Ko brine o ekonomski neisplativim prugama u Vojvodini?

Ta reč je mogu i započelo je pitanja o suštini ove izmene člana zakona i nove uloge koju ima Pokrajina.

U starom Zakonu o železnici i bezbednosti na radu navodi se sledeće: Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju Društvo nema ekonomski interes, mogu se preneti upravljaču infrastrukture koga osniva autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Novi zakon malo je promenio ovaj stav, u smislu da je Društvo postalo upravljač infrastrukture, a glagol mogu je izbačen.

Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju upravljač infrastrukture nema ekonomski interes, prenose se upravljaču infrastrukture koga osniva autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Da li su ove izmene unele nove obaveze Pokrajine prema državi, koja proceni da jednostavno ne zarađuje dovoljno od neke regionalne ili lokalne železničke linije?

Pokreće se i logično pitanje budućnosti pruga koje nisu interesantne državi, s obzirom na to da je za održavanje potreban novac koji Pokrajina u budžetu nema.

Kako za 021 kažu u Ministarstvu saobraćaja, odnos između države i Pokrajine u vezi sa održavanjem pružnih prelaza nije bitno menjan, a izmena ovog jednog člana tehničke je prirode.

"Nedavno usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama zakona o železnici, član 9. zakona nije suštinski menjan. On je u prethodnoj verziji zakona postojao kao takav i regulisao istu materiju koju i sada reguliše. Razlog izmena je tehničke prirode, nastao usled potrebe da se izraz 'Društvo' zameni izrazom 'upravljač infrastrukture' u svetlu procesa restrukturiranja 'Železnice Srbije' ad, kao i otvaranja tržista železničkih usluga", kažu u resornom ministarstvu.

Kako dodaju, stavom 3. istog člana propisano je da odluku o prenosu poslova upravljanja nad delom železničke infrastrukture za koju upravljač infrastrukture nema ekonomski interes, donosi upravljač infrastrukture na zahtev autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

"Iz navedenog proizilazi da je autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, inicijator ovog procesa i samostalno donosi odluku da li će taj proces otpočeti. Navedenim članom zakona pruža se mogućnost jedinici lokalne samouprave da upravlja delom železničke infrastrukture, ali se ne nameće i obaveza da to učini", pojašnjavaju u Ministarstvu saobraćaja.

Zamenik pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Balint Juhas slaže se sa kolegama iz ministarstva o tehničkoj prirodi izmene člana zakona, ali napominje da Vojvodina sopstvena sredstva za održavanje železnica nema, te zavisi od prenosa sredstava iz republičkog budžeta. To faktički znači da bi Pokrajina mogla da donese odluku da upravlja određenim prelazima, ali da bi ispunila obaveze, mora da dobije novac od države upravo za te pruge koje su "ekonomski neisplative".

"To je jako slična situacija onoj koju smo imali u vezi sa putevima drugog reda, gde Zakonom o nadležnosti Republika prenosi pravo upravljanja nad putevima drugog reda u Vojvodini na Pokrajinu. Ta nadležnost ni do danas nije preuzeta, jer sam Zakon o nadležnostima kaže da nadležni republički organi koji prenesu nadležnosti na APV treba da obezbede i pare. Ne postoji finansijsko pokriće u budžetu APV za ovu namenu i Pokrajina nema svoje izvorne prihode koje bi usmerila na poboljšanje putne ili železničke infrastrukture", kaže Juhas.

On napominje da su ove oblasti su veoma ozbiljne i da se radi o ljudskim životima. "Bilo bi neozbiljno preuzeti nadležnosti bez obezbeđenja novca za održavanje i upravljanje", navodi Juhas.

Pokrajina pokreće pitanje – šta znači da je pružni prelaz "ekonomski neisplativ"? Takođe, zbog čega bi nešto neisplativo za državu bilo isplativo za Vojvodinu?

U Ministarstvu saobraćaja kažu za naš portal da su finansijski problemi u sektoru železnice evidentni, te da su u istom problemu i "mnogo bogatije zemlje od nas".

"Upravo iz tog razloga, u Zakonu o železnici ostavljena je mogućnost, da ukoliko 'Infrastruktura železnice Srbije' nije u mogućnosti, zbog nedostatka finansijskih sredstava, da se stara o celokupnoj železničkoj mreži u Republici Srbiji, upravljanje infrastrukturom poverava se upravljaču koga osniva autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, ukoliko one imaju ekonomski ili neki drugi interes", kažu u resornom ministarstvu, ali se ne precizira ko će pomenuto staranje finansirati.

Balint Juhas iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu kaže da Pokrajina ne zna da navede pruge koje su "ekonomski neisplative", ali se radi o lokalnim i regionalnim prelazima, kao i moguće o "slepim" prugama.

"U ovom trenutku mene više interesuje pitanje šta znači to da 'ne postoji ekonomski interes'. Ako interes nema država, zašto bi ga imala pokrajina ili lokalna samouprava? Verovatno ga neće imati. U tom smilsu, mi ćemo veoma brzo održati savez za železnički saobraćaj i pitati ministarstvo gde nemaju ekonomski interes. To nikad nije definisano. Nikad ovaj član zakona nije ni bio primenjivan", kaže Juhas.

Na osnovu informacije o isplativnosti pruga, Pokrajina će moći da kontaktira lokalne samouprave, kao i privredne subjekte koji su u neposrednoj blizini pruga i imaju određeni interes i razgovaraju o saradnji.

"Na osnovu tih informacija ćemo predložiti neke mere državi. To je nešto što je najrealnije i to ćemo uraditi, s obzirom na to da je najskuplje gasiti, pa potom ponovo pokretati pruge", navodi Juhas.

Da privredni subjekti mogu da podstiču razvoj železnice pokazuje i lep primer pruge Petrovaradin – Beočin, gde više od 10 godina ne saobraća voz, ali postoje jaki subjekti u Beočinu zainteresovani za prevoz robe preko pruge. Takođe, velik broj građana putuje iz Beočina do Petrovaradina, te i lokalne samouprave imaju interes.

Inače, kompletna mreža pruga u državi iznosi 3.819 kilometara, od kojih se 1.600 kilometara nalazi u Vojvodini. Oko 442 kilometara su magistralne pruge, dok su 1.150 kilometara regionalne i lokalne pruge. Na nivou Srbije se godišnje uloži oko 24 milijarde dinara za održavanje železničke infrastrukture, a u Ministarstvu saobraćaja priznaju da ta sredstva nisu ni blizu dovoljna. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)