Predsednik Odbora za obeležavanje stogodišnjice prisajedinjenja Igor Mirović rekao je da u našoj nacionalnoj istoriji postoje događaji i datumi koji su bili prelomni, a o kojima se u javnosti danas malo zna.
"Jedan od takvih datuma je svakako i 25. novembar 1918. godine, kada je, nakon veličanstvenih pobeda srpske vojske u Velikom ratu, narod iz krajeva Vojvodine na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, doneo odluku o prisajedinjenu Kraljevini Srbiji i na taj način ostvario viševekovni san o ujedinjenju. Zato je potrebno ovaj jubilej dostojno obeležiti, osvetliti iz svih uglova, a njegov značaj približiti novim generacijama", rekao je Mirović.
Program obeležavanja ovog jubileja realizovaće se tokom cele 2018. godine i biće segmentiran. Prvi deo će obuhvatiti više aktivnosti do maja, sa fokusom na Majsku skupštinu iz 1848. godine u Sremskim Karlovcima, na kojoj su Srbi u Ugarskoj postavili svoje političke zahteve o autonomiji, dok će u drugom delu održavati manifestacije koje će biti završene 25. novembra, kada su ti ciljevi i bili ostvareni odlukom o prisajedinjenju.
Svečani deo obuhvatiće održavanje akademija u Novom Sadu i Beogradu, kao i svečanih sednica Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine.
U toku je adaptiranje prostora za izložbeni prostor novog Muzeja prisajedinjenja u okviru Muzeja Vojvodine.
Pored svečanog, program će obuhvatiti održavanje naučnog skupa u Matici srpskoj, na kome će se razmotriti složeni istorijski procesi u oblasti politike, ideologije, kulture, koji su bili imanentni jačanju srpske nacionalne svesti onog doba, i koji su doveli do konačne realizacije ideje nacionalnog ujedinjenja.
Planira se i izdavačka produkcija sa edicijom "Srpska književnost o Velikom ratu". Obuhvatiće pripovetke i poeziju sa ovom tematikom, dela Miloša Crnjanskog, Stanislava Krakova, Dragiše Vasića, Branimira Ćosića, Branislava Nušića, Stevana Jakovljevića, Rastka Petrovića, Dobrice Ćosića, Danka Popovića, Dušana Kovačevića i Aleksandra Gatalice.
Poseban deo programa će biti igrani film i pozorišna predstava. Pisanje scenarija povereno je piscu i dramaturgu Milovanu Vitezoviću.
Na sednici je razmatran i deo programskih aktivnosti koji se odnose na realizaciju koncerata, kao i projekta "Sto godina prisajedinjenja na društvenim mrežama" sa kratkim formatima sa poznatim ličnostima iz političkog života, umetnosti i nauke, koje su obeležile to istorijsko vreme i doprinele jačanju nacionalne svesti.
U program obeležavanja uključiće se i Srpska pravoslavna crkva.
Komentari 49
/
sto se tice obrazovanja
a stanje u drzavi pokazuje koliko ste obrazovani i spretni
kada se bude presavio tabak oko napravljenih dugova otice vam vojvodina.
misli o tome
G
A kad već volite da interpretirate statistiku onako kako vi hoćete odnosno onako kako vama odgovara, šta kažete da okrivimo upravo Srem za propadanje Vojvodine? Srem je "gospodine" bio višestruko nerazvijeniji od Bačke i Banata i tokom poslednjih 100 godina je dosta napredovao - da kažemo onda da je to bilo na račun ostatka Vojvodine? Ako ste vi predstavnik prosečnog stanovnika Srema, ne bi me začudilo da to i nije daleko od istine.
cure
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar