U Vojvodini nestalo 30.000 hektara pašnjaka i livada

Preko 85 odsto površine Vojvodine čine poljoprivredno zemljište i oranice, koji su, prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, u veoma lošem stanju, prvenstveno zbog toga što se većina tog zemljišta neadekvatno i neodrživo koristi.
Preko 85 odsto površine Vojvodine čine poljoprivredno zemljište i oranice, koji su, prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, u veoma lošem stanju, prvenstveno zbog toga što se većina tog zemljišta neadekvatno i neodrživo koristi.

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine, Slobodan Puzović, kaže da je u poslednjih 15 godina na teritoriji Vojvodine nestalo 30.000 hektara pašnjaka i livada, i da upravo šta radimo na tim površinama odražava se i na kvalitet vazduha i voda, jer su ti ekosistemi neraskidivo povezani.

"Ima problema u odnosu na korišćenje hemisjkih preparata i đubriva u poljoprivredi, što nije održivo i nije u skladu sa zaštitom životne sredine jer dolazi do zagađenja i osiromašenja površinskog sloja zemljišta, dolazi do zagađenja okolnih vodotokova, pre svega kanalskih mreža, a onda i reka", rekao je Puzović.

Puzović je dodao da ovu situaciju dodatno pogoršava i smanjenje šumovitosti Vojvodine, što je povezano i sa očuvanjem kvaliteta zemljišta, jer neke opštine imaju 0,001 odsto šumovitosti u odnosu na svoju površinu, te se eolskom erozijom površinski sloj zemljišta čini nepovratno jalovim.

Ovakvo ophođenje prema zemljištu, pored toga što ono postaje jalovo, dovodi do toga da je ono neproduktivno te mu se samim tim mora promeniti i namena jer ono nikad više ne može da se vrati i postane plodno tlo. Na taj način se se smanjuje i broj ljudi koji rade u poljoprivredi, smanjuje se proizvodnja hrane za građane, a zemljište se pretvara u industrijske i infrastrukturne zone, kojima je produktivnost neizvesna.

  • Jogi Letač

    30.11.2015 15:27
    One pomenute livade ili pašnjaci se verovatno preoru i koriste kao obradivo zemljište. Međutim, mnogo gora stvar je zauzimanje poljoprivrednog zemljišta objektima. Svedoci smo kako pored asfaltnih puteva niču razne hale i zgrade kao pečurke posle kiše. Tako zauzeto zemljište se nikad više ne vrati u poljoprivredno. Preorana livada se vrlo lako može vratiti u prvobitnu namenu, samo se nekoliko godina ne ore.
  • dj

    30.11.2015 10:33
    Ne umemo ni da sačuvamo ono što su nam ostavili Austro-Ugari. Kanale smo zatrpali i/ili ne puštamo vodu iz Dunava u njih, vetro-zaštitne pojaseve smo posekli, korišćenje stajnjaka u đubrenju oranica je statistička greška. Lako je napraviti konstataciju, ajde da se nešto uradi, donese neki zakon o pošumljavanju Vojvodine, održavanju kanala i da se isti taj zakon poštuje. Gde idu novci od "odvodnjavanja" koje redovno naplaćuju?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina