Deliblatska peščara - dva veka pošumljavanja vojvođanskog blaga

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan naveo je da je pošumljavanje važno kako bi se u borbi sa klimatskim promenama obezbedili opstanak i zdrava životna sredina budućim generacijama.

Ukazao je da su dva veka pošumljavanja Deliblatske peščare značajan jubilej i za Vojvodinu i za Srbiju i podsetio da je Deliblatska peščara možda najbolja paradigma nemerljive štete koju smo kao civilizacija činili životnoj sredini, i to nebrigom, nepostojanjem svesti i odgovornosti za životnu sredinu, kao i uništavanjem šuma i prirode.

- Eolska erozija je sama po sebi najdevastirajući proces na čitavoj planeti i zato je pošumljavanje gotovo jedino, ali svakako najbolje, najefikasnije i najjeftinije rešenje, a šume su naš resurs u borbi protiv klimatskih promena, erozije i poplava - rekao je Trivan.

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Vladimir Galić je ocenio da je ovaj važan jubilej spoznaja da čovek mora više ulagati u slučajevima kada su područja devastirana. U slučaju Deliblatske peščare, kako kaže, trebalo je obezbediti da se pesak ne širi na okolna područja i prirodnim procesom pokušati da se to do kraja izvede.

Direktorka "Vojvodinašuma" Marta Takač je istakla je da su šumarska struka i nauka načinile od Deliblatske peščare gigantsko delo.

- Deliblatska peščara danas predstavlja geomorfološki i biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope, kao i značajan genetski resurs naše zemlje. Dva veka se već kontinuirano radi na tome da se smiri i stabilizuje leteći pesak na Deliblatskoj peščari. Napori JP "Vojvodinašume" danas, međutim, nisu samo usmereni ka zauzdavanju otvorenih peskova, kojih na tom području trenutno ima manje od 1 odsto, već i na očuvanju postojeće vegetacije tako što se ulažu maksimalni napori u preventivu zaštite od požara kao jednom od najvećih faktora rizika po pitanju opstanka ovog složenog ekosistema - rekla je Takač.

Deliblatska peščara, popularno još zvana Evropska Sahara nalazi se u južnom Banatu, nastala je posle oticanja Panonskog jezera, a prvo pošumljavanje izvedeno je 1818. godine za vreme Marije Terezije, radi vezivanja peska i sprečavanja razvejavanja.

Deliblatska peščara danas predstavlja poslednju i najveću oazu peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije, kao jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi i područje od izvanredne, univerzalne vrednosti za zaštitu prirode i nauku. Zbog svoje raznovrsne flore i faune ovo područje je proglašeno za specijalni rezervat prirode. Površina peščare je oko 300km2, a mase peska su okružene plodnim lesnim površinama na kojima žive mnogobrojne biljne i životinjske vrste.