Botoš: Za izgradnju novih postrojenja 1,6 miliona dolara
Jedno od tih postrojenja gradi firma "Bioelektra" u Botošu, selu na području grada Zrenjanina.
Očekuje se da radovi na izgradnji bioenergane kapaciteta 600 kilovata u Botošu budu gotovi do kraja godine. Investitor, preduzeće "Bioelektra", ovih dana montira poslednje delove opreme i priprema se za početak rada bioenergane.
- Predviđeno je da se kao gorivo za proizvodnju struje koriste žetveni ostaci, pre svih ostaci od kukuruza, ali i od repe, kao i stočno đubrivo - kaže direktor preduzeća "Bioelektra" Branislav Pomoriški.
U prvo vreme kapacitet će biti 600 kilovata, ali vrlo brzo i 1,8 megavata. Struja proizvedena u botoškoj bioenergani ulaziće u sistem EPS snabdevanja.
- Država je kilovate proizvedene na ovaj način regulisala posebnom Uredbom o energetici, kojom je propisano koliko u ukupno proizvedenoj električnoj energiji mora biti takozvanih zelenih kilovata koji će se dobijati iz alternativnih izvora - dodaje Pomoriški i podseća da potrošači već na svojim računima imaju posebnu stavku kojom se ovi zeleni kilovati subvencionišu.
Ministar Antić je rekao da će izgradnjom tih postrojenja Srbija dobiti ukupno 6,32 megavata instalisane električne snage. Bespovratna sredstva dobijena su u iznosu od 15 odsto ukupne investicione vrednosti za svaki projekat pojedinačno, odnosno u maksimalnom iznosu od 275.000 dolara, pod uslovom da je ukupna vrednost svakog projekta veća od 1,2 miliona dolara.
Sredstva za podršku investicijama u ta postrojenja obezbeđena su u okviru projekta "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji" koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.
Biomasa je najveći obnovljivi izvor energije, a Srbija spada u vrh evropskih zemalja po količini koja nije iskorišćena. Srbija se, kao članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, obavezala da do 2020. godine osigura 27 odsto od ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije. Poljoprivrednu biomasu u smislu žetvenih ostataka čine slama strmnih žita – pšenica, ječam, raž, zob, slama soje i uljane repice, kukuruzne stabljike, stabljike suncokreta, sirka, duvana i konoplje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar