Kako piše
Magločistač, u poslednjem saopštenju na tu temu koje je izdalo Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica, reagujući na tekst objavljen u Politici, sva odgovornost prebačena je na neusaglašenost i lošu komunikaciju između ustanova zaštite kulturnih dobara, dok je građanima poručeno da je njihov predlog o tome kako treba da izgleda Drapšinova "lep, ali ne i realističan".
Nacrt Plana deteljane regulacije za centar grada Subotice – Zonu II, koji je u svom prvobitnom obliku predviđao rušenje na desetine objekata u zaštićenom gradskom jezgru, biće ponovo izrađen. To je epilog višesatne javne rasprave, održane 16. marta, na kojoj su Komisija za planove Skupštine grada Subotice s jedne, te građani i stručnjaci s druge strane raspravljali o 26 primedbi na sporni dokument, pristiglih tokom trajanja javnog uvida od 8. februara do 9. marta.
Nakon održavanja sednice zatvorene za javnost, 18. marta, Komisija za planove je saopštila da je od ukupnog broja pristiglih primedbi 20 bilo na plansko rešenje, dve su se odnosile na Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na zaštitu životne sredine, jedna je obuhvatila sve slovne greške u dokumentu, dok se preostale nisu odnosile na stručnu sadržinu.
Ceo proces uključivanja javnosti u odlučivanje o sudbini ovog planskog dokumenta rezultirao je, na kraju, jednoglasnim prihvatanjem sedam primedbi od strane Komisije za planove, 16 delimičnim, dok četiri primedbe nisu bile prihvaćene uopšte, što je u javnosti ocenjeno kao velika pobeda građana.
Takav zaključak potvrđuje i analiza portala Magločistač. Naime, do ovog slučaja, a u periodu od juna 2016. do marta 2021, koji obuhvata dva poslednja saziva lokalne skupštine kao organa nadležnog za usvajanje planskih dokumenata, najviše primedbi bilo je zabeležno tek na Generalni urbanistički plan Subotica-Palić do 2030. godine – 20, od kojih je, međutim, većina odbačena kao neosnovana, ili nije prihvaćena uopšte.
Zavet iz 1912. kao opomena
"Svaki građanin ima pravo da iznese svoje mišljenje o urbanističkom planu, a svaki urbanista ima obavezu da uvažava mišljenje građana ma kako ta mišljenja nestručna bila. Ako građanin kaže da želi da se sačuva identitet Subotice jer se identifikovao sa njom i želi da živi u okruženju koje u svom budućem razvoju neće odstupati od tog identiteta, onda treba analizirati od kojih elemenata se taj identitet sastoji i budući razvoj planirati tako da se identitet i karakter grada očuva", kaže za Magločistač dr Viktorija Aladžić, profesorka Građevinskog fakulteta u Subotici, podsećajući na zavet koji je bio položen pri svečanom otvaranju Gradske kuće 1912. godine:
"... čak i onda kada na ovim prelepim vratima bude zakucao najskromniji građanin, ne treba to da čini drhtavom rukom već ispunjen sigurnim saznanjem da će iza njih uvek naći na dobrog prijatelja..."
Danas se taj zavet grubo krši, ocenjuje dalje ona, jer se institucije upravo sakrivaju iza opravdanja da su građani nestručni da bi ih isključili iz procesa odlučivanja o prostornom i urbanističkom razvoju grada.
Da ceo proces uključivanja građana u planiranje i uređivanje grada treba da bude inkluzivniji i transparentniji, smatra i Dane Pribić iz novosadskog Centra za razvoj demokratskog društva "Europolis".
U ovom gradu je, kaže on, u poslednjih nekoliko godina došlo do pojave velikog broja različitih građanskih inicijativa baš zbog toga što lokalna vlast u nedovoljnoj meri konsultuje građane prilikom donošenja odluka o pravcima razvoja Novog Sada.
"To nije moj lični utisak, već utisak 2.000 građana koji su učestvovali u našem istraživanju, a koje je pokazalo da devet od deset ispitanika nije zadovoljno načinom na koji su informisani i uključeni u proces donošenja odluka. A građani i te kako dobro znaju šta im treba, šta ne u ulici i kraju u kom žive", kaže Pribić, ističući da je samoorganizovanje Novosađana rezultiralo brojnim akcijama koje su podrazumevale prikupljanje potpisa putem peticija, slanje žalbi i primedbi na predložena planska dokumenta, vršenje pritiska na gradske činovnike i urbaniste da promene odluke u interesu zajednice.
Urbana obnova po meri Subotičana
"Predlažemo da se Gomboški sokak rekonstruiše slično Dunavskoj ulici u Novom Sadu ili Skadarskoj u Beogradu, pre svega da se zabrani saobraćaj i parkiranje automobilima osim dostavnim vozilima i to u određeno vreme. Da se postupno obnove fasade zgrada i urede i rekonstruišu dvorišta kao svojevrsni atrijumi za potrebe raznih zanata, suvenirnica, umetničkih ateljea… Predlažemo da se vrati i Hajzlerovo kupatilo kao svojevrsni wellness centar! Predlažemo Komisiji za planove koja će se održati 16. marta da razmotri i ove naše primedbe i predloge i sasluša glas naroda!"
Ovako su deo svojih primedbi na Nacrt Plana detaljne regulacije za centar grada Subotice – Zonu II formulisali organizatori peticije "Sačuvajmo Drapšinovu i Bledsku, sačuvajmo staru Suboticu!".
Takav predlog je "lep, ali ne i realističan", sapštilo je Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica kao obrađivač plana, jer bi se mogao realizovati tek "kada bi grad kupio sve parcele i objekte i uredio sa sadržajima gradske kafane, restorana, prodavnice rukotvorina, suvenira, knjižare, stari zanati..."
U saopštenju se naglašava i da "nijedan objekat koji je u detaljnim merama zaštite valorizovan kao zaštićen nije planiran za rušenje, kako u ovoj ulici tako ni čitavom prostoru koji obuhvata plan", te da su urbanisti "definisali namene objekata sa obaveznim poslovnim sadržajem u prizemljima objekata u cilju stvaranja identiteta prostora koji je realan i u praksi izvodljiv".
U polemici koja se u javnosti povela oko Drapšinove, glavni argument protiv predloženog planskog dokumenta odnosio se, međutim, na predviđenu izgradnju višespratnica na svim onim parcelama na kojima se trenutno nalaze objekti bez vrednosti.
A šta sa saobraćajem?
Povećan intenzitet saobraćaja i nedostatak parking mesta često je, međutim, argument kojim se opravdava potreba za radikalnijim intervencijama u prostor, a najčešće u pravcu proširivanja postojećih saobraćajnica i izgradnje javnih garaža. Tako je i Nacrtom Plana deteljane regulacije za centar grada Subotice – Zonu II predviđena izgradnja javne centralne garaže kapaciteta 100 vozila.
"Uvođenje saobraćaja u sam centar nije održiva stvar, tim pre što je uticaj na životnu sredinu nepovoljan. Samim povećanjem kapaciteta ulica nećemo doći nigde: to je rešenje problema koje će biti ’potrošeno’ u naredne dve, tri godine, i onda opet imamo problem. Uvećanje kapaciteta infrastrukture je napušteni način planiranja gradske urbane mreže. Umesto toga, treba da se radi modifikacija mreže koja će da primi javni gradski prevoz, redukuje individualni saobraćaj, te akomodira aktivne vidove saobraćaja tj. urbanu mobilnost – pešačenje i biciklizam", objašnjava dr Igor Jokanović, profesor Građevinskog fakulteta u Subotici.
Prema njegovom mišljenju, rekonstrukcija Drapšinove, koja po klasifikaciji urbanista koji se bave saobraćajem spada u pristupnu ulicu, praktično ne bi zahtevala neke velike intervencije, već samo prilagođavanje njenom osnovnom sadržaju koji čine stanovanje i usluge.
Ono što, međutim, ovu ulicu izdvaja u odnosu na druge, i što dominantno određuje njen identitet jeste kaldrma, čijoj obnovi treba pristupiti sa posebnom pažnjom, naglašava on:
"Ta kaldrma koja je u postojećem stanju oštećena, na pojedinim delovima nedostajuća, i neusklađena sa sistemom za odvodnjavanje, ne bi mogla potpuno isto da se napravi, već bi morala da bude prilagođena."
Ceo tekst o urbanističkom problemu u Subotici možete da pročitate na OVOM LINKU.
.jpg "Subotički studenti u subotu kreću peške do Beograda")
.jpg "Protest podrške prosvetnim radnicima i studentima u nedelju u Gospođincima")
Komentari 13
Brijena
Simpatican je bio komentar bake mog supruga - NS je lepsi od Londona, tamo su sve neke stare zgrade, a u NS sve lepo, novo. :)
max
Kao, ne zna se kako se planovi donose i izradjuju. Ne zna se po čijem zahtevu i želji se izradjuju planovi. Pa ni jedan plan se ne iradjuje po principu struke, zaštite životne sredine, parkovskih površina, parking površina itd... Već po principu koliko je ko zainteresovan od investitora i koliko može da plati. Sramota je na šta nam liče gradovi u Srbiji. Beograd i Novi Sad su katastrofalni u urbanističkom smislu, a zna se i zašto.
U Subotici se dešavaju mnoge nepravilnosti, jer se teži rušenju kuća u starom jezgru grada da bi odredjeni investitori mogli da zidaju spratnice. Pa neka zidaju sprtnice na periferiji grada, a ne u centru. Treba nadležni državni organi da se pozabave odredjenim investitorima i da provere objekte gde su i uz čiju pomoć gradili, i ko im je to dozvolio. Gradi se u ulici Braće Radić, sramota! Ko je sve postao investitor, kako i uz čiju pomoć, i o tome treba da se pozabave nadležni državni organi. Nikada više investitora nije bilo, ni više ružnih zgrada i raznih malverzacija koje uništavaju izglede gradova. Ko kontroliše investitore i poreklo novca kojim grade zgrade? Kako su se pojedinci za nekoliko godina obogatili.... ?
Bns
Po meni tu nema šta da se štiti. Zub vremena je učionio svoje.
Bolje da se uredi na način da se ograniči spratnost i gabariti novoplaniranih zgrada.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar