Privrednik koji je zakupio pašnjake planira na njima da zaradi i tvrdi - ne postoje nikakve zaštićene vrste na tom području, već mu se sveti konkurencija.
Meštani Bele Crkve i okolnog sela Crvena Crkva, gde se nalaze ovi vredni pašnjaci, pobunili su se i mesecima ukazuju nadležnima da je na delu uništavanje flore i faune koje će nepovratno promeniti, kako smatraju, celo selo. Kako kažu, uzurpirani su pašnjaci na kojima su stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode otkrili na desetine strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta životinja i ptica.
Sredinom jula, stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su, na poziv meštana, posetili pašnjake u Crvenoj Crkvi. Istraživanjem terena otkrili su neverovatno prirodno bogatstvo i dovoljno razloga da pašnjake proglase staništem strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.
Uočena je panonska lesna stepa (stanišni tip prioritetan za zaštitu na teritoriji Srbije), zbog čega je na ovom području zabranjeno da se menja namena zemljišta. Stručnjaci su naišli i na tekunice, prepelice, grlice, vetruške, mišara, eju močvaricu, pčelaricu, poljsku ševu, stepsku trepteljku, crnoglavu travarku, češljugara, veliku strandicu, pupavca, modrovranu, uralsku sovu i na mnoge druge strogo zaštićene i zaštićene vrste. Prostor je registrovan u bazi podataka Zavoda kao stanište strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta od nacionalnog značaja pod oznakama BCR14 i BCR15, a pod nazivima "Šuma-Šojce" i "Lanci".
Zavod je Opštini Bela Crkva poslao i uslove zaštite prirode kako bi zakonski bili ispunjeni svi uslovi da se ovi pašnjaci očuvaju.
Međutim, nekoliko meseci pre toga, Opština Bela Crkva je na javnoj licitaciji, bez saznanja da na teritoriji postoje zaštićene vrste, pašnjake dala u zakup poljoprivredniku i preduzetniku Draganu Tikiću i njegovoj zadruzi na period od 15 godina. On je platio stručan elaborat i dobio informacije da na području ne postoje nikakve zaštićene vrste, ali to nije ono što tvrde meštani i stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Zabrinuti meštani: Ako se pašnjaci preoru, sve je izgubljeno
Jedan od meštana koji se pobunio zbog preoravanja pašnjaka je poljoprivrednik iz Bele Crkve Ignjat Stošić. Kako kaže, uprkos tome što nema stoke koja koristi pašnjake, pomenuto zemljište je selu neophodno.
"Ne znam zašto niko od nadležnih ne reaguje na sve ovo. Ja sam meštanin sela, pašnjak je uvek pripadao selu i od njega se živelo. Bilo je tu malih stočara, sada ne baš toliko, ali to ne znači da u narednim godinama neće biti poboljšanja na tom polju i da neće biti stočara. Ionako nam mladi odlaze iz sela, nema ovde života, a ukoliko sada preorete taj pašnjak, definitivno će nastati ogromna šteta po selo i niko neće hteti da se ovde vrati. Čovek koji je zakupio te pašnjake nije stočar, neće se on baviti ovde time", priča Ignjat Stošić.
Kako kaže, nakon što su meštani Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode prijavili da na području ima uočenih vrsta, stručnjaci Zavoda su se odazvali i bili zapanjeni onim što su zatekli.
"Uprkos tome, sada se krči teren, uklanja rastinje, priprema velika šteta za selo. I to nije samo jedan pašnjak u jednom selu, opština je dala u zakup na 15 godina i pašnjake u nekim okolnim selima", navodi on.
Meštani su pokrenuli i peticiju za očuvanje pašnjaka, a koju je potpisalo više od 250 ljudi. Jedan od zaštitara područja je i Vukašin Radosavljević.
"Pobunio sam se jer želim da spasim pašnjak. Želim da spasim strogo zaštićene vrste koje su i ugrožene, i koje bi bile još ugroženije. Tu žive na primer tekunice, zar ih treba pobiti? Na tom divnom mestu žive životinje, ima lepih i korisnih biljaka. Kada stigne proleće, miris pašnjaka je specifičan, a vazduh je lep i čist. Čak se ne osećaju ni otrovi, čiji su mirisi prisutni pogotovo u proleće. Viđao sam ljude da dolaze tu da beru razne biljke. Tu sam često šetao, trčao, satima sam provodio vreme tamo, vezao se za to mesto, odrastao sam tu i voleo bih da to mesto sačuvam, zato stajem u odbranu i ne želim da se nad prirodom vrši zločin", navodi on za 021.rs.
Kako dodaje, za razliku od nekih drugih seča, ova će biti pogubna.
"Ako bi na primer posekli neku šumu, to je ogromna šteta, ali na primer takav težak zločin se može nekako i ispraviti. Ali ovde imamo drugačiju situaciju, a to je da ako se pašnjak jednom uništi, može proći hiljadu godina, ali se on neće vratiti. Ima li goreg zločina od ovog? Zar se i to može u Srbiji posle svakakvih ispada? Zato zbog toga oštro stajem u odbranu pašnjaka", kaže ovaj meštanin sela Crvena Crkva.
Šta su ustanovili nadležni?
Na prijave meštana reagovala je pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine. Kako u inspekciji navode za 021.rs, postupali su na osnovu prijave lokalnog udruženja građana "Aurora" i bili u nadzoru 6. jula.
"U momentu inspekcijskog i stručnog nadzora nisu zatečena lica i mašine u vršenju nedozvoljenih radova. Taj dan je vršen stručni nadzor i parcela 1866 KO Crvena Crkva je upisana u bazu podataka Zavoda kao stanište strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta pod oznakom BRC14. Iz Uprave za poljoprivredno zemljište je dobijena informacija da je parcela izdata u zakup na 15 godina (2021-2035). Poslat je odgovor podnosiocu predstavke i obaveštenje inspektoru za poljoprivredno zemljište o mogućoj povredi Zakona o poljoprivrednom zemljištu", odgovaraju u pokrajinskoj inspekciji za naš portal.
Odgovor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode nije stigao našoj redakciji do objave ovog članka.
Zakupac pašnjaka: Na toj lokaciji nema nikakvih zaštićenih vrsta
Dragan Tikić je zakupac parcela i, kako kaže, uložio je ogroman novac u teren za koji u trenutku zakupa i početka radova nije bilo nikakvog govora o zaštićenim vrstama. On je na javnoj onlajn licitaciji zemljište, pašnjake prve klase, dobio sredinom aprila, a potom i potpisao ugovor sa Upravom za poljoprivredno zemljište. Platio je Institutu za zemljište izradu elaborata o celoj lokaciji, u kojem su stručnjaci naveli da na pašnjacima nema ni traga zaštićenim vrstama.
"Ja sam zakupio pašnjake s namerom da jedan, veći deo privedem kulturi. Stručnjaci su ovde bili 25 dana i ispitivali, a nisu zatekli nikakvu tekunicu ili krticu. Ove parcele nisu bile pod nikakvom zaštitom kad su davane u zakup jer, da su bile, meni ne bi padalo na pamet da ih uzimam. Nema šanse da ja odustanem od ovoga, a verujem da neće ni država jer će u periodu mog zakupa ovde ubrati više od milion evra. Do sada sam potrošio više od 80.000 evra u ulaganja, samo elaborat me je koštao tri i po miliona dinara, a već sam platio zakup za dve godine - za 500 hektara zemlje, dva i po miliona. Da se pašnjaci privedu nameni mene će koštati oko 300.000 evra, a ako država želi da raskine ugovor i da izađemo iz ovoga nema problema, neka me obeštete. Ali neće izaći", tvrdi naš sagovornik i dodaje da će mu biti potrebno barem dve godine da ubere neku korist od ovih pašnjaka.
"Ovo nije bilo održavano ni najmanje, znate li na šta sam naišao kad sam krenuo da radim? Mene su prijavili meštani koji su primetili brazde u zemlji, a mene je naterao inspektor da napravim te brazde jer ništa nije bilo vidljivo koliko je bilo zapušteno. A ti koji su me prijavili godinama bespravno koriste pašnjake, imate tu i neki voćnjak, dolazili su i koristili i sad kad je meni izdato u zakup. Ja ne želim ništa da zloupotrebljavam i ne treba mi to, dobar deo pašnjaka ni ne nameravam da diram i tu je ostavljen prostor za stočarstvo, ali ako neko želi da ja sad od ovoga odustanem, moraće da me obešteti. Ne mogu retroaktivno da primenjuju nešto što su naknadno ustanovili", naglašava Tikić i dodaje da su se inspektori najavili da će ponovo obići pašnjake za nekoliko dana.
Republička inspekcija je ona koja će se, u ovoj zbrci, najviše pitati. Ona nije odgovorila na pitanja 021.rs, a odgovor nije stigao ni iz Opštine Bela Crkva.
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 14
Jasmina
igor_t
Postoji razlog zasto je neka zemlja obradiva a neka pasnjaci. To je nekada bilo uredjeno stanje u drzavi.
Posto danas vlada bezakonje, svasta im prolazi.
Takodje, nije ovo jedini primer u Vojvodini da rade ovakve stvari, i druga sela i opstine su u pitanju.
/
onda si ti sada za staracke pelene i griz za klopu a ne da komentarises
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar