Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odmah je po prijavama izašlo na teren gde su, kako kažu, zatekli scene kao iz horor filma. Na omanjoj njivi stradalo je ukupno 55 golubova, šest gugutki, šest koza, jedna zeba, kokoška i domaća mačka.
Prema rečima domaćina, sa obližnjeg salaša i vlasnika koza stradao je i fazan, a deo leševa ptica i drugih životinja tokom noći odnele su i pojele druge životinje.
Draženko Rajković iz Društva navodi za 021 da je broj uginulih životinja verovatno veći, a toksikološke analize koje će uslediti gotovo će sigurno pokazati da je sredstvo roze boje, kojim je premazano seme pšenice, furadan tj. karbofuran.
"Na celoj površini njive jasno se uočavaju zrna pšenice roze boje – karakteristične za furadan. To zrnevlje je i dalje na njivi i veliko je pitanje kako će ta njiva biti tretirana da bi se otrov uklonio i prestao da bude opasan ne samo za životinje, već i za ljude. Vlasnik njive je poznat nadležnim organima i nadamo se da će istraga biti valjano sprovedena. Mi smo slučaj momentalno prijavili policiji, fitosanitarnoj, veterinarskoj, šumarsko-lovnoj i inspekciji za zaštitu životne sredine. Službenici policije, veterinarske i ekološke inspekcije i predstavnici lovačkog udruženja iz Vršca su izašli na teren, a danas će postupati ostale nadležne institucije", poručuje Rajković za 021.
Kako pojašnjava, jedino rešenje koje mu se čini delotvornim u ovom trenutku je da se celokupno područje zaore i prekrije, kako ne bi dolazilo u kontakt sa spoljnim svetom.
"Jutros je naš kolega rasterivao ptice sa otrovanog područja jer nema vremena da se čekaju toksikološke analize da bismo bili sigurni da je u pitanju otrov. Novi leševi će se pojavljivati, a u opasnosti su u ljudski životi, te je brza reakcija sada veoma potrebna. To zrno je rasuto svuda i zaista smo, po dolasku, naišli na tužne i potresne scene", kaže Draženko Rajković, član Društva z zaštitu i proučavanje ptica Srbije za naš portal.
Trovanja divlјih vrsta ptica i sisara se najčešće dešava putem zatrovane hrane, odnosno ishranom divlјih vrsta ptica i sisara leševima životinja ili semenom, koji su namerno tretirani sredstvima koji sadrže karbofuran i namerno postavlјeni kao mamci. Karbofuran deluje na centralni i periferni nervni sistem, blokira prenos nervnih impulsa, izaziva paralizu mišića i dovodi do brze smrti. U Srbiji je od 2014. godine zabranjen promet i primena sredstava za zaštitu bilja koji sadrže aktivnu supstancu karbofuran, apeluju u DZPPS.
"Užasava nas činjenica da se pojedini građani ponašaju neodgovorno, krše zakon i dovode u opasnost ne samo divlje i domaće životinje već i ljude. Štetna dejstva karbofurana se ne zaustavljaju na stradalim životinjama već imaju dalekosežne negativne posledice zagađujući zemljište i podzemne vode. Na kraju će ta zatrovana pšenica završiti i na našoj trpezi", upozorava Rajković.
U Društvu apeluju i na sve građane da, ukoliko naiđu na slučajeve masovnog trovanja ili prodaje karbofurana, odmah slučaj prijave nadležnim državnim istitucijama ili Društvu, koje će pomoći u rešavanju slučaja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 13
Dobrivoje
a nema se za korupciju i kriminal i kontrolu
opasnih materija i za zdravlje ljudi.
Po meni smo negativni ljudi ner svi moramo
biti za sopstveni intetes zdravlja svojih gradjana.Ugledajte se na neke kulturnije zemlje pa cete videti gde gresite.
Hvala na paznji.Dobrivoje.Italija.
RSrbija
Ima li u ovoj pokrajinskoj nedođiji još normalnih ljudi?
ĐURO
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar