Posledice požara u prirodnom rezervatu kod Novog Bečeja: Izgorelo na hiljade životinja, uništeno više od 300 hektara zemlje
Biljni i životnjski svet potpuno je stradao u noći između utorka i srede u delu Malog Kopova, slatkovodnog jezera, te delomično u drugom delu koji se zove "Između Kopovo" koje deli ovo jezero od Slanog Kopova.
Požar je za oko pet sati progutao 300 hektara trstika i 30 hektara pašnjaka koji je bio spreman za doček ždralova. Vatru je gasilo dvanaest vatrogasaca iz Novog Bečeja i Novog Miloševa sa četiri vozila. Intervencija je trajala više od dva sata, dok vatrena stihija nije obuzdana i požar stavljen pod kontrolu.
Pretpostavlja se da je vatra podmetnuta, jer kako kažu stručnjaci iz rezervata, ove sezone posle više od 15 godina prvi put niti jedan poljoprivrednik nije palio svoje njive u okolini Slanog Kopova. Očekuje se podnošenje krivične prijave protiv N. N. lica.
“Tačna procena o šteti po biljni i životinjski svet biće naknadno utvrđena od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Požar je prijavljen i Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine. Požari su znali da se dešavaju i ranijih godina ali nikada nije bilo ovako katastrofalno. Uvek postoje teorije da je neko palio strnjiku ili je namerno podmetnuo vatru, ali ne možemo u nikoga konkretno da upiremo prstom”, rekao je Darko Lazarević biolog u ovom rezervatu prirode.
Kako dodaje, šteta za ekosistem je neprocenjiva, uništeno je na hiljade sitnih životinja i insekata. Na izgorelim površinama mogu da se vide ugljenisane kornjače koje nisu uspele da umaknu katastrofi. Divlje guske, patke i ždravlovi ove godine teško da će posetiti Kopovo, kako zbog nedostatka vode, tako i zbog izgorele povšine.
Slano Kopovo je jedinstvena akvatorija u severnom Banatu i jedan od poslednjih očuvanih slanih jezera u Vojvodini, prirodni je biser koji udomljava čak 220 vrsta ptica. Prirodno je dobro od izuzetnog nacionalnog značaja 1. kategorije a 2004. godine uključeno je na listu vodenih staništa od internacionalne važnosti po Ramsarskoj konvenciji.
Ono je poznato kao jedinstveno stecište retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica tokom jesenje migracije jadranskom rutom gde se godišnje skupi i do 20.000 ždralova.
Originalnu priču čitajte na sajtu Blica.
Komentari 23
Logi
Smrdojvodiještina
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar