Ombudsman: Institucije ne rade u interesu žrtava nasilja

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana za ravnopravnost polova Danica Todorov govorila je na jučerašnjoj zajedničkoj konferenciji o desetogodišnjem iskustvu mreže "Život bez nasilja" iz ugla postupanja institucija, odnosno onog šta propuštaju da učine prilikom pružanja podrške žrtvama nasilja i kažnjavanja počinilaca. Ona je, između ostalog, ocenila da povećanje broja krivičnih prijava protiv počinalaca nasilja ohrabruje, ali da zabrinjava tendencija blagog kažnjavanja počinilaca nasilja i skromna praksa izricanja mera zaštite žrtava po Porodičnom zakonu, dugo trajanje sudskih postupaka i neadekvatno reagovanje drugih nadležnih organa zbog čega trpe oni koji su izloženi nasilju u porodici.

Uprkos tome što su iskustva mreže "Život bez nasilja" pozitivna i ukazuju na značajne pomake u funkcionisanju sistema zaštite od nasilja, posebno zabrinjava i to što što institucije zanemaruju da partnersko i nasilje u porodici pogubno utiče na decu.

Održiva podrška žrtvama nasilja u porodici uključuje sve zainteresovane i kompetente društvene aktere rekla je Marija Srdić, direktorka "Centra za podršku ženama" iz Kikinde i kao najveću prepreku razvoju još efikasnijeg sistema podrške ženama sa iskustvom nasilja navela nedostatak političke volje da se stvore uslovi da iskustva lokalnih i regionalnih inicijativa zažive na teritoriji cele države. Za to je ključna planirana i dugoročna podrška državnih organa na svim nivoima, a ta podrška bi bila pokazatelj da se u prevenciji i suzbijanju nasilja u porodici i prema ženama prelazi sa reči na dela.

Predstavnica Advokatske komore Vojvodine Mirela Radonjanin govorila je o delotvornosti postojećeg okvira za zaštitu žrtava nasilja iz ugla njihovih zastupnika. U advokaturi praktično ne postoji specijalizacija za zaštitu osoba koje su doživale nasilja u porodici zbog toga što to nije unosno, rekla je advokatkinja Radonjanin i osvrnula se na to da se u sudskoj praksi izuzetno retko koriste zakonske mogućnosti koje idu u prilog, odnosno na korist žrtvama nasilja. Uz to, u propisima postoje i nelogičnosti koje mogu imati teške posledice po žrtve nasilja, a problem predstavlja i to što je koordinacija među institucijama loša, što one ne dostavljaju podatke, kao i nedoslednosti u dokazivanju nasilja. Sve to rezultira time da se postupanjem sudova nasilnici blago kažnjavaju, a žrtve dovode u situaciju da i po okončanju sudskog postupka u njihovu korist i dalje budu neposredno ili posredno ugrožene od strane nasilnika, čime se praktično obesmišljava ceo sistem zaštite.

Konferencija je završena diskusijom predstavnika i predstavnica policije, sudova, tužilaštava, centara za socijalni rad, zdravstvenih i drugih ustanova o navedenim problemima. Ukazano je i na primere dobre prakse u postupanju i saradnji institucija u Novom Sadu, Pančevu, Bačkoj Topoli, korišćenju dokaza o nasilju koje su prikupile organizacija civilnog društva koje pružaju podršku žrtvama nasilja, kao i primeni posebnih protokola za postupanje u slučajevima nasilja u porodici.

Mreža "Život bez nasilja" okuplja institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2005. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.