Kako je potvrdilo istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana, koje je sprovedeno na uzorku od 231 osnovne i 84 srednje škole, mališani sa izuzetnim sposobnostima najčešće ne mogu da se ostvare kao daroviti đaci zbog demotivacije, izostanka podrške nadležnih i okoline, a prisutna je i jasna diskriminacija darovitih devojčica u odnosu na dečake.
Nastavnici u školama često ne znaju kako da prepoznaju darovite đake, niti kako da sa njima rade, a one škole koje su uspele da izrade individualan plan rada za darovitu decu nisu adekvatno motivisale nastavnike koji su s njima radili. Tačnije, nastavnici i starešine dale su sve od sebe da se organizuje dodatna nastava za darovite đake, da ta deca postignu uspehe na takmičenjima i odu na korisna putovanja, a za sva zalaganja dobili su samo zahvalnicu.
Pokrajinski ombudman odlučio je da putem javne ankete prikupi informacije o podršci koju darovita deca imaju u osnovnim i srednjim školama u Vojvodini. Detaljne upitnike ispunjavali su nastavnici i stručni saradnici tokom januara i februara 2016. godine, a pozvano je 345 osnovnih i 121 srednja škola. Odazvao se velik broj, ali ne i sve škole.
Ko su učenici sa izuzetnim sposobnostima?
Darovita deca nisu nova pojava u našim školama. Ali ono što jeste novo je zakonska regulativa u Srbiji, koja propisuje da nijedno dete ne sme da bude uskraćeno za obrazovanje, ne sme da bude diskriminisano ili ucenjeno u odnosu na drugu decu, te da ima pravo da uči i radi na osnovu individualnog plana rada, u skladu sa svojim potrebama i pedagoškim profilom. Novi propisi su, doduše, potpuno iz sistema natprosečnih izostavili decu predškolskog uzrasta, koji se u ovim zakonima ni ne pojavljuju, a bili su obuhvaćeni prethodom regulativom, napominje Pokrajinski ombudsman.
Pre svega, učenici sa izuzetnim sposobnostima su oni koji postižu ili bi mogli da postignu rezultate iznad prosečnih u jednom ili iz više domena. Sredina može da im pomogne, ali i da ih značajno uspori i čak degradira. Različita istraživanja pokazuju da deca sa izuzetnim sposobnostima imaju istančan smisao za humor, tendenciju ka preispitivanju autoriteta, preferenciju da se druže sa starijima, izraženu moralnost, perfekcionizam, široka interesovanja, povezanost ideja na drugačiji način od uobičajenog, dugu pažnju i duboku koncentraciju, radoznalost, duboke reakcije, samostalnost u učenju i radu, uživanje u rešavanju problema, apstraktno sagledanje stvarnosti, logično mišljenje koje je jače od prosečnog, razumevanje apstraktnih ideja, bogat rečnik i kompleksnost rečenične strukture u odnosu na prosek, visoku svest, odlično pamćenje i druge odlike.
Više od 50 odsto darovite dece ne prolazi dobro u školi jer imaju problem da se snađu među prosečnima - potcenjeni su i zanemareni, pokazuju mnogobrojna naučna istraživanja, ali i praksa. Jednostavno, uslovi su takvi da dete ne može da ispolji svoju darovitost, sve mu je lako, dosadno, nedovoljno dobro. Zato darovita deca često postižu čak i loše rezultate u školi, u redovnoj nastavi.
Istovremeno, nastavnici često nemaju dovoljno znanja da prepoznaju darovite, pa ih sistem na kraju "pojede".
Kada je reč o stanju u osnovnim školama u Vojvodini, svega nekoliko procenata dece koja su imala pravo na individualni obrazovni plan bila su darovita. Rad sa ovom decom uglavnom je podrazumevao dodatnu nastavu, posete Petnici i prilike da završe razred brže od vršnjaka, što je uspeo da iskoristi jedan mališan. Kako navodi Pokrajinski ombudsman, učenik jedne škole u Novom Sadu uspeo je da završi dva razreda za samo jednu godinu, dok je troje đaka upućeno na poslednja dva razreda osnovne škole završe u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", što je i uobičajena praksa.
Nastavnici često ne umeju da prepoznaju darovite mališane, a i kad ih prepoznaju, dešavalo se da roditelji ne žele da njihovo dete radi po naprednom programu i odvoji se od vršnjaka. Time su odmagali detetu - držali su ga na proseku, daleko ispod njegovih pravih sposobnosti, iako je škola bila spremna da mališanu pomogne. Ipak, većina roditelja pokazala je spremnost da pomognu svom darovitom detetu, pa je ova prva, manje spremna grupa, u manjini.
Šest škola u Vojvodini je, u nameri da pomogne svojim darovitim đacima, tražilo dodatna sredstva za rad. Radi se o školama u Alibunaru, Bajši, Pančevu, Somboru, Vračevom gaju i Kuli. Samo Opština Alibunar i mesna zajednica Bajša su izašli u susret školama, naglašava Pokrajinski ombudsman.
Ono što je poražavajuće, a tiče se rada sa decom je diskriminacija na osnovu pola.
"Odrasli, bilo da je reč o roditeljima, vaspitačima ili nastavnicima, češće i lakše identifikuju dečake nego devojčice kao darovite. Razlozi tome mogu biti kulturološke prirode i zasnovani na stereotipima, naročito onom po kom se dečaci smatraju prirodno inteligentnim, dok se od devojčica očekuje da više rade i da se više trude", naglašava ombudsman i dodaje da se iste razlike nisu uočile kod đaka srednjih škola, koje pohađa procentualno veći broj darovitih učenica u odnosu na učenike. U osnovnim školama je situacije utoliko gora jer je broj darovitih dečaka i devojčica približno isti, ali je diskriminacija prisutna.
Stručni saradnici u školama naglasili su da su darovita deca često demotivisana i preoterećena obavezama i gradivom, a učenici koji su manje talentovani često žele da se dodatno angažuju. Neki saradnici odgovorili su da pojedina deca vole i žele da rade individualizovano, te da su jako srećna i motivisana kada dođu do nekog uspeha.
Kada je reč o srednjim školama, daroviti učenici čine čak polovinu od ukupnog broja učenika koji imaju izrađen individualni obrazovni plan. Daroviti učenici koji su iz manjih mesta često ne žive u dobrim materijalnim uslovima, što im dodatno otežava da pohađaju nastavu, rade na sebi, putuju u istraživačke centre i slično. Nastavnici su stava da bi situacija bila bolja kad bi bilo više novca za ovu decu, veća podrška nadležnih organa, ali i manje obimna papirologija i bolji uslovi za nastavnike. Konkretno, da i oni imaju neku (finansijsku) korist od dodatnog rada, osim ponosa što su njihovi učenici ostvarili uspeh.
Pokrajinski ombudsman navodi da se mnogo lakše identifikuje darovito dete u srednjoj, nego u osnovnoj školi, a na to utiče kako izučavanje posebnih predmeta za koje se pokažu interesovanja, tako i zrelost mališana. Ovaj organ smatra da bi trebalo dodatno motivisati i materijalno podržati nastavnike koji rade sa tom decom, a istovremeno je potrebno izmeniti akte kako bi i u praksi moglo da se pomogne onima koji su najbolji među najboljima.
Istraživanje u celosti čitajte
OVDE.
Komentari 34
veki
Одговор
Даровито дете не уклапа се у тај модел, има своје мишљење и логику и српски школски систем препознаје га као бунтовника, неподобног који има просечан или чак исподпросечан просек у школи.
Чак и када би се више пара издвојилио за таленте, те паре биле би утрошене на просечну послушну децу која признају ауторитете , редовно уче и немају своју главу ни логику, већ репродукују нагрувано тешким радом.
Рад са талентованом децом је тежак, мој профо. Она питају, компликују, смарају и не узимају здраво за готово све што им се каже.Траже логичко објашњење за све и изводе своје закључке.
Одговор
Успех из основне школе бодован је са 70 бодова,а тест знања само са 30 максималних бодова за упис средње школе, што значи да је боље и сигурније имати добар просек и боље оцене него реално знање.
То Ви сигурно знате, нисте баш толико наивни.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar