FOTO: Oaza nedirnute prirode "Slano Kopovo" uskoro dostupna i turistima

"Slano Kopovo" do sada nije bilo iskorišćeno u punom turističkom potencijalu, pre svega usled otežanog pristupa u periodima kada ima više padavina.

Ipak, i ovaj problem je nadomak rešavanja. Naime, opština Novi Bečej i grad Šandorfalva iz Mađarske zajedno realizuju IPA projekat "Rehabilitacija zajedničkog i kulturnog nasleđa u cilju budućeg razvoja regiona" u okviru kojeg će biti izgrađeni i novi drumovi.

Vrednost radova je 80.000 evra, a biće izgrađena dva puta, jedan dužine 425 metara i drugi dugačak 1.000 metara. Rok za završetak je početak jula.

Novica Blažin, član projektnog tima, kaže da je izgradnja saobraćajnica, ali i parkinga za vozila, možda, i najbitnija aktivnost u okviru ovog projekta posvećenog očuvanju zajedničkog kulturnog nasleđa.

"Ovo su sve preduslovi za turističke posete, ali to će ujedno biti i put koji će korisiti svi sugrađani i posetioci Novog Bečeja, oni koji imaju zemlju, poljoprivrednici i mnogi drugi". On je ukazao na činjenicu da bez pristupnih puteva nije lako doći do rezervata ni terenskim vozilima u uslovima padavina ili neposredno posle padavina.

Da je "Slano Kopovo" mesto gde se okupljaju istinski ljubitelji prirode, potvrđuje Silvija Ivanić, stručna saradnica u ovom rezervatu. Kako kaže, njega posećuju ornitolozi, biolozi, ali i fotografi, ljubitelji prirode, kao i deca u okviru školskih ekskurzija.

"Slano Kopovo je oaza nedirnute prirode, područje koje je veoma jedinstveno i specifično ne samo za našu državu, već i za celu Evropu. Veoma specifičan biljni i životnjski svet se ovde razvija i opstaje. Najinteresantnije je u jesenjem periodu kada je vrh jesenje migracije i kada u njemu boravi na desetine hiljada ždralova. Na ovom području gde je jezero nekada je proticala reka Tisa i kada su regulacijom toka reke presekli njeno korito ono što je ostalo iza nje je Slano Kopovo. A so vodi poreklo iz karaktera područja jer je ovde najniži deo terena gde su se u davnoj geološkoj prošlosti, kada su se topili snežnici i lednici, taložile mineralne materije, kristali, škriljci. Kretanje podzemnih voda iznosi te materije na površinu i zaslanjuje zemljište, a samim tim, i vodu".

Pored izgradnje prilaznih puteva, predviđeno je da se na "Slanom Kopovu" u budućnosti održi i Tiska akademija akvarela, prezentacija ekoturizma, fotosafari, festival narodnog stvaralaštva "Ricsaj" i festival ždralova.

Specijalni rezervat prirode "Slano kopovo" se nalazi u severnom Banatu, omeđen putevima Novi Bečej - Novo Miloševo i Novi Bečej - Bašaid i predstavlja jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine, odnosno slanih jezera u paleomeandrima. Ono ne samo da predstavlja neprocenjiv centar osobene biološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine, već i reprezentativni primer slatinskih staništa koja su na granici potpunog nestajanja.

Ovaj Specijalni rezervat prirode je jedan od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji, kao i specifičnih slatinskih biljnih zajednica koje su, ne samo u Srbiji, već i u celoj Panonskoj niziji u fazi iščezavanja. Slano Kopovo je povoljan ambijent za ždralove, divlje patke, divlje guske i šljukarice kao i ptice sabljarke i morske žalare.

Ukupno je na području Slanog Kopova zabeleženo 203 vrsta ptica, što je 63% od svih poznatih vrsta u Vojvodini.