"Imamo domaće sorte koje mogu da imaju prinos i deset tona po hektaru. Ukoliko povećamo prinos po jedinici površine i cena postaje prihvatljivija kategorija. Sa većim prinosom, siguran sam da će i proizvodjači biti zadovoljniji cenom", rekao je Radojević. Prema njegovim rečima, na proizvodnju pšenice ne sme da se gleda kao na najjeftiniju liniju u poljoprivrednoj proizvodnji, već kao vrstu proizvodnje koja postiže značajne rezultate.
On je apelovao na zadrugare i poljoprivredne proizvodjače da ulože sav trud i poboljšaju mere kako bi se povećao prosečan prinos pšenice. Kako je naveo, to podrazumeva upotrebu deklarisanog semena, adekvatnu agrotehniku, jer se samo na taj način može očekivati veći prinos i bolji kvalitet hlebnog zrna.
Prema raspoloživim statističkim podacima, pšenicom je ukupno posejano oko 630.000 hektara, od toga je 330.000 hektara u Vojvodini. Radojević je dodao da se na republičkom nivou očekuje da ukupan rod pšenice bude do tri miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe i što ostavlja značajan prostor za izvoz.
Prema kalkulacijama troškova proizvodnje hlebnog žita, uz prosečan prinos od pet i po tona po hektaru, cena pšenice bi trebalo da bude 18 dinara po kilogramu, jer su ukupni troškovi proizvodnje po hektaru 101.000 dinara, naveo je predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radisav Jovanov.
Prema rečima predsednika Privredne komore Vojvodine Boška Vučurevića, u prvom kvartalu ove godine izvezeno je 200.000 tona pšenice iz Srbije, što je dvostruko više nego lani u istom periodu.
Komentari 5
loša kalkulacija
Dejan
Jovan2
Ne znam zasto se glupiraju sa konkursima za finansiranje opreme, ovo ono, svemir, novi poljoprivrednici, najnoviji poljoprivrednici, umesto da te pare usmere na odredjivanje fiksne otkupne cene proizvoda pre setve. Recimo da garantuju pre setve da ce sledece godine otkupna cena zita biti 18 dinara, kukuruz xx dinara.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar