Na tezgi su, između ostalih, bile sova utina, kobac, ćuk, čvorak, crvenperka i gavran, sve ptice čija prodaja nije čak ni krivično delo - tretira se kao prekršaj za koji se ističe novčana kazna.
Njemu se i sudilo, a sud je 29. novembra prošle godine izrekao kaznu u vrednosti od 20.000 dinara. U svojoj odbrani, čovek je rekao da nije znao da je prodavao zakonom zaštićene vrste. "Ja te ptice i ne prepoznajem", naveo je u izjavi sudiji i dodao da je ptice našao pored deponije i odlučio da na njima zaradi.
Njemu je kazna, odlukom sudije, umanjena ispod zakonskog minimuma, a sve u veri sudije da je dovoljna da se postigne poenta i da on ubuduće ne čini te prekršaje.
Ovo je jedan od primera presuda za nezakonito držanje i trgovinu strogo zaštićenim i zaštićenim primercima ptica i divljih vrsta, a slične presude, čak i niže, izriču se u slučajevima krivolova, pokazuju presude svih prekršajnih sudova u Vojvodini u istraživanju 021.
U istraživanju 021, došli smo do svih presuda i informacija o slučajevima kršenja zakona koji regulišu oblast držanja i trgovine zaštićenih vrsta, kao i lov ribe, a kako bismo analizirali sudsku praksu i postupanje nadležnih organa u ovim slučajevima koji na životnu sredinu ostavljaju ogromne posledice, ali nažalost, ne i na počinioce.
Kazne minimalne, pa i ispod minimuma
U ukupno 11 prekršajnih sudova u Vojvodini, tokom prošle godine i do sredine februara ove godine doneto je 98 presuda. U toku su 43 postupka.
Slučaj iz Novog Sada samo je jedan u nizu u kojem su izrečene minimalne, "disciplinske" kazne prema počiniocima koji su pokušavali da zarade na zaštićenim vrstama ili su pecali bez dozvola i bilo kakvih ograničenja. Tako je jedan građanin kažnjen sa 10.000 dinara zbog nezakonitog izlova štuke tokom lovostaja u Odžacima - optuženi je priznao krivično delo, nezaposlen je i nema imovinu, što je sve sudija uzela u obzir kad je donosila odluku 20. januara ove godine. Doduše, osuđeni je morao da plati i odštetu "Vodama Vojvodine" koje se zvanično vode kao oštećena strana - štuka košta 6.500 po komadu u lovostaju, smuđ 4.000, bucov 3.000 dinara, pa je ukupna šteta 26.700 dinara.
Interesantno je da je prošle godine jedan zaposleni u "Vodama Vojvodine" osuđen zbog pecanja štuke u periodu lovostaja na kanalu Bečej-Bogojevo uz pomoć mreža, na lokaciji na kojoj je ribolov zabranjen. Platio je 10.000 dinara po sudskoj presudi, a preduzeću naknadu štete od 27.000 dinara.
Zanimljiv slučaj je bio u Rumi, gde je sudija 4. septembra prošle godine izrekao opomenu za pecanje bez dozvole na Savi. Sudija je izrekao opomenu jer je, piše u presudi, cenio nezaposlenost i problem s kičmom optuženog, a smatrao je i da nije postojala namera da se krši zakon.
Jedan od strožih primera kažnjavanja dolazi iz Kovačice, gde je sud na jedinstvenu kaznu od 100.000 dinara osudio građanina koji je u kući držao i onlajn oglašavao prodaju prepariranih primeraka strogo zaštićenih vrsta životinja (dva primerka kopca, mišare, velikog detlića, kos, kukumavku, divlju mačku, stepskog tvora i druge životinje). Kazna je bila 50.000 dinara za držanje životinja i još 50.000 za prodaju, a optuženi je rekao da nije znao da ne sme da drži ove životinje.
Kako su kazne neusaglašene po pitanju težine dela pokazuje primer iz Kovina, gde je muškarcu izrečena kazna od 30.000 dinara jer nije vratio dozvolu za privredni ribolov nakon što je zatvorio posao.
Vlasnik jedne prodavnice u Pančevu je ispred radnje u gajbama prodavao štuku i smuđ koji su ulovljeni u vreme lovostaja. On se na sudu pravdao jakom konkurencijom na pijaci što je, uz informaciju da nije u povoljnoj finansijskoj situaciji, sudiji bilo dovoljno da mu izrekne kaznu od 50.000 dinara. Inače, minimalna kazna za njegov slučaj je 250.000 dinara, a maksimalna 500.000 dinara.
U čemu je poenta?
Slučajevi trgovanja, trovanja i ubijanja životinja u javnosti izazivaju sve veći
bes kako polako (ali ne dovoljno brzo) raste svest o ovim delima i ceni koju plaćamo prema životnoj sredini. I dok javnost sve jače osuđuje počinioce ovih dela prema različitim životinjama,
presude nam pokazuju da nadležni organi nisu preterano zainteresovani da počinioce zaista kazne iznad minimalnog disciplinskog nivoa. Razlozi leže i u tome da su počinioci često neobrazovani, materijalno ugroženi građani koji ne bi ni mogli da plate kaznu. Ipak, ornitolozi se ne slažu sa ovim opravdanjem - ubijanje svake jedinke je nenadoknadiva šteta za prirodu.
Analiza sudskih presuda u Vojvodini pokazuje da je visina kazne najčešće od 5.000 do 10.000 dinara. U tim slučajevima reaguju inspektori zaštite životne sredine, policija i nadležno tužilaštvo, uz veliku pomoć nevladinih organizacija i savesnih građana. Njihov lanac reagovanja i nadležnosti mahom je jasan, ali je u praksi izrazito teško ostvariv, kaže za 021 predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.
Priznaje da je situacija u vezi sa kažnjavanjem i otkrivanjem prekršaja ipak bolja nego ranijih godina, iako do sada ne postoji nijedna zatvorska kazna - reč je o prekršajima, koji se kažnjavaju novčano i koji nekima jesu, ali nekima nisu veliki teret.
Da je situacija bolja za 021 pojašnjava ornitolog Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Kako kaže za 021, njegova slobodna procena je da je za mnoge od tih počinilaca kombinacija kazne, samog sudskog procesa i pretresanje kuće dovoljno neprijatno i osuđujuće, ali to nije dovoljno.
"Čini se da većinu počinilaca kazna odvraća, kao i sama činjenica da se o tome piše u medijima. Ali, to nije dovoljno i postoje ljudi koji ova dela i dalje čine, misleći da su neuhvativi. Retko ko je od tih ljudi u podnošljivom materijalnom stanju, a kamoli u dobrostojećem. Vrlo teško oni mogu da trguju tim primercima koje uhvate, već ih drže za sebe, menjaju i možda trguju u manjem obimu. Reč je više o pasiji, pogrešnoj strasti i izopačenosti koja godinama nije kanalisana kako treba i artikuliše se zarobljavanjem ptica", kaže Stojnić za 021.
Ove jedinke su zaštićene vrste s dobrim razlogom - preti im istrebljenje. Kod nekih slučajeva je štetu moguće donekle nadoknaditi vraćanjem u prirodu u dobrom stanju, ali ne kod svih.
"Bar 50 odsto jedinki koje smo spasili, vratili smo u prirodu i to su generalno brojnije vrste. Međutim, postoji opasnost za lokalne populacije i ozbiljan problem s određenim vrstama - imali smo pre par godina osobu koja je držala četiri stepska sokola u dvorištu u Rumi, u momentu kad je cela populacija u Srbiji procenjena na manje od 100 jedinki. To je zaista ogroman atak na tako retku i ugroženu populaciju i nenadoknadiva šteta. Stepski soko još uvek ne može da se uspostavi u Sremu kao ptica gnezdarica, a ovo je svakako jedan u nizu razloga. Imamo slučaj iz 2006. godine i sakupljača jaja koji je sakupio sva jaja ibisa koja su te godine postojala u srbiji. Takvi drastični slučajevi smatram da pripadaju prošlosti i da smo ih iskorenili", navodi Nikola Stojnić iz PZZP za 021.
On smatra da bi istrage i pronalaženje ovih slučajeva trebalo dići na viši nivo u Srbiji, što bi dovelo do boljih optužnih zahteva i jasnijih kazni. Najteže je u okolini Subotice, gde ima i najviše razloga za izlazak na teren i hvatanje počinilaca.
"Ovako neke prakse poput prepariranja životinja stara su nasleđa nekih vremena kad su posmatrane kao normalne i zanimljive, kao hobiji, a nisu na pravi način iskorenjene. Držanje ptica je osamdesetih, recimo, bio hobi u Vrdniku. Moja osnovna poruka je da ptice treba da budu žive, zdrave i slobodne. Divljim pticama je mesto u prirodi, na slobodi, nije im mesto da budu preparirane, sudbina ne treba da im bude da im mi oduzimamo živote, da budu u kavezima. To je mučenje životinja i nemoralno. Ljudi bi trebalo to da prepoznaju spontano, a oni koji to ne prepoznaju spontano moraće da prepoznaju na teži način. Iskonska ljubav prema prirodi trebalo bi da iskoreni sve ove izopačene prakse oko nas", napominje ovaj ornitolog.
Kako za 021 kaže načelnik odeljenja za kontrolu zaštite i korišćenja ribljeg fonda u sekretarijatu za zaštitu životne sredine Nemanja Ivanović, u 2019. godini je inspekcija podnela 36 prekršajnih prijava i tri krivične prijave u oblasti zaštite prirode i ribljeg fonda.
"U 2019. godini inspekcija je učestvovala u privremenom ili trajnom oduzimanju (spašavanju) 26 jedinki zaštićenih ili strogo zaštićenih vrsta životinja. Što se tiče vrsta, najčešće se susrećemo sa pticama pevačicama (češljugar, gnjurac), i reptilima (zmije, gušteri, vodozemci, kornjače), nešto ređe sisari i divlje životinje", navodi Ivanović.
Zaštita životne sredine - špansko selo
Da nadležni ne rade svoj posao ranije je naslutio Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i ornitolog. Kako kaže iz dvadesetogodišnjeg iskustva rada na zaštiti životinjskog sveta, inspekcije u Srbiji ne reaguju proaktivno i bez ikakve preventive, često tromo i bez osnovnog znanja. Postoji na stotine prijava slučajeva širom Srbije na koje se ne može ili ne želi reagovati, a razlozi su brojni.
"U našoj bazi prijavljenih slučajeva pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine još uvek stoje prijave iz 2014, 2015. i 2016. godine, a mi još uvek nismo dobili odgovor. Mada, za razliku od ostatka države, pokrajinska inspekcija još poprilično dobro radi posao. Situacija je bolja u odnosu na pre 10 godina, ali je problem u tome što mi decenijama kasnimo za svetskim praksama. Policija nije obučena da se bavi ovim delima i njima je zaštita životne sredine špansko selo. Inspekcije imaju smanjene kapacitete, a često nisu ni oni dovoljno obučeni ili motivisani da rade. Tužioci o tematici životne sredine ne znaju skoro ništa - tek u skorije vreme postoje obuke. Ekološko pravo i životna sredina se na pravnim fakultetima izučavaju koliko i kore za pitu i gibanicu. A da ne pričamo o sudijama, koje nemaju sudsku praksu na koji da se pozovu, niti osećaj da je ugrožavanje životne sredine nešto bitno u poređenju sa, recimo, pokušajem ubistva", smatra naš sagovornik.
Društvo je jednom prilikom uhvatilo na pijacu u Pančevu čoveka sa punim kavezom ptica, delom mrtvih. Osuđen je novčano - 8.000 dinara, što je niža kazna od najniže propisane kazne.
"Razlog za to su godine ove osobe - on je stariji čovek, ima 60 godina. Ali on je to radio unazad 40 godina. Mi smo ga tri meseca kasnije uhvatili u istom delu. Mene ne interesuje da li neko ima malu penziju ili dve mačke, ne postoji razlog da ne odgovara. Takođe, novac od oportunih kazni ide u glupave svrhe, pa smo imali slučaj da je jedan optuženi iznos od 100.000 dinara uplatio u 'humanitarne svrhe', kao donaciju fudbalskom klubu u kojem mu igra sin, pa su svi dobili nove dresove. To je besmisleno", priča Ružić za 021.
Društvo je jedno od najaktivnijih udruženja u Srbiji kad je reč o zaštiti životne sredine. U poslednjih šest godina poslali su 171 prijavu nadležnim organima, u vezi sa ugrožavanjem različitih vrsta životinja, a ni petina nije rešena do kraja.
"Ne znamo ni za jednu zatvorsku kaznu. Ukoliko u nekoj sredini imate više prijava i veći pritisak na nadležne, tu ćete imati malo bolje pravosuđe i bolji sistem, ali to nije rešenje. Nama treba 'zelena' policija. Dešava nam se da izađemo na teren s policajcem koji ostavi sopstvene otiske, nema baterije u fotoaparatu, nema čizme da ide po platu, pa se ja izuvam da mu dam svoje. U policijskoj stanici u Srbobranu smo padali sa stolica jer su imale tri noge. Nema kapaciteta, nema spremnosti, nema prevelike odgovornosti i volje, radi se populistički, štite određeni ljudi na bitnim pozicijama i u interesnim grupama", priča naš sagovornik, predsednik DZPPS.
Kao primer, navodi da u jednom mestu u Vojvodini policijska stanica drži lovačko udruženje i dovodi ljude iz inostranstva, te da jedan strani ambasador godinama organizuje krivolov.
.jpg "Muškarac u Zrenjaninu poginuo dok je sekao krošnju drveta, sumnja na strujni udar")
.jpg "U nedelju se menja režim saobraćaja u Bačkoj Topoli zbog trke")
.jpg "Podignuta optužnica za ubistvo muškarca u Bačkom Gradištu")
Komentari 7
Sagon
Prava EU
Vojvodina - trovanje životinja nelegalnim supstancama, trgovina zaštićenim vrstama
cuvari
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar