Zrenjanin: Restauriranje Uspenske crkve

U toku su konzervatorsko-restauratorski radovi u najlepšem i najstarijem pravoslavnom hramu u Banatu, zrenjaninskoj Uspenskoj crkvi u Svetosavskoj ulici.
U toku su konzervatorsko-restauratorski radovi u najlepšem i najstarijem pravoslavnom hramu u Banatu, zrenjaninskoj Uspenskoj crkvi u Svetosavskoj ulici.

Obnavlja se zidno slikarstvo, a posao je poveren slikarima-konzervatorima iz subotičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, objašnjava za Danas Vesna Majstorović iz Zavoda za zaštitu kulture Zrenjanin.

Prema njenim rečima, zrenjaninski Zavod izdao je uslove za mere tekuće zaštite i za unutrašnje radove, a pomaže stručnim nadzorom nad radovima koji su u toku.

- Definisano je tačno šta se može raditi i na koji način, naročito kako tretirati vlagu u zidovima. Čišćenje ikonostasa od prašine i čađi je završeno. Prema izveštaju restauratora, drveni ram je u lošem stanju i to bi sledeći put trebalo sanirati. Sada se radi zidno slikarstvo, restaurira se ornamentika, osvežavaju se nedostajući delovi gde je to potrebno. Zidovi najznačajnijeg pravoslavnog hrama u ovim krajevima, koji datira iz 1746. godine, oslikani su prizorima Svete trojice sa jevanđelistima. Autor zidnog slikarstva je minhenski đak, a ovdašnji građanin Aleksandar Sekulić, koji je 1926. godine završio oslikavanje ove crkve. Ovo je prvi put da se radi restauracija i konzervacija unutrašnjosti - objašnjava Vesna Majstorović.

Ekipu slikara-konzervatora predvodi Goran Bolić, a pomažu mu izvođači radova iz Kikinde i dekorater Vladimir Kojić. Radovi su počeli krajem septembra i treba da budu završeni do kraja godine.

Pravoslavni hram Uspenja presvete Bogorodice je najveća pravoslavna crkva na teritoriji Zrenjanina, a obimni radovi na njenoj statičkoj i konstruktivnoj sanaciji poslednji put su izvedeni pre više od deset godina. Podignuta je 1746. godine u stilu klasicizma, a njen ikonostas sa scenama iz Starog i Novog zaveta krase radovi bečkerečkih ikonopisaca Georgija i Dimitrija Popovića.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina