Pokrajina se zadužuje 1,6 milijardi dinara, novac ide za zdravstvo i vodoprivredu

Kupovina magnetnih rezonanci, skenera i drugih medicinskih aparata i opreme, ali i četiri prioritetna vodoprivredna projekta razlozi su za novo dugoročno zaduživanje Pokrajinske vlade u iznosu od milijardu i 600 miliona dinara.
Pokrajina se zadužuje 1,6 milijardi dinara, novac ide za zdravstvo i vodoprivredu
Foto: 021.rs

Rebalans budžeta Pokrajine, kao i odluke o zaduživanju na ime kapitalnih investicija, najbitnije su teme današnje sednice Skupštine Vojvodine. Naime, namera Pokrajine je kreditno zaduživanje u trajanju od šest godina u iznosu od 1,6 milijardi dinara, po kamatnoj stopi od najviše dva odsto. 

Grejs period za kredit biće godinu dana, dok će se iznos otplaćivati pet godina.

Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, ulaganje u zdravstvo prioritet je vlade i uvek je neophodno - ne iz namere da se sanira neka šteta, već zbog obnove i unapređenja sistema zdravstvene zaštite u Vojvodini.

Kada je reč o projektima u vezi sa vodoprivredom, ističe se sanacija Velikog bačkog kanala, koja se odvija u četiri faze. Mirović je naveo da će Pokrajina ući u drugu fazu ukoliko dobije podršku svih poslanika, a poslednja i najteža faza je sanacija približno šest najkritičnijih kilometara u okolini Vrbasa. Međutim, ova faza moraće da sačeka puštanje u rad dugoočekivanog prečistača otpadnih voda. Zato se pretpostavlja da će poslednja faza početi tek 2020. godine.

Opozicija je stava da je novo zaduživanje Pokrajine potpuno neosnovano i pogubno po Pokrajinu, koja je već dovoljno zadužena. Tako je poslanik Srpske radikalne stranke Đurađ Jakšić stava da aktuelno rukovodstvo Pokrajine ne troši novac racionalno i u skladu sa potrebama građana, već se novac "rasipa" na razne fondove, agencije i druga pokrajinska tela koja, kako navodi, ne postižu željene rezultate. Takođe, Jakšić smatra da je novac iz tekuće budžetske rezerve praktično "spiskan" u poslednja dva meseca i to u iznosu od oko polovine sume koja je planirana za potrošnju u toku cele budžetske godine.

Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović rekla je pred poslanicima da ove odluke o zaduživanju nisu mogle biti donete prilikom usvajanja budžeta za 2018. godinu, jer se nije znalo koliko će ukupno sredstava biti preneto iz prethodne godine i kako će izgledati kompletna finansijska slika budžeta APV.

Ona je navela da se potpisivanje ugovora o kreditiranju očekuje 31. maja. 

U pokrajinskom budžetu će nakon usvajanja rebalansa biti blizu 70,5 milijardi dinara. Milijarda dinara ići će za nabavku zdravstvene aparature, dok će 600 miliona biti predato "Vodama Vojvodine".

  • Ns 49

    01.04.2018 09:23
    Ranije sam čitao da se iz Vojvodine prelivaju sredstva u centr. Srbiju za odbranu od poplava iz razloga što je kod nas situacija sređena a tamo nije pa se pitam šta je sad ovo. Voleo bih da mi neko objasni.
  • Neša

    30.03.2018 14:12
    Ah
    Drage "Vojvođanke i Vojvođani", vaša "nezavisna" Vojvodina*, ta osobitost i posebnost, sahraniće vas zaduživanjem. Znak * je po uzoru na Kosovo*.
  • Kos

    29.03.2018 16:29
    Poljoprivrednici placaju taksu za odvodnjavanje JP Vodevojodine. Nisu to mali iznosi, oko 1600 din po hektaru. Gde ide taj novac kad se sad zaduzujemo zarad odbrane od poplava?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.