Priča o Radio Somboru, priča o svima nama

"Poštovani slušaoci dobar dan. Ovo je eksperimentalni program Radio Sombora". Ovako se 31. jula 1972. godine prvi put oglasio Radio Sombor.

Pre tri godine kada je zauvek iz etra nestalo Radio Sombora nije bilo nikoga da kaže ni doviđenja. Nema više Radio Sombora.

A u te četiri decenije Radio Sombor bio je medij koji je ostao upamćen po svojim prepoznatljivim emisijama i novinarima. U prelomnim 90-tim godinama, iako je bio javno glasilo čiji je osnivač bila opština, ostao je upamćen kao radio stanica koja je svoje radio talase otvorila za sve aktere političke scene. 

Ipak godine koje su sledile vodile su ka onome - doviđenja nema više Radio Sombora. A ključnu ulogu u tome odigrali su akteri lokalne političke scene. Pod plaštom demokratije i sveopšte privatizacije.

Dušan Kolundžija, dugogodišnji novinar tog radija smatra da za radio stanicu kakav je bio Radio Sombor druge mogućnosti nije ni bilo osim gašenja, jer su za aktere političke scene mnogo interesantniji postali televizija i novina - mediji u kojima se ne samo čuju već i vide.

- Onda su se osnivači polako oslobađali tih medija i tu je bio kraj priče, jer su sličnu sudbinu doživele i druge lokalne radio stanice. Tamo gde je privatizacija i uspela te radio stanice više ne liče na ono što su nekada bile. Država nema interesa da ima radio stanice, a privatnici koji su postali vlasnici plasiraju informacije koje su u njihovom interesu ili u interesu onih koji ih finansiraju. Danas je situacija takva da neke lokalne televizijske kuće nemaju ni jednog novinara, a dobijaju pare iz lokalnog budžeta - kaže Kolundžija.

David Kecman, književnik i novinar Radio Sombora kaže da su sudbinu Radio Sombora doživele i druge lokalne radio stanice, a da su u celoj toj priči najveći gubitnici slušaoci koji su ostali bez istinitog informisanja.

- Nije se smelo dogoditi da se ugase mediji koji su kazivali istinu. Ugašen je Radio Sombor i druge radio stanice, dakle ugušena je istina. Nadam se da će doći vreme da se ponovo otvaraju takvi mediji kakav je nekada bio Radio Sombor, jer treba imati na umu šta je cilj pravog informisanja, posebno u demokratiji. Demokratija je osetljiva i pošto je osetljiva o njoj treba da brinu oni koji znaju kako treba raditi - kaže Kecman.

Kolundžija ocenjuje da je, nažalost, prošlo vreme kada su mediji imali tu snagu da su svojim kritičkim stavom menjali stvari. Priča kako je jedan lokalni funkcioner vratio stan nakon prozivki u lokalnim medijima danas je nezamisliva.

- Sve je povezano sa politikom i nažalost sve je pod kapom vladajuće politike - kaže Kolundžija.

Novinari sa stavom koji smeju i umeju da brane svoj stav, to je ono što danas nedostaje, posebno na lokalnoj medijskoj sceni izgubljenoj između ostalog i gašenjem Radio Sombora, smatra Kecman.

- Mislim da bi trebalo da imamo novinske kuće u kojima će raditi ljudi koji imaju svoj stav i koji će umeti da ga brane. Od čega da ga brane? Od manipulatora, onih koji se koriste lažima, prevarama, pritiscima. Nije sve ovo što se dešava posledica tranzicije, posledica je naših strahova i nesigurnosti - kaže Kecman.

Radio Sombor privatizovan je 2007. godine. Bio je tada radio stanica koja je imala regionalnu frekvenciju. Privatizacija je raskinuta posle nekoliko meseci, a Radio Sombor formalno je postao vlasništvo Akcijskog fonda, a u realnosti ničija briga.

Dotadašnji osnivač, lokalna samouprava nije više imala obavezu finansiranja ovog medija, što je dovelo do gomilanja gubitaka, odlaska novinara i urušavanja kvaliteta programa. Kraj koji se već tada nazirao desio se kada je Radio Sombor ostao i bez frekvencije, što je bio definitivni kraj za lokalni radio koji je postojao više od 40 godina. Epilog je stečaj.

U vreme gašenja Radio Sombor emitovao je program na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku u bunjevačkom govoru.