Imaće sociologiju sa pravima građana, predmet koji već nekoliko godina imaju učenici u stručnim školama i koji se, prema mišljenju nastavnika, nije pokazao baš najbolje.
"Misteriozna" radna grupa pri prosvetnom savetu nedavno je izbacila predlog da se u gimnazijama spoje sociologija i ustav u jedan predmet, što je izazvalo reakciju, u prvom redu, nastavnika sociologije iz Vojvodine. Sada, zajedno sa Srpskim sociološkim društvom, pitaju se kome je namera da decu liši znanja o sociologiji i svemu što ona nudi - uvid u moderno društvo, analize društvenih pojava, sveta oko nas, vaspitanja, uređenja i sistema. Pri tome, sociolozi ne znaju ko tačno sedi u tom savetu i ko je doneo ovakav, kako kažu, skandalozan predlog.
Osveta loših đaka
Sociologija sa pravima građana prvi put je uvedena u srednje stručne škole pre nekoliko godina i tada je ova izmena zaobišla gimnazijalce. Nije dobila baš najbolje ocene. Kako za 021 kaže nastavnik sociologije u Medicinskoj školi "7. april" u Novom Sadu Milan Stanić, ujedno i predsednik Udruženja nastavnika sociologije Vojvodine, "miks" sociologije i ustava samo je naterao nastavnike da izbace trećinu gradiva i predmet svedu na osnove, što nikako nije dovoljno da bi se prenelo znanje iz ove društvene nauke đacima srednjih škola.
"Gradivo je samo iseckano i nabacano, bez ikakvog obaziranja na kvalitet. Nama profesorima je ostavljeno da se snalazimo i nekako učinimo taj hibrid od predmeta zanimljivim. Sociologija se bavi brojnim bitnim temama koje ne bi trebalo da budu uskraćene đacima - bavimo se državom, moralom, vrednostima, porodicom, brakom, religijom, kulturom, umetnošću i ljudskim pravima, to se ne može odvajati. Očito je na snazi borba nekih grupa za fond časova na štetu sociologije, a donosioci odluka izgleda misle da je sociologija isto što i marksizam, koji su oni učili u školi - što nikako nije tačno", objašnjava Stanić.
Ovaj nastavnik sociologije kaže da mnoge njegove kolege ne znaju čime se on bavi. Jednostavno, ne razumeju šta to tačno predaje. Među njima ima i, na primer, nastavnika hemije, koje vrlo dobro poznaju svoju materiju, ali ne shvataju koliko je bitno da deca uče o društvu i pojavama u njemu izvan hemijskog sastava.
"Jedan od najvećih propusta poslednjih godina tiče se kadra - ko može da predaje ovaj predmet? Ovaj hibridni predmet koji uvode mogu da predaju i diplomirani pravnici, što je nonsens i skandal. Zamislite da ja na sudu zastupam nekoga i bavim se pravnim poslovima. Pravnici nikako ne bi to dozvolili, ali smo mi sociolozi nekako dozvolili da nam se krade posao", priča Stanić.
Upravo je tema položaja sociologije u gimnazijama okupila zainteresovane nastavnike, profesore i studente sociologije prošle subote na okruglom stolu u Novom Sadu. Kako su zaključili prisutni, dodatni problem za nastavnike je i odsustvo zainteresovanosti profesora sociologije sa fakulteta za ovu temu. Naime, zaposleni na visokoškolskim ustanovama nemaju sluha za položaj njihove nauke na "nižem nivou" i gledaju svoja posla koliko mogu. Međutim, Milan Stanić je optimista i veruje da će uspeti da animira velik broj kolega sa visokoškolskih ustanova da stanu u odbranu sociologije dok još nije kazno.
"Defenitivno će biti bolje, jer gore od ovoga ne može. Nama predstoji profesionalizacija struke i veoma je zahvalno što su studenti na našoj strani. To je i prirodno jer, čim studiraju sociologiju, imaju visoku senzibilnost za društvena pitanja i odgovornost. Imamo priliku sada da nešto promenimo, izmenimo nečije neosnovane argumente i vratimo zdravu pamet", navodi Stanić za naš portal.
Komentari 17
Od Leone
Za Leonu
Ali ovde je reč o tome da se sociologija neće više predavati kao predmet-već sociologija sa pravima gradjana.
E o pravima gradjana pravnici bolje znaju i normalno je da pravnici predaju,a ne sociolozi.
Ili da poreski obveznici plaćaju dva profesora za jedan predmet?
Leona
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar