Spomenik se nalazi na platou ispred hrama Vaznesenja Hristovog u centru Vrbasa, a kako je rečeno, podignut je u čast tradiciji pevanja uz gusle, kao nematerijalnom kulturnom nasleđu Srbije.
Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić rekao je da je "Spomenik srpskim guslama" posvećen svima koji su "vekovima u kolektivno sećanje urezivali najsvetlije uzore i bodrili srpski narod da istraje čak i kada se to činilo nemogućim".
"Spomenik srpskim guslama jeste spomenik našem viševekovnom trajanju, tradiciji, stradanju i herojstvu, kao i našoj celokupnoj istoriji koje bez gusala u našem pamćenju ne bi ni bilo", kazao je Bjelić.
Prema njegovim rečima, gusle su za srpski narod "mnogo više od instrumenta".
"One su duh i snaga našeg naroda, i izuzetna mi je čast jer prisustvujem trenutku kada je Srpski guslar dobio svoj spomenik", poručio je Bjelić.
Na svečanosti je besedu održao akademik Matija Bećković.
Kako je navedeno u saopštenju Biroa za odnose s javnošću Pokrajnske vlade, pevanje uz gusle, kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, upisano je na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 30. novembra prošle godine na predlog opštine Vrbas, Guslarskog društva "Vuk Mandušić" i Saveza guslara Srbije.
U Vrbasu je uveče održano i guslarsko veče.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja od petlje Novi Banovci do petlje Batajnica: Postavljaju se table")
.jpg "Produžen pritvor osumnjičenom za izazivanje požara u nelegalnom domu u Vojki")
.jpg "Kineska državljanka")
Komentari 24
Rođen u Vrbasu
U se i u svoje Ruse,
Pa da guslamo..."
Mrzim gusle
Јое
Гусле моје
Гусле моје, овамоте мало,
Амо и ти, танано гудало,
Да превучем, да мало загудим,
Да ми срцу одлане у грудим',
Та пуно је и препуно среће,
Чудо дивно што не пукне веће.
Зоро бела, сунце огрејано,
Лисна горо, поље обасјано,
Цвеће мило, росо, бистро врело,
Па ти јоште, моје чедо бело —
Ко да гледне чарне очи твоје
Па у срцу да му не запоје!
Ао свете, мио и премио,
Красно ли те Вишњи удесио,
Само, само, да још мрети није,
Ал' већ нека, кад инако није.
Данас-сутра час ће ударити,
Јарко сунце мени заклонити,
Из руку ми јасне гусле тргнут,
Моје тело под земљицу вргнут.
Ал' што певах неће пропанути,
Након мене хоће останути,
Док се поје, док се винце пије,
Док се коло око свирца вије,
Докле срце за срцем уздише, —
Е па дотле, а куда ћу више.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar