Virusi koji se brzo prenose među populacijom prilagođavaju se situaciji, izuzetno su opasni i jedino što ih eliminiše je pravi kolektivni imunitet, kaže za 021.rs epidemiološkinja Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica dr Jasmina Jandrić Kočić.
Pravi kolektivni imunitet, objašnjava naša sagovornica, ne može da se osloni na verovanje da će drugi da ga izgrade.
"Nažalost, mnogo ljudi ne veruje medicini i lekarima i to je problem koji nas sprečava da formiramo štit. Kolektiv je čitavo stanovništvo planete ili neke zemlje, Srema, jednog grada, učenici u učionici i naravno, naša porodica, a kolektivni imunitet je otpornost tog kolektiva na unošenje i širenje bolesti", navodi naša sagovornica i ilustruje primerom iz - detinjstva.
"Ako se sećate Asteriksa i Obeliksa, Rimljani naprave falangu i drže štitove jedne uz drugog i niko im ne može ništa - strele su virusi, a štitovi su naš imunitet. Štit može da bude naš prirodan imunitet ili fabrički štit koji dobijamo - vakcinalni, a jako je bitno koliko je jak nečiji štit. Kad je neko u kolektivu slabijeg imuniteta, naša dužnost je da uskočimo s našim štitom i pomognemo u odbrani, bilo da govorimo o porodici ili nekom drugom kolektivu. Dakle, našim imunitetom štitimo sebe, ali i okolinu, a okolina štiti nas", poručuje naša sagovornica.
Kako kaže, svako od nas jasno može da vidi da su vakcinisani bilo kojom vakcinom protiv korona virusa - naši članovi porodice, prijatelji, kolege, živi i zdravi, što nesumnjivo pobija bilo kakvo verovanje da vakcine nemaju istinski dobru nameru, koju imaju vekovima unazad.
"Imam kolege koje se ne bave direktno ovom temom (epidemiologijom) i često su nesnađene jer to nije njihova oblast. Bila bih i ja da mi dođe pacijent sa zaprsnućem slepog creva. Organizovana grupa antivaksera ciljano napada ljude koji su sumnjičavi i neodlučni, sluđeni i svojim dezinformacijama ih pridobijaju. Zato je jako bitno pravilno komunicirati sve u vezi sa epidemijom - nekad se i u moru ispravnih informacija izgubite", smatra dr Jasmina Jandrić Kočić.
Ona je stava da se veliki procenat starijih građana vakcinisao drage volje jer su "stara škola" koja je, nažalost, dobro upoznata sa posledicama nekih bolesti u prošlosti, a koje su iskorenjene upravo zahvaljujući vakcinama.
"Tako je, na primer, kod nas u Sremu i to je za svaku pohvalu. Inače, nijednom ozbiljnom epidemiologu priča da su najugroženiji stariji građani nije pila vodu, zašto? Mlađe osobe imaju veći broj kontakata i sa maskom i bez nje, dinamičnije žive, zdraviji su i imaju veću šansu da lakše prebrode bilo kakvu bolest, pa i kovid. Od početka smo bili zasuti slikama starijih, ali neretko se dešavalo da se upravo mlađi zaraze i čak da preminu. Ovo je jedna teška bolest koja, poput drugih zoonoza ima široku kliničku sliku i ostavlja posledice (oni koji su imali lajmsku bolest to dobro znaju). Upravo mlađi treba da se vakcinišu, oni su pravi motor epidemije što se tiče prenošenja, ali mladi su najnepoverljiviji, ali često dezinformisani", navodi naša epidemiološkinja.
Primer koji navodi iz prakse je situacija u kojoj je jedan mlađi muškarac završio u bolnici s infekcijom, a nakon toga su svi njegovi prijatelji, jedan za drugim, došli na vakcinalni punkt na imunizaciju.
"Treba da uključite zdrav razum i kritičko mišljenje, što nedostaje mlađima. Oni su znatno pametniji od nas 'starijih' pa će valjda i shvatiti kome treba da veruju. Pogledajte okolo, pazite koga slušate i kome verujete", napominje dr Jandrić Kočić.
Na pitanje 021.rs šta treba da rade onkološki pacijenti, naša epidemiološkinja navodi da s ovakvim ljudima nema puno nabeđivanja o vakcinaciji jer su, nažalost, zbog svog stanja često u kontaktu s lekarima i dobro znaju efekte savremene medicine.
"Imunizacija onkoloških pacijenata dosta dobro teče. Budući da njihov imunitet nije baš adekvatan, te osobe najpre savetujemo da se vakcinišu jer će imati slabiji odgovor na vakcinu, ali i da se svi ukućani i bliski kontakti vakcinišu. To je taj štit. Iako možda neće dostići traženi imuni odgovor, bitno je da za se svaku vakcinu obrate najpre onkolozima. Naše i svetske preporuke su identične - savet je da se vakcina primi najmanje nedelju dana pre ili dve nedelje posle ciklusa hemioterapije jer će tada imuni sistem biti donekle oporavljen i moći da obavi svoj posao", kaže dr Jasmina Jandrić Kočić.
Kardiovaskularni i pacijenti s autoimunim bolestima takođe treba da se vakcinišu, budući da je i njihovo stanje slabo, a pre vakcine je dobro da se konsultuju s lekarima o svim pojedinostima.
Vakcina se preporučuje trudnicama posle drugog trimestra pa nadalje, naglašava naša sagovornica.
"Ogroman broj vakcina protiv kovida je dat trudnicama u celom svetu i imamo već sad saznanja i iskustva žena u drugom stanju. Verujte, niko neće davati trudnoj ženi ništa loše, bilo aspirin ili vakcina. Opet je bitno da i blisko okruženje u kojem boravi trudnica bude vakcinisano kako bi se stvorio pomenuti štit i kako bi beba bila zdrava, ali i njena mama", odgovara epidemiološkinja iz Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica.
Svi operisani mogu da se imunizuju već dve nedelje nakon zahvata, ali je idealno da se vakcinišu pre same operacije.
"Posle operativnog zahvata nema imunološke preporeke da se odmah vakcinišete, ali je idealno kad se osoba malo pridigne i oporavi, rana smiri i kad se osetimo generalno bolje", kaže Jandrić Kočić i naglašava bitnost smanjenja nivoa stresa, jer i on slabi imunitet i time nas čini lakšom metom za virus. To su, kaže, iskusili mnogi lekari.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Značaj vakcinacije na primeru Asteriksa i Obeliksa: Epidemiolog objašnjava kolektivni imunitet")
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Nove Crnje do Srpske Crnje")
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonicama od Kuzmina do S. Mitrovice i od Rume do S. Mitrovice")
Komentari 6
Era Testera
Bolnica
Dawkins
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar