"Turski tok" u Srbiji: Novi gasovod, stari problemi

Planirano je da gasovod ide trasom od granice Srbije sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.

Teška mehanizacija, bageri i buldožeri ravnaju teren, a stigle su i prve cevi. U trenutku kada su nastale fotografije, na gradilištu je bilo angažovano oko dvadeset radnika.

Prema pisanju medija, svaka cev teška je 5.270 kilograma, a dugačka 12 metara. U Srbiju bi do završetka projekta trebalo da bude dopremljeno oko 50.000 tona cevi.

Gasovod ukupne dužine 403 kilometara gradi mešovito rusko-srpsko preuzeće "Gastrans", u kom ruska državna kompanija "Gasprom" ima 51 odsto, a javno preduzeće "Srbijagas" 49 odsto vlasništva. Srbija uvozi gas isključivo iz Rusije, čime Rusija ostvaruje monopolski položaj na tržištu gasa u Srbiji.

Radovi na izgradnji gasovoda su otpočeli uprkos primedbama Energetske zajednice da projekat neće omogućiti konkurenciju, te da samim tim nije u skladu sa pravilima Evropske unije, piše RSE.

Agencija za energetiku Srbije (AERS) nije ispunila sve uslove, predviđene evropskom regulativom za gradnju gasovoda Turski tok, koji su sugerisani u Mišljenju Energetske zajednice, a naročito nije uvažila one koji se odnose na poboljšanje konkurencije, rekao je ranije za agenciju Beta direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.

On je na pitanje Bete da li je Energetska zajednica zadovoljna Odlukom o izuzeću magistralnog gasovoda iz Trećeg eneregetskog paketa, koju je AERS doneo nakon dobijenog Mišljenja tog evropskog regulatornog tela, rekao da je AERS u konačnoj Odluci izmenio neke prvobitne uslove, ali da nisu svi ispunjeni, a naročito deo koji se odnosio na poboljašanje konkurencije.

"Smatramo da se odlukom, takvom kakva je ispala, zapravo krši Treći paket i njen član o izuzeću nove infrastrukture. Sekretarijat Energetske zajednice je u svom Mišljenju bio vrlo određen da takva Odluka ne doprinosi razvoju konkurencije na tržištu prirodnog gasa u Srbiji, osim ako se ne uvaže svi uslovi koji se nalaze u Mišljenju", pojasnio je Kopač.

Energetska zajednica je u odluci od 1. februara 2019. dala "zeleno svetlo" za novi gasovod kojim bi se Srbija priključila na "Turski tok", ali uz određene uslove, koji se pre svega odnose na konkurenciju, kako bi novim gasovodom potekao i gas iz nekih drugih izvora, a ne isključivo iz Rusije.

U intervjuu za RSE od 8. marta 2019. zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle naveo je da je to regulatorno telo tražilo preko Agencije za energetiku Srbije od "Gasproma" i "Srbijagasa" da omoguće drugim potencijalnim tržištima gasa da uđu na srpsko tržište, ali da se, sudeći po konačnom rešenju, Agencija za energetiku Srbije o te zahteve oglušila.

"Naš strah je bio i ostao da će projekat i način na koji je Agencija za energetiku Srbije osmislila izuzeće novog gasovoda iz pravila Evropske unije doprineti dominaciji 'Gasproma' i 'Srbijasa' na tržištu gasa u Srbiji", izjavio je tada Bušle, dodajući da se nada nastavku dijaloga sa srpskom stranom, kao i da će Energetska zajednica naredne korake utvrditi tek nakon tih razgovora.

Međutim, prema rečima Vladimira Medovića, vanrednog profesora na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, to ne znači da će kontramere Energetske zajednice izostati.

"Po pravilima Energetske zajednice, ukoliko nacionalna regulatorna agencija odstupi od mišljenja Sekretarijata, ovo pitanje se stavlja na prvu sledeću sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice, to je najviši politički organ Energetske zajednice, koji je isto tako zadužen za rešavanje sporova, tako da će o ovom pitanju raspravljati svi ministri država članica Energetske zajednice, kao i nadležni komesar za energetiku Evropske unije“, naveo je Medović.

Medović ukazuje i na to da Srbija ima velike probleme u primeni propisa Energetske zajednice na gasni sektor.

"Da li je to zbog unutrašnjih političkih razloga, da li je to zbog velikog pritiska ruske strane koja ovde praktično ima monopolistički položaj kada je reč o proizvodnji i prodaji gasa, to je u ovom trenutku teško reći", objasnio je Medović i dodaje da bi se u slučaju drastičnog kršenja evropske regulative Srbija tokom pregovora o pristupanju EU mogla suočiti sa neotvaranjem i/ili posledično nezatvaranjem poglavlja o energetici.

Inače, Šajkaš, mesto u blizini kog je započeta izgradnja "Turskog toka", je poznat kao mesto gde je 2013. zavarena prva cev propalog projekta „Južni tok“.

Rusija je u decembru 2014. odustala od "Južnog toka" upravo zato što nije bila spremna da projekat usaglasi sa regulativom EU.