Najminimalniji podsticaji u poljoprivredi ugroziće vojvođanske paore

Prema njegovom mišljenju, ovaj predlog je "poprilično šokirao sve one koji svoju egzistenciju zasnivaju na poljoprivrednoj proizvodnji".

Kako napominje, biće drastične razlike između onoga na šta su naši poljoprivrednici mogli da računaju i onoga što će biti u 2016. godini, zbog potpuno izmenjenog načina subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje, pre svega, podsticaja koji su vezani za plaćanje po hektaru, za regresiranje đubriva i goriva i podsticaja koji se odnose na proizvodnju mleka. Do sada je važilo pravilo da se po hektaru dobijalo 6.000 dinara za biljnu proizvodnju i po 3.000 dinara, kao regres za đubrivo i gorivo. Predloženim izmenama zakona predviđeno je do 6.000 dinara za biljnu proizvodnju i do 3.000 dinara za regres za đubrivo i gorivo. Premije za mleko su bile sedam dinara za litru, a sada je predloženo do sedam dinara po litri.

"Ako uzmete prostu računicu iz 2015. godine i vidite da je oko 22 odsto korisnika uspelo da ostvari svoje pravo na podsticaje i, ako je budžet Ministarstva za poljoprivredu manji za jednu milijardu dinara, a već ove godine je nedostajalo devet milijardi dinara da se isplate subvencije do kraja, onda jasna računica pokazuje da podsticaji po hektaru neće biti veći od 3.000 dinara za one koji ih ostvare. Jer, sada to nije pravo koje se ostvaruje automatski, već se ostvaruje do visine sredstava koja su na raspolaganju Ministarstvu. Dakle, onaj ko se prvi prijavi – ostvariće nešto, a onaj koji stigne na kraju, moguće je i da ne ostvari ništa od subvencija", rekao je Bogaroški i naglasio da ćemo u poljoprivredi, u 2016. godini, morati da sa najminimalnijim mogućim subvencijama trpimo pritisak od konkurencije iz okruženja, gde nema subvencija manjih od 200 evra po hektaru, što će "dovesti do ozbiljnih posledica po poljoprivrednu proizvodnju i uopšte po egzistenciju onih koji svoju ekonomiju zasnivaju na poljoprivrednoj proizvodnji".

Još više čudi, kaže Bogaroški, to što je u obrazloženju predloženih izmena navedeno da one služe unapređenju produktivnosti i efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i unapređenju konkurentnosti.

"Apsolutno nije jasno kako možemo da unapredimo svoju konkurentnost, ako će kod nas subvencija biti 20 – 25 evra po hektaru, i treba da se takmičimo sa onima kod kojih je subvencija 200 evra", naglasio je resorni sekretar.

Drugi problem je što se menjaju definicije koje su regulisale mogućnost kreditne podrške i pomaganja poljoprivrednicima u nabavci mehanizacije, što je bila jedna od osnovnih delatnosti Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede.

Do sada je kreditna podrška bila jedna od mera direktnih subvencija i u postojećem zakonu je taksativno bilo navedeno da lokalne samouprave i AP Vojvodina mogu da pružaju određene podsticaje iz mera direktne podrške poljoprivredi i taksativno je bilo navedeno da je to, između ostalog, i pomoć poljoprivrednicima u nabavci mehanizacije.

Sada se taj deo briše. U predloženim izmenama Zakona o podsticajima, postoji član koji kaže da je kreditna podrška vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita, te da pravo na korišćenje kreditne podrške ima pravno lice, preduzetnik, fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, a da ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku.

"Postavlja se pitanje, da li pokrajinski fondovi i dalje mogu da plasiraju kreditna sredstva ili mogu samo da subvencionišu kamate. Ako mogu samo da subvencionišu kamate, znači svoju aktivnost zadržava samo Garancijski fond. Ostala dva fonda neće moći da plasiraju svoja sredstva,a bili su to krediti sa kamatom od jedan do tri posto, što je izuzetno povoljno u odnosu na komercijalne kredite", rekao je Bogaroški.