Predloge ova dva akta podnela su tri poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine - Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić, a u nameri da se, kako se navodi u tekstu predloga, konačno ispoštuje ustavna obaveza finansijskog uređenja funkcionisanja Vojvodine i potencijal da Pokrajina ostvari svoju punu autonomiju. Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš u razgovoru za 021 pojašnjava da ligaši nisu naročito zadovoljni predlogom zakona koji su ponudili, ali da on predstavlja "zlatnu sredinu" kojom bi mogla da bude zadovoljna i naprednjačka vlast, ali i građani.
Tri poslanika Lige (opozicija u republičkom parlamentu) zahtevaju da se zakon i rezolucija usvoje po hitnom postupku kako bi što pre počela primena - tačnije, od 1. januara 2020. godine.
Samim zakonom uređuje se sa koliko novca i čijim novcem raspolaže APV, a prema ovom predlogu, budžet Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike. Osnovicu za utvrđivanje budžeta Vojvodine predstavljaće iznos ukupnih rashoda i izdataka planiranih budžetom Srbije, a tri sedmine budžeta APV koristi se za finansiranje kapitalnih rashoda. Na pitanje da li Vojvodina trenutno raspolaže sa pomenutih sedam odsto, Kostreš kaže da zavisi od ugla posmatranja. Pre svega treba pitati, kaže on, zbog čega baš sedam odsto, a ne više.
"Zašto baš sedam odsto kad Vojvodina, grubo govoreći, čini 25 odsto teritorije Srbije, trećinu stanovništva, a kad je dobra godina sačinjava i više od 40 odsto BDP. Od momenta kad je Ustav donet 2006. godine, to je bilo pitanje svih pitanja, jer ako pogledate nacrt Ustava, nije se uopšte govorilo o procentima, već o izvornim prihodima Vojvodine. To sada aktuelizujemo. Nikada nije tačno definisano kako se obračunava tih sedam odsto, čak i kada su Liga i demokrate bili na vlasti. Nominalno je budžet sedam odsto ako računate transferna sredstva koja samo prolaze kroz pokrajinski budžet za neke namene, ali suštinski tih sedam odsto nikada nije bilo", kaže Kostreš.
Kako dodaje, ovim zakonom će se konačno ustanoviti šta su izvorni prihodi i sredstva Vojvodine, čime će Vojvodina biti manje zavisna od Republike i moći će da ostvari svoju autonomiju u celini.
"Ako je Vojvodina ekonomski jača, i Srbija je jača. Ne može jaka Vojvodina da oslabi Srbiju, jednostavno svi građani imaju korist", naglašava Kostreš.
Republika je, prema ovom nacrtu, dužna da prilikom prebacivanja neke odgovornosti ili poslova Vojvodini obezbedi i novac za to u vidu transfernih sredstava. Prihodi budžeta Vojvodine su svi prihodi koji se naplate na teritoriji Pokrajine (sa par izuzetaka), a nakon dostizanja nivoa ostvarenja budžeta Vojvodine od najmanje sedam odsto, sav prihod od naplate PDV-a i akciza usmerava se budžetu Republike. Kostreš napominje da je ovo jedan od kompromisa u sadržaju zakona.
Ovim zakonom se obrazuje i Poreska uprava Vojvodine i ona će se od 1. januara 2020. baviti naplatom i kontrolom javnih prihoda na teritoriji Pokrajine. Poreska uprava Vojvodine preuzeće deo zaposlenih, opremu, arhivu, prostorije i softver iz republičke poreske uprave i lokalnih poreskih uprava.
Vlada Srbije se ovim zakonom obavezuje da obrazuje komisiju za praćenje primene, a činiće je predstavnici organa Republike i Vojvodine.
Čeka se 10 godina
Rok za donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine istekao je 31. decembra 2008. godine. Njega je najavljivao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović po dolasku SNS na vlast 2016. godine, ali do danas Pokrajina nije ni inicirala njegovo donošenje, iako je imala ingerencije. Mirović je, gostujući na RTS, nedavno izjavio da je više puta pitao Vladu Srbije zašto se ne donosi ovaj zakon, ali je dobio odgovor "da to nije prioritet u ovoj godini". On je dodao da je sa sadašnjim izdvajanjem iz budžeta od sedam odsto Vojvodina zadovoljna.
"Govorio sam da je potrebno da se stvori model predvidivog finansiranja Vojvodine, koji ne bi zavisio od godišnjih planova Ministarstva finansija. Obaveza od sedam odsto se ispunjava, Vojvodina taj novac dobija, dok se ne donese zakon imamo model koji daje rezultate, imamo spisak velikih projekata koje zajedno finansiramo sa Republikom i sa tim novcem i prelazimo tih sedam odsto", naveo je Mirović i dodao da nema razloga da se od ovog pitanja beži.
Na ove tvrdnje Mirovića, Kostreš odgovara da premijer Vojvodine suštinski ne razume šta znači autonomija.
"A to nije samo njegova mana. I (bivši premijer APV) Bojan Pajtić bio je u istoj situaciji. Umesto da, kao premijeri, donosite odluke o raspolaganju resursima, vi idete u Beograd po mišljenje. Pretpostavljam da je Mirović hteo da kaže da je sada pala 'zla vlada' koju su činili LSV-DS-SVM pa će sad oni bolje i više raditi. Ali nismo još uvek dobili tunel kroz Frušku goru, nije urađen nijedan ozbiljniji kapitalni projekat, nismo suštinski videli nikakav ozbiljniji napredak. Generalno je sistem loš i sa ovakvim opstrukcijama iz Beograda, ni premijer iz Lige ne bi mogao mnogo da uradi", mišljenja je drugi čovek LSV.
Rezolucija o Vojvodini
Drugi akt na dnevnom redu sednice je rezolucija, opšti akt u kojem se navodi, između ostalog, da Republika prihvata i poštuje vojvođansku multinacionalnu, multikonfesionalnu, multikulturnu i tradicionalno tolerantnu sredinu, antifašističku istoriju nastajanja i želju građana da žive u ispunjenoj autonomiji. Bojan Kostreš kaže za 021 da Vojvodina i dalje želi da bude deo Srbije i da to niko ne spori, osim nekoliko ekstremnih i zanemarljivih pojedinaca.
"Svi nacionalisti govori da je Vojvodina Srbija - niko to ne spori. Ali stalno zaboravljaju činjenicu da je Vojvodina odlučila da hoće da se konstituiše kao politički entitet i potom da želi da bude deo Srbije. Samo želimo da upravljamo našim resursima, novcem i sudbinama. Kad god pitamo gde su naše pare, mi smo separatisti. Dođemo u situaciju da vojvođansku zastavu i nacionalisti i vlast, ali i predstavnici građanske opozicije iz Beograda nazivaju separatističkom. Ta zastava je posledica primene Ustava Srbije gde piše da Vojvodina ima grb i zastavu koja je definisana skupštinskom odlukom. Ta zastava Vojvodine predstavlja deo Srbije - nazivati je separatističkom govori da ili ne razumete šta govorite ili ste vrlo zlonamerni", naglašava Kostreš.
On dodaje da nema očekivanja od sednice Skupštine Srbije.
"Naprednjačka vlast nema blagonaklono gledanje prema LSV i vojvođanskoj autonomiji. Videćemo i kako će se ponašati neke naše koleginice i kolege koje su iz Vojvodine i kunu se u nju. Da li će doći u salu da pomognu", zaključuje Kostreš.
Jerkov: Čanak prepisao zakon koji sam ja već podnosila
Poslanica Demokratske stranke u skupštini Srbije Aleksandra Jerkov navela je da su poslanici Lige podneli predlog zakona identičan njenom, koji je ona podnosila parlamentu najmanje 57 puta.
Jerkov je rekla da od 2016. godine pokušava da ubedi kolege da njen zakon bude na dnevnom redu neke od sednica, ali da to nije učinjeno na njen predlog, te da je očigledno da je lider LSV Nenad Čanak postigao dogovor sa predsednicom parlamenta Majom Gojković i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, prenela je agencija Beta.
Upitana da li će DS učestvovati na toj sednici, Jerkov je rekla da ne veruje da ima potrebe da budu na sednici, jer je očigledno već sve dogovoreno i većina obezbeđena i da su rasprave koje će se voditi unapred već dobro pripremljene.
Ona je kazala i da će Gojkovićeva "pritisnuti zvonce bez obzira da li oni učestvuju, a da građani Vojvodine nisu zaslužili da budu predmet dogovora Čanka, Gojković i Vučića", prenela je Beta.
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 28
Braca Sudarski
ONO ŠTO JESAM
7% je Pajtić "uspeo" da kao dobije od ustavotvorca Koštunice.
Vlada Srbije, Vojvodinu vidi kao i Kosovo, stom razlikom što od Vojvodine ima prihode, a od Kosova ne.
Vojvodina je pusta, bez ljudi, kao i jug Srbije. Ovde se vode priče o centralizmu ili decetralizaciji.
POLITIČARI SU SA JEDNE STRANE, A NAROD SA DRUGE!
LepiMica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar