Priobalje u Belegišu na udaru: Srušen deo lesne zaravni, ugroženo mrestilište

Priobalje u Belegišu kod Stare Pazove besomučno se uništava, smatraju aktivisti.
Osim što je srušen deo zaštićene lesne zaravni, zagađuje se i bara Petrinjci i deponuje se šut.
 
Zbog ovoga je podneto nekoliko inspekcijskih prijava, a kako za 021.rs kažu u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine, inspekcijski nadzor je u toku.
 
Ribočuvar Ribolovačkog saveza Vojvodine Oliver Adžić kaže za 021.rs da se u baru Petrinjci, koja se nalazi u neposrednoj blizini Dunava, vrši ispiranje peska i šljunka i da to pravi velike probleme.
 
"Ova bara je definitivno mrestilište. Korisnik je trebalo da je proglasi mrestilištem još davno. Sećam se kao klinac kad sam živeo u blizini da je tu bilo zabranjeno i pecanje. Sada je firma koja tu radi eksploataciju šljunka i peska pregradila deo gde obavlja ispiranje. Zbog toga riba tu neće moći ni da opstane, ni da se mresti. Neće od nje ostati ništa", ističe Adžić.
 
Kako objašnjava sagovornik 021.rs, sva ova pitanja su regulisana Zakonom o zaštiti i održivom razvoju ribljeg fonda, a postoje i sankcije i za odgovorno lice i za privredno društvo koje to radi.
 
"To je trebalo neko da pokrene", naglašava on.
 
U ovoj bari se nalaze sve vrste koje žive u Dunavu, objašnjava ribočuvar.
 
"Kada ima dotok vode, kada je bara spojena sa Dunavom, riba se u proleće izvlači u te plićake zbog toplije vode radi mresta. Posle završenog mresta vraća se u Dunav. Da bi se vratila, treba da postoji spoj sa Dunavom. Ako se to prekine, mrest propada", navodi Adžić i dodaje da je to jedan od glavnih razloga smanjenog ribljeg fonda na teritoriji cele Srbije.
 
Kao primer spominje i nedavno branjenu baru Reva gde je napravljena velika šteta.
 
Na pitanje da li je moguće da se šteta sanira, Adžić odgovara da jeste, ali da je potrebno da se ponovo napravi ulaz u mrestilište i da se obustave radovi.
 
"Bitno je da se zaustave radovi i da se ne pravi veća šteta. Ostalo ostaje na prirodi. Što joj više pomažemo, to je njoj lošije. Moramo da branimo ono što imamo", zaključuje on.
 
Vesna Galečić iz udruženja za zaštitu prirode OSNA kaže za 021.rs da u ovom području postoje brojni problemi koji sistematski uništavaju ovaj deo priobalja.
 
Bara Petrinjci je, navodi sagovornica 021.rs, od pet metara dubine došla do samo nekoliko centimetara.
 
"Puna je nitrata i fosfata i živi svet umire", naglašava.
 
Kako navodi, u ovom području dnevno 200 do 300 kamiona izruči šut.
 
"Silaze dole na to vodno zemljište, baš tu kod lesne zaravni i izručuju tone šuta", navodi Galečić.
 
Najviše se, kaže, ugrožava biodiverzitet.
 
"On je napadnut sa svih strana, a ugrožava se aktivnostima preduzeća koje eksploatiše pesak i šljunak, za šta postoji dozvola. Međutim, ne postoji dozvola za separaciju, a i to se radi. I onda se voda sa mineralnim uljima ubacuje cevima direktno u baru, sistemski zatrpavajući i trujući baru", navodi ona i ocenjuje da je tendencija da se bara zatrpa i devastirano područje pretvori u novu deponiju.
 
Takođe, kako dodaje, OSNA je primetila i snimila eksploataciju vodnog zemljišta bez oznaka građevinskih radova na delu međunarodnog ekološkog koridora.
 
Najočigledniji primer uništavanja prirode bilo je rušenje dela lesne zaravni, aktivnostima nepoznatog počinioca koji je navodno ruiniran kako bi se napravio put do nečije vikendice.
 
 
Kako Galečić za 021.rs objašnjava, same lesne zaravni imaju dvostruku zaštitu - kao stanište ptica koje dolaze iz Afrike i prelaze hiljade kilometara da bi tu napravila svoja gnezda i kao geonasleđe Republike Srbije, odnosno "sremska lesna zaravan".
 
"Tu se uništava prirodno nasleđe Srbije. I ta gnezda su ugrožena i samim tim je međunarodno područje zaštite ptica ugroženo", ističe naša sagovornica.
 
Kako kaže, saradnja sa nadležnima je do sada dobra. Direkcija za vode je koordinirala rad pokrajinske vodne inspekcije, a pozvala je i "Vode Vojvodine", geometra, pa i predstavnika OSNA. Formirana je i komisija zadužena za utvrđivanje zatrpavanja bare i ubacivanja otrovnih sedimenata. Još jednu komisiju je napravio pokrajinski inspektorat za zaštitu životne sredine. 
 
Šta kažu nadležni?
 
Javno preduzeće "Vojvodinašume", koje je nadležno u delu ovog područja, obavestilo je udruženje OSNA o merama i obavezama, ukazujući na to da bara Petrinjci nije registrovana kao prirodno mrestilište i da je već duži niz godina pregrađena.  
 
Naveli su i da je preduzeće imalo usmenih saznanja da je nadležni pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine kontrolisao ugrožavanje i narušavanje staništa strogo zaštićenih vrsta.
 
U inspekcijskom izveštaju iz 2014. godine, u koji je 021.rs imao uvid, navodi se da zabrana ribolova nije bila vidno izložena, ali, kako ističe Galečić, oni ni u jednom trenutku nisu obavili kontrolu zagađenja i zatrpavanja bare. 
 
Ipak, u dopisu koji je, još 2014. godine, ovo preduzeće uputilo direktoru šumskog gazdinstva navodi se da je bara duži niz godina pregrađena i delom data na korišćenje od strane JP "Vode Vojvodine" privatnom preduzeću za eksploaticiju.
 
"Preostali deo je jače zamuljen i kada je nizak vodostaj to je zamočvareno. Predlažemo da u cilju očuvanja i zaštite ribljeg fonda, u narednu sezonu uđemo sa stavom da se ta lokacija stavi pod zabranu u vreme mrešćenja, od 15.02. do 15.06. i da se u tom periodu zabrane sve aktivnosti", naglašava se u dopisu u koji je 021.rs imao uvid. 
 
Iste godine je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine naložilo JP "Vojvodinašume" da obeleži područje i istakne zabranu ribolova.
 
U preduzeću "Vode Vojvodine" kažu za 021.rs da oni nemaju nadležnost za kontrolisanje poštovanja vodne saglasnosti za vađenje rečnog nanosa, ali naglašavaju da za deonicu Dunava koja je ekološki koridor, a na kojoj se, kako javljaju aktivisti i kako se može videti na snimcima, vrši vađenje nanosa, nisu izdali vodnu saglasnost. Ipak, saglasnost je data za deo kod bare Petrinjci. 
 
Iz Pokrajinskog sekretarijata za 021.rs poručuju da je formalno inspekcijski nadzor još u toku. 
 
"Izvršen je terenski nadzor, sačinjen je zapisnik sa naloženim merama i poslat na potpis nadziranom subjektu (ima pravo da ga ne potpiše, ili stavi primedbe na zapisnik u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru). U toku nedelje će im takođe biti dostavljeno i rešenje sa naloženim merama", poručuju iz Sekretarijata.
 
Ko obavlja radove?
 
Zbog rušenja dela lesne zaravni prijavljena su nepoznata lica koja su, navodno, to učinila kako bi napravila sebi put ka vikendici. 
 
Kamioni koji izručuju šut na vodno zemljište dolaze iz različitih firmi koje rade u blizini.
 
Što se tiče vađenja rečnog nanosa, za to su vodni uslovi izdati preduzeću "Karin komerc" iz Veternika koje ovu delatnost obavlja na brojnim lokacijama širom Vojvodine. 
 
Za to je "Karin" dobio rešenje o vodnoj saglasnosti i vodne uslove od "Voda Vojvodine" i to na delu parcele koja ima ukupnu površinu od 594.656 hektara.
 
Inače, prema urbanističkom planu iz 2016. godine, predviđeno je da deo priobalja na kom se nalazi bara Petrinjci postane turističko-rekreativna zona, sa delom koji bi bio zaštićen zbog održavanja vodenih ekosistema.
  • Hunter

    12.06.2021 21:01
    Strucno
    Ribocuvar sa stazom od 7 godina, podoficir u penziji daje strucno misljenje da li ce se riba oporaviti ili zanimljivo.... Jel to strucno misljenje??
  • Dragan

    10.06.2021 06:22
    Ah
    To nije niti će ikada biti nasleđe Srbije jer ga je otela.To je nasleđe Vojvodine koja je u to ulagala.Sve što je na nekoj teritoriji od prirode nije nasleđevdržave već prirode koja ne priznaje granice ni države.
  • dijasporac

    09.06.2021 22:17
    @Yip Man
    Sljunkare na Dunavu su otvorene pre 20-30 godina ( Heroj Pinki je jos kao drustveno preduzece otvorio sljunkaru u St.Banovcima, posle je to preuzeo Borovica a nesto kasnije je otvorena i ta u Belegisu, ne mogu tacno da lociram godinu ali znam da postoji od 2000-te) a najvise na devastaciji lesne zaravni je uradjeno za vreme opstinske vlasti na cijem celu je bio Mali Bidza (Jovic), inace fudbaler kao i danasnji predsednik opstine ( u St.Pazovi izgleda mozes da profitiras samo ako si igrao seoske lige po Sremu). U to vreme, 2006-10, je bilo dosta slobodnog novca od privatizacija i pranja ko zna cega pa su ljudi poprilicno investirali u gradnju na Bregu (od Belegisa do N.Banovaca) a opstinske vlasti su dopustale sve zivo, cak i betoniranje lesne zaravni i izgradnju privatnih marina ispod. Pusten je duh iz boce (bahatost i bestijalnost novih bogatasa) i ne moze ga niko vise vratiti nazad, samo nova revolucija (6.oktobar koji nikad nije dosao) ili snazan ekoloski pritisak iz EU (zabole njih za Srbiju).

    Poenta je da je sve to traje suvise dugo, da su se svi izmenili na lokalu (i pokrajini/republici) a da niko nista ne preduzima jer imaju % od tog posla..

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.