Uzeli kredit na ime 90-godišnje bake

Ona smatra da je baka izmanipulisana i oštećena i napominje da su zaposleni iz Centra za socijalni rad Bačka Topola upoznati sa celom situacijom, a da i sama Sofija Hrnjak tvrdi da je prevarena.

"Prethodna porodica je dovela bankarske službenike u kuću kako bi baka odobrila i potpisala podizanje kredita, jer ne može da se kreće. Ona je svesna, ali u momentu nije znala šta potpisuje i tvrdi da je prevarena. Sada ja dobijam mnogo manje novca za čuvanje Sofije, jer joj se kredit odbija od penzije", kaže Mesaroš i dodaje kako je iznos nege 17.600 dinara, a njoj sleduje samo 8.000 dinara mesečno, zbog odbijanja za kredit.

Takođe, navodi da su joj u banci potvrdili da ovaj slučaj nije jedini, kao i da bankari nisu uradili ništa neuobičajeno. Eržika Mesaroš naglašava da se žalila i Centru za socijalni rad i banci, te da su svi ostali ravnodušni na njene pritužbe.

Direktorka Centra za socijalni rad Bačka Topola Žužana Stanko tvrdi da u ovom slučaju ničije pravo nije oštećeno.

"Upoznata sam sa slučajem i stručni radnici rade na tome. Nezahvalno je da komentarišem, jer jedna hraniteljica tuži drugu. Napominjem da niko nije oštećen", kaže Žužana Stanko.

Iz Banke Poštanska štedionice Bačka Topola potvrđuju da ne postoji starosna granica za dobijanje kredita.

"Kredit može da podigne bilo ko, sa rokom otplate od šest meseci do dve godine, zavisno od visine primanja i vrste kredita", navodi Goran Šupić iz Poštanske štedionice Bačka Topola. Godine nisu važne pri odobravanju kredita što se može pročitati i u Opštim uslovima odobravanja gotovinskih kredita kod Banke Poštanska štedionica, koje je Šupić dostavio.

Eržika Mesaroš takođe napominje da je prethodna hraniteljica podizala i novac sa bankomata, jer joj je banka dala i karticu na korišćenje.

"Kad zovem Centar za socijalni rad da vidim šta su uradili kako bi se slučaj razrešio, spuštaju mi slušalicu. U banci su mi rekli da je jedino rešenje da dovedem nepokretnu Sofiju Hrnjak da zatvori račun", kaže Mesaroš i dodaje da je prethodna porodica dobila osim kartice i čekove koje je mogla da popunjava na Sofijino ime i da su je dodatno oštetili za  25.000 dinara.

Ovaj slučaj stoji nerešen duže od pola godine, a Sofija Hrnjak je na sopstveno insistiranje tražila drugu hraniteljicu, jer u prethodnoj porodici nije dobijala potrebnu negu. Mesaroš tvrdi da nije dobijala ni negu ni lekove, a bila je maksimalno iskorišćena.

Razumljivo je da su stari ljudi lako podložni prevarama i da ovaj slučaj nije redak ni u krugu porodice, gde najbliži srodnici koriste punomoć za podizanje penzije, pa uz to i druge bankarske usluge. Od bankara se ne može očekivati dodatna pažnja, ali bi zato bar u slučajevima organizovane brige preko Centra za socijalni rad, stari morali imati odgovarajuću zaštitu.