VOICE piše da je mural na objektu izgrađenom 1935. godine po projektu poznatog arhitekte Đorđa Tabakovića izazvao različite reakcije dela stručne javnosti koja smatra da je on neprimeren i problematičan i da mu nije mesto na objektu od istorijskog značaja za grad.
Kao graditeljsko nasleđe međuratnog perioda, pre nekoliko godina bila je u planu obnova ovog objekta, međutim, to se nije dogodilo. Na osnovu odluke o postavljanju zaštitnih tehničkih uređaja u zaštićenom gradskom jezgru Subotice, član 23, navodi se da se "zidna slika može postaviti na kompletno sređenim zabatnim zidovima, prema uslovima Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici".
Sekretar i pravnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici Fjodor Petrov rekao je za VOICE da je, na osnovu gore pomenute Odluke o postavljanju zaštitnih tehničkih uređaja u zaštićenom jezgru Subotice, moguće oslikavati mural, i da je na osnovu te Odluke, Zavod dao saglasnost na oslikavanje murala na toj zgradi.
Petrov navodi da je investitor Grad Subotica i da se obratio Zavodu koji je izdao suglasnost za oslikavanje ovog murala.
"Zavod je smatrao da ne postoji prepreka da se oslika mural na toj fasadi. I ranije smo imali zahteve za oslikavanje murala, isto tako i na zgradi Otvorenog univerziteta, uz prethodno pribavljenu saglasnost Zavoda", navodi Petrov.
Istoričarka umetnosti Aleksandra Davidov Temerinski rekla je za VOICE da je, kada je reč o zaštićenim objektima, bizarno to da nadležni Zavod daje dozvolu za slikanje murala, ukoliko se pripremaju konzervatorski radovi na dotičnoj zgradi.
"Kada je reč o zaštiti, ako je zgrada zaštićeno kulturno dobro, nadležni Zavod je morao dati dozvolu za izvođenje murala. Kada su pre dobijene potrebne dozvole? Svaka čast našim institucijama što tako munjevito reaguju", kaže Davidov Temerinski.
Foto: TV YU Eco (Screenshot)
Prema njenim rečima, u pitanju je "prečica" u odlučivanju, odnosno politička samovolja.
"Vidim taj gest kao primitivni oblik dnevnopolitičkog ulagivanja državi i crkvi, koje su postale jedno - kao u srednjem veku - onih koji su odluku doneli i onih koji su učestvovali u njenom sprovođenju brzinom svetlosti", smatra Davidov Temerinski.
Dodaje da su svakako zgrade koje pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi daleko adekvatnije mesto za dotični mural, kao i da bi bilo prirodno da su anketirani i stanari.
Grad: Lokacija primerena za mural Irineju
U odgovoru iz Gradske uprave za VOICE navodi se da je objekat na kome je oslikan mural patrijarha SPC Irineja odabran zbog lokacije kakva priliči za izražavanje poštovanja toj ličnosti, kroz umetničku formu urbanog zidnog slikarstva.
"Smatramo da je realizovano rešenje najprimerenije, da je pribavljeno mišljenje i odobrenje nadležnog organa zaštite, te da objekat na kojem je mural naslikan nije pretrpeo nikakvu štetu, niti mu se umanjuje vrednost. Naprotiv", navodi se u odgovoru.
"Blaženopočivši patrijarh srpski Irinej, kao vrhovni poglavar SPC je ličnost od najšireg društvenog značaja za celu Srbiju, te bi ograničavanje počasti njegovom liku i delu samo na crkvene porte i crkvenu javnost bio pristup koji ograničava", navodi se u odgovoru i dodaje da "živimo i u vremenu i u gradu u kome se iznad svega poštuje različitost, te smatramo da ovaj i ovakav izraz poštovanja nema mesta veštačkim ograničenjima".
Kriterijumi na osnovu kojih Zavod donosi odluke - upitni
Građevinski inženjer T. Daniel Lošonc rekao je za VOICE da je način funkcionisanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici upitan, kao i kriterijumi na osnovu kojih se donose pojedine odluke vezano za očuvanje pojedinih objekata unutar zaštićene gradske celine.
"Rad spomenute ustanove treba shvatiti ozbiljno, ma koliko ona delovala u nekim svojim intervencijama nelogično, nepromišljeno, usiljeno ili možda i protivzakonito. Svaka javna institucija svoje odluke donosi na osnovu postojećih regulativa i zakona i uvek mora i da odgovara za njih", smatra Lošonc.
Prema njegovim rečima, odgovorni u Zavodu treba da obrazlože svoja rešenja i da objasne na koji način se murali mogu oslikavati na zabatima i pročeljima zaštićenih objekata.
"Smernice su veoma bitne za budućnost grada. Niko ne bi poželeo da se pri renoviranju Gradske kuće, na primer, pojave murali na fasadama zato što su isti postali trend u gradu", kaže Lošonc.
On podseća da postoje razni načini memorijalizacije ličnosti, poput promena imena ulice ili postavljanje skulpture ili mnoga druga rešenja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja od petlje Novi Banovci do petlje Batajnica: Postavljaju se table")
.jpg "Produžen pritvor osumnjičenom za izazivanje požara u nelegalnom domu u Vojki")
Komentari 58
Ok
Nikola
Jovana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar