"Linglong" iz zahteva za procenu uticaja na životnu sredinu izostavio potencijalno najštetniji projekat

Obaveštenje o zahtevu kineske kompanije Linglong za odlučivanje o potrebi procene uticaja fabrike automobilskih guma na životnu sredinu objavljeno je prošle nedelje, a u svom zahtevu predstavnici kompanije ignorisali su deo projekta koji bi zapravo mogao imati najviše posledica po okolinu.
Naime, u zahtevu na 229 strana na koji građani mogu da daju mišljenje do 15. juna, ne obrađuje se čitav kompleks fabrike automobilskih guma, već se "zgodno" zanemaruje valjara gde se i obavlja vulkanizacija.
 
Programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović kaže za 021 da je u pitanju izbegavanje procene uticaja razdvajanjem projekta na sitnije celine za koje nije potrebna procena uticaja.
 
"Iz proizvodnog pogona se izdvaja valjara, što oni čak nisu ni pokušali da sakriju, već su naveli u zahtevu. To jest napisali su da je valjara jedinstveni deo kompleksa. Znači oni izdvajaju jedan pogon, unutar fabrike i njega će da grade kasnije kao poseban projekat, ne bi li u ovoj fazi ponovo izbegli procenu uticaja zato što se zapravo vulkanizacija, odnosno pretvaranje sirovine u gotov proizvod, radi u toj valjari. I zbog toga, kada posmatramo to kao jedinstven projekat, ta valjara bez sumnje podleže Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja i kao takva mora da prođe kroz procenu uticaja i dobije integrisanu dozvolu", objašnjava Popović.
 
 
Kako navodi, na ovaj način Linglong radi od početka.
 
"Prvo je izgrađena ograda, a za ogradu nije potrebna procena uticaja. Zatim su izgrađene portirnice, trafo stanice i rasveta jer to kao nema nikakav uticaj, ali to je deo kompleksa i to ne može tako da se radi. I u samom zakonu pod postrojenjem se podrazumeva čitav kompleks, a ne mogu se posmatrati njegovi posebni delovi", ističe sagovornik 021. 
 
Spuštanje procedure na lokalni nivo - više mogućnosti za pritiske
 
Takođe, budući da je za rad ovakvog postrojenja potrebna integrisana dozvola, investitor bi trebalo da se obrati Pokrajini, a ne lokalnoj samoupravi, te je sam zahtev poslat nenadležnom organu. O ovome svedoči i to što su još prethodne godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Grad Zrenjanin saopštili da je za takvu studiju nadležna Pokrajina. 
 
Popović smatra da očigledno postoji dobar razlog za to što se uporno insistira da se procedura spusti na lokalni nivo.
 
"Verovatno je onda kontrola slabija, verovatno je lakše vršiti pritisak na lokalne službenike. Ja sam siguran da su oni pod pritiskom i da oni to inače ne bi radili na ovaj način. Ali to što su oni pod pritiskom i što se verovatno plaše, to nije nikakvo opravdanje, ako im je težak posao neka otvore trafiku ili rade u pekari. Na ovaj način se otimaju resursi i upropaštava se zajednica", smatra naš sagovornik.
 
 
Takođe, budući da se fabrika gradi na samo dva kilometra udaljenosti od prirodnog rezervata Carska bara, očekivano bi bilo da nadležan bude Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a Popović kaže da je po njemu ovaj Zavod jedina kompetentna insitucija koja može da izda uslove za zaštitu prirode.
 
"Podnosilac zahteva, odnosno investitor, nema uslove za ovaj projekat već za PDR u kome se, istina, navodi mogućnost gradnje industrijskog kompleksa, ali se precizno ne navodi o kojim i kakvim se projektima radi", kaže programski direktor RERI-ja. 
 
Sve o kuhinji restorana, ništa o štetnim emisijama
 
Problematično je i to što se u zahtevu ne nalaze podaci o emisijama u vazduh, zemljište i vodu (Begej je samo 500 metara udaljen od gradilišta). Tu su podaci o veličini objekata, o broju guma koje će biti proizvedene, pa čak i o restoranu u okviru kompleksa i o tipu hrane koji će se u njemu služiti, ali konkretne informacije o činiocima i vrsti uticaja su izostale. 
 
"Kada podnosilac zahteva kaže da će uticaj biti neznatan on očekuje valjda da mu mi verujemo na reč. Mi nemamo razloga da verujemo na reč državi, lokalnoj samoupravi i investitoru, jer su već nekoliko puta dokazali da zloupotrebljavaju rešenja, krše zakon i da ne govore istinu. Koji je razlog da sada njima neko veruje? To je vrlo neobična pojava, kada ova država ovakva kakva je očekuje da joj neko veruje", priča Popović za 021. 
 
Popović se pita šta može da se očekuje od projekta koji je od početka zasnovan na zloupotrebi poverenja.
 
"Kako možemo da verujemo da će taj projekat da donese nešto dobro lokalnoj zajednici. Ako su u svakoj fazi projekta namerno prekršeni zakoni i procedure. Znači nešto iza toga postoji. To je još jedan pokazatelj da vlast u Srbiji resurse, javnu svojinu, pa i zdravlje i živote građana prosto poklanja investitorima", naglašava Popović.
 
Jedan od mogućih scenarija je da Grad odluči da nije potrebna procena uticaja kako bi se izgradnja kompleksa ubrzala. 
 
"Ukoliko Zrenjanin odluči da je potrebna procena, oni će onda izgubiti još najmanje šest meseci, ne bi li tu procenu izradili, a onda se u postupku davanja saglasnosti na studiju povećava prostor za učešće javnosti i rastu kapaciteti građana i civilnog društva da se uključe u postupak. U ovom postupku odlučivanja o potrebi procene, nama su ovlašćenja sužena. Sve mi izgleda da je tako da će nadležni organ doneti odluku da nije potrebna studija", objašnjava Popović. 
 
Skladištenje otpada u okviru kompleksa
 
Dok se u zahtevu za procenu ne navode procene emisije štetnih materija, navedeni su tipovi otpada koji mogu nastati i skladištiti se u okviru kompleksa Linglonga, a neki od tipova otpada smatraju se izuzetno opasnim. 
 
Tako će se u Linglong kompaniji skladištiti otpadna ulja i maziva, otpadne hemikalije, otpad iz separatora ulja i masti, mulj iz tretmana industrijske otpadne vode, kontaminirana otpadna ambalaža i drugi materijali kontaminirani opasnim supstancama. 
 
 
Skladište opasnog otpada je osmišljeno kao slobodnostojeći prizeman objekat koji se sastoji od dve celine: skladišta opasnog otpada i skladišta zapaljivog opasnog otpada, ukupne površine 1.593 metra kvadratna. Predviđeno je da bude izgrađeno sa nepropusnom betonskom podlogom. Predviđeno je da se potpišu ugovori sa kompanijama ovlašćenim za upravljanje opasnim otpadom koje bi povremeno transportovale otpad iz kompleksa. 
 
Otpadne vode će se, kako se navodi u zahtevu, prečišćavati pre nego što se ispuste u gradsku kanalizaciju. Otpadni mulj, nastao prečišćavanjem, skladištiće se u kontejnere. 
 
Očekivani polutanti koji se od proizvodnje guma mogu ispustiti u vazduh uglavnom uključuju lakoisparljiva organska jedinjenja i azotne okside.
 
Građanski preokret: Poslednji trenutak da se javnost Srbije trgne zbog Linglonga
 
Zrenjaninski pokret Građanski preokret ocenio je da je objavljivanje obaveštenja o podnetom zahtevu Linglonga za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu samo u štampanom izdanju lokalnog lista "Zrenjanin" "očigledno i dosledno zalaganje vlasti da što manji broj građana sazna i adekvatno reaguje na zahtev kompanije Linglong".
 
Za upućivanje mišljenja ostavljen je rok od samo 10 dana, a dokumentacija na koju treba reagovati ima 229 stranica teksta.
 
"Poslednji je trenutak da se javnost Srbije trgne i ne dozvoli da se ogromna opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu provuče 'ispod radara', u senci izbora. Obim proizvodnje guma koju kompanija Linglong planira nije lokalni problem Zrenjanina, nego opasnost za celu Srbiju", navodi se u saopštenju Građanskog pokreta.
 
Pokret ocenjuje da bez Studije o uticaju na životnu sredinu pogona za proizvodnju guma ne može da se proceni na koji način će postrojenje uticati na okolinu, kakva će dodatna zagađenja izazvati, koji će standardi i oprema biti primenjeni i kakva će biti prevencija za sprečavanje akcidentata, poput požara.
 
"Građanski preokret poziva sve građane, udruženja, političke organizacije, a posebno aktiviste u oblasti zaštite životne sredine da reaguju na javni poziv i upute mišljenja Gradskoj upravi Zrenjanina o potrebi izrade Studije uticaja na životnu sredinu buduće fabrike guma Linglong u Zrenjaninu", piše u saopštenju Pokreta.
 
Kamen temeljac nove fabrike svečano je položen 30. marta 2019. godine u industrijskoj zoni u Zrenjaninu. Linglong je za izgradnju fabrike dobio 97 hektara zemljišta, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je i novčane subvencije za zapošljavanje još prošle godine, ali od tada nije bilo reči o ovome. 
 
Zahtev za odlučivanje o studiji procene uticaja možete pročitati OVDE.
  • Aleksandra Aleksić

    12.06.2020 16:32
    Studija mora da se uradi ne samo zbog pogona i skladista vec izbog brnzinske stsnice. Neophodna je i procena rizika od hemijskog udesa
  • Hemičarka

    11.06.2020 20:20
    Već viđeno
    Pre puno godine počela sam da radim u tadašnjem gigantu, u čijem je sastavu bila i gumara i pogon za vulkanizaciju proizvoda od sirove gume, kalupiranih olovom, joint venture investicija sa zapada. U suštini, iskorišćeni smo kao by-pass ka SSSR i lokacija za prevaziđenu i veoma opasnu tehnologiju 70-ih godina prošlog veka. Pitanje koja vrsta vulkanizacije je planirana u Zr? Kao upozorenje, informacija da su radnicima ispadali zubi i nokti, da nije bilo živog penzionera, da je bilo spontanih pobačaja, a da se HTZ svodila na sledovanje mleka...potrebno je detaljno sagledati obim tehnoloških procesa i predviđene mere BZR, bezbednosti i zaštite životne sredine...
  • Voja

    11.06.2020 10:06
    Dušebriznici
    Gde su sada dežurni dušebriznici koji guslaju da nam zapad donosi prljave tehnologije.Eto braće Kineza, a tek su krenuli sa divljanjem.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.