdrastičnije primere unižavanja nadležnosti za sada je dostavio sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.

Bogaroški: Ukidanje pokrajinskih inspektora je čist politički volunterizam

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški kaže za 021 da je sistemsko derogiranje Pokrajine počelo odlukom Ustavnog suda iz 2012. godine, kojom su se protivustavnim proglasile pojedine odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti APV. Problem se nastavio kada je Ministarstvo finansija početkom oktobra odbilo da prebaci nedostajućih 4,4 milijarde dinara Pokrajini, zbog čega je izglasan rebalans i znatno smanjena sredstva za investicije i redovan rad. Sada, kaže Bogaroški, priča se o nacrtu izmena i dopuna Zakona o vodama, koji predviđa ukidanje poslova u nadležnosti Pokrajine od ogromnog značaja za građane Vojvodine.

"Postoje određeni potezi u izmenama koje ja ne mogu da objasnim. Najveći problem je ukidanje ovlašćenja u domenu inspekcijskog nadzora, jer prema tom nacrtu, naša inspekcija prestaje da postoji. Na javnoj raspravi u Privrednoj komori Vojvodine postavili smo logično pitanje - zašto. Trenutno imamo šest inspektora i 1.800 kontrola na godišnjem nivou i to su ozbiljno dobri rezultati rada", kaže Bogaroški.

Kako navodi, obrazloženja za ova ukidanja su smešna.

"Na pitanje zašto se ukida inspekcija, dobili smo odgovor da je to zato što se želi postići veća efikasnost u radu. Mi nikada nismo dobili nijednu ni usmenu ni pisanu primedbu na rad inspekcije. Pa se reklo da je u pitanju smanjenje administrativnih troškova, iako je samo jedan čovek administracija za celu inspekciju. Potom su rekli da je zbog toga što u slučaju žalbe na rešenje pokrajinskog inspektora, drugostepenu proveru vrši ministarstvo. Ni to nema smisla, jer i da se ukine pokrajinska inspekcija, i dalje će postojati dvostepenost i neki inspektori će biti fizički smešteni u Vojvodini. Razlog, stoga, može biti samo političke prirode", objašnjava Bogaroški za portal 021.

Dodaje da su ove nadležnosti i prenete baš sa republičkog nivoa na pokrajinski, jer se smatralo da je bolje da se sistem decentralizuje.

Sela će nam biti prazna

Od 440.000 hektara državne zemlje, 360.000 nalazi se u Vojvodini. Najkvalitetnija zemlja takođe je u pokrajini, a od nje živi na hiljade gazdinstava. Takođe, sada se govori o nacrtu izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu u kojem je, između ostalog, predviđeno i da se ukida prihod Pokrajine po osnovu izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.

"Od sedam milijardi, koliki je poljopriredni budžet u APV, više od dve i po milijarde je upravo iz tog izvora, zakupa državnog zemljišta, jer nama pripada 30 odsto od svakog izlicitiranog hektara državne zemlje. Dobili smo usmena uveravanja od Ministarstva poljoprivrede da su ove izmene na sajtu tehnička greška i da to nije planirano, tj. da se neće dirati budžetski fond za zemljište, ali dok god to na sajtu ministarstva stoji kao zakonsko rešenje, ja ga smatram takvim. Ukoliko bi se ovo nekim slučajem usvojilo, to bi značilo da Pokrajina gubi svaku vrstu mogućnosti da finansira poljoprivredu. Ako Vojvodina izgubi poljoprivredu, čime onda da se bavimo?", pita pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Javna rasprava na ovu temu održana je i u Vojvodini, doduše samo u Novom Sadu. To nije dalo poljoprivrednicima iz manjih mesta šansu da se bolje upoznaju sa budućnošću svoje zemlje, što je opasno, kaže Bogaroški. "To je potez koji će se odraziti na te ljude. Ako oduzmete ljudima zemlju koju daju u zakup, oni neće imati od čega da žive i slobodno možete da raselite selo. Ostaće vam nenaseljena područja, biće veći priliv u velike gradove, a biće i više nezaposlenih i socijalnih slučajeva", upozorava naš sagovornik.

Kopitović: Ljudi će ostati bez posla

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo ima dve pretnje po svoje nadležnosti. Radi se o izmenama Zakona o vodama u oblasti zona sanitarne zaštite, te pravima boraca, a kako za 021 kaže sekretarka Vesna Kopitović, ne zna se koji je problem veći.

"Pokrajina je donosila odluke o zonama sanitarne zaštite. Nacrtom izmena i dopuna Zakona o vodama, Ministarstvo zdravlja će ubuduće odlučivati koje su zone sanitarne zaštite izvorišta pijaće vode. On iz Beograda ne može da procenjuje stanje u Pokrajini i ovo ne može da funkcioniše bez sekretarijata. Naši inspektori rade po celoj Vojvodini i prosto je neverovatno da im se ovako odgovoran posao ukida", kaže Kopitović i dodaje da se radi o nonsensu.

Drugi problem se odnosi na Nacrt Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, napravljen 1. decembra 2014. godine. Drugostepena komisija sada se nalazi u Novom Sadu, a izmenama se ova komisija, kao i posebna lekarska komisija, sele u Beograd.

"Zamislite da osobe sa invaliditetom iz Novog Sada odlaze na drugostepeni postupak u Beograd. To je nezgodno za njih, ali i za nas jer tog momenta nestaje nadležnost sekretarijata za poverene poslove boračke zaštite. Ovo je tek predlog nacrta zakona o pravima boraca, a ako bude usvojen, biće problema", kaže Kopitovićeva i dodaje da nije bilo zamerki na rad Pokrajine u ovom poslu, koji obavlja od 2002. godine. Izmene možda nisu otvoreno političke, ali jesu tendeciozne, naglašava ona.

"Ja ne znam kako neko može da stavi ovo u nacrt, a da ne pita jednu trećinu građana Srbije. Neće odjednom nastati velika frka, nego će se malo po malo, oduzimanjem nadležnosti, Vojvodina pretvoriti u protočni bojler u kojem postoje transferna sredstva, samo da se prebace i ništa više. To nas boli", kaže ona.

Šta je Pokrajinski fond za zdravstveno osiguranje?

Interesantna je nadležnost pokrajine kada je reč o zapošljavanju. Kopitovićeva naglašava da Vojvodina ima sopstveni fond, koji se ništa ne pita o odabiru kadra jer je RFZO sve preuzeo na sebe.

"Vojvodini nedostaje 780 lekara specijalista. Mi ne možemo to da dovoljno naglasimo RFZO, iako imamo jednog predstavnika. To je veliki problem, koji bismo rešili kada bismo se pitali za svoju teritoriju. Ovako Beograd odlučuje koliko nama kadra treba, a ta slika nije realna", navodi ona.

Premda smo od nadležnih u Beogradu tražili mišljenja o navedenim temama, nismo dobili nikakav odgovor. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)