U toku konkurs za vojvođanske naučnike: Ovi istraživači tvrde da su honorari za obiman posao smešni

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

08.10.2021.

10:52 > 12:01

Vojvođanski naučnici mogu da se prijave na konkurs Pokrajine za dugoročne projekte od značaja za nauku, ali je pitanje kome se isplati da se prijavi kad pogleda uslove i niske iznose honorara?

U toku konkurs za vojvođanske naučnike: Ovi istraživači tvrde da su honorari za obiman posao smešni

Foto: Pixabay

Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost uskoro zatvara prijave na javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata od značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti za projektni ciklus 2021-2024. godine. Traže se ideje za istraživanja koja će trajati čak četiri godine, a koja su prioritetna za Vojvodinu i nauku.

U budžetu sekretarijata planirano je da se raspodeli ukupno 70 miliona dinara svake godine na maksimalno 70 projekata, budući da se svaki finansira sa maksimalno milion dinara, u periodu od četiri uzastopne godine.

Mogu da učestvuju naučnoistraživačke institucije iz cele Vojvodine, a izuzetno i druge institucije koje se bave naučnoistraživačkim radom, u timovima od najmanje pet, a najviše osmoro ljudi. Naučnici i istraživači kategorizuju se po više kriterijuma koji su bitni u svetu nauke - po broju poena naučne produkcije, po broju objavljenih radova u naučnim časopisima i prema ukupnom broju citata iz baze SCOPUS-a.

Za honorare istraživača može da se opredeli najviše 65 odsto novca koji dodeli Pokrajina, što iznosi najviše 650.000 dinara. Tu se, naime, dolazi do pitanja kolike će honorare dobijati ovi naučnici i da li im se isplate da ulože četiri godine rada u istraživanje - honorari variraju od ranga naučnika, pa će tako malo veći honorar dobiti redovni profesori u odnosu na saradnike u nastavi ili istraživače pripravnike, ali je prosečan iznos za godišnjem nivou za svakog od učesnika u istraživanju samo jedna prosečna srpska plata.

Naime, svi honorari (cene istraživačkih meseci) navedeni su u bruto iznosima, a kada maksimalni iznos podelite na, recimo, osmoro istraživača, uzmete u obzir rang i skinete poreze i doprinose, dobićete nekoliko desetina hiljada dinara godišnje. Inače, u nauci istraživački mesec nije isto što i 30 mesečnih kalendarskih dana, već je to procentualno i realno provedeno vreme u istraživanju kroz nekoliko meseci.

Ono što je pojedinim naučnicima takođe upitno je zahtev Pokrajine da svaki od istraživačkih timova koji dobije novac nakon druge, treće i četvrte godine istraživanja publikuje najmanje dva po dva rada godišnje u međunarodnom časopisu M20 kategorije - ukupno šest radova tokom četiri godine.

Jedna od istraživačica koja je odustala od učešća na ovom konkursu je prof. dr Biljana Radić Bojanić, redovna profesorka na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Kako kaže za 021.rs, iako ima ideju za istraživanje sa kolegama koje bi stavila u tim, kad je izračunala koliko bi svako od njih dobio novca tokom četiri godine, zaključila je da se nikome iz tima to neće isplatiti.

"Ukupan broj istraživačkih meseci na ovom konkursu ne može da bude veći od četiri, što je skromnije u odnosu na republičke projekte, na kojima je aktivni angažman istraživača i do devet meseci. To na stranu, uslovi su vrlo zahtevni jer je poznato koliko dugo traje proces objave rada u međunarodnim časopisima. Faktički, već tokom prve godine, kad ni nemate merljive rezultate, morate da počnete sa pisanjem rada i da ga date na publikovanje da bi rad bio objavljen na vreme, a ukoliko to ne učinite, vraćate 15 odsto dodeljenog novca", navodi prof. dr Biljana Radić Bojanić.

Kako dodaje, u timu ima mlade saradnike koji bi bili mizerno plaćeni za svoj istraživački rad, dok bi ona, kao rukovoditeljka projekta, imala honorar tek oko 40.000 dinara godišnje za vrlo obiman naučni posao.

"Duže od 20 godina sam na fakultetu, aktivno se bavim naukom i znam šta je problem. Ljude obavežete da rade, a kad oni shvate da dobijaju smešne iznose honorara, postoji realna mogućnost da će se manje truditi i onda imate problem pred organom koji je dodelio sredstva, možda vam bude ukinuto finansiranje. Ne znam ko treba da bude motivisan da radi za tako male iznose", pita se naša sagovornica i naglašava da su dugoročni projekti naročito zahtevni, obimni i da traže mnogo pažnje naučnika, ali i da nije nemoguće da honorari budu realniji.

"Tako je na projektima Republike ili Evropske unije. Pritom uslovi na konkursu nisu mnogo drugačiji", navodi ona.

Da je konkurs neozbiljno osmišljen smatra i dr Ivan Stijepović, asistent sa doktoratom i naučni saradnik sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Kako kaže, konkurs je sastavljao neko ko ili nema nikakvog staža u nauci i ozbiljnijim istraživačkim grupama ili ovo čini zbog marketinga.

"Najverovatnije je da su obe opcije tačne istovremeno. Jedina dobra stvar kod ovog konkretnog konkursa jeste tačno određeno bodovanje pojedinih stavki projektnog tima, njihovih kvalifikacija i kvaliteta projektne ideje i aktuelnosti problema, pa će se unapred moći izračunati makar broj bodova koji nose kompetencije rukovodioca i članova tima. Ostaje mogućnost manipulacije kod ocene projektne ideje, ali to je problem koji se može rešiti dostavljanjem recenzija projekata onima koji su konkurisali kako bi mogli da utvrde gde su i da li su pogrešili i omanuli kod prijave. Podsećam da ovo do sada nije bio slučaj i da su rezultati konkursa objavljivani skoro u tajnosti tek prilikom dodele ugovora", podseća Stijepović na praksu o kojoj je izveštavao i 021.rs.

On se pita zbog čega se konkurs za 2021. godinu raspisuje tek na jesen, a ne na početku godine ako su budžetom predviđena sredstva za 2021. godinu.

"Ako je razlog što su ta sredstva predviđena tek rebalansom, onda je jasno da je posredi običan marketing, jer ne postoji ni promil šanse da se te pare utroše u ovoj godini pošto proces konkurisanja i ocene projekata i eventualnih žalbi ne može biti završen u toku ove godine, ako se ozbiljno radi. To znači da će ta sredstva biti preneta na sledeću godinu, a jedini benefit biće pokrajinskoj administraciji da se hvali 'suficitom' u pokrajinskom budžetu", smatra naš sagovornik sa Tehnološkog fakulteta.

Kako dodaje, iznosi ukupnih sredstava nisu mali za naše uslove, ali je predviđeno da se dodeljuje maksimalno milion dinara po projektu.

"Predviđenim konkursnim pravilima dolazi se do toga da će prosečno primanje na mesečnom nivou istraživača biti negde oko 10.000 dinara, a za ostale potrebe (materijal, opremu, putovanja...) ostaće maksimalno 600.000 dinara ili negde oko 5.000 evra što možda izgleda mnogo, ali samo ljudima koji gledaju sa strane. Ne znam za kolege sa društveno-humanističkih nauka, ali kod nas na tehničko-tehnološkim i prirodnim naukama, taj iznos je dosta mali. Kao primer uzeću da jedan termin na elektronskom mikroskopu visoke rezolucije i priprema uzoraka košta oko 2.000 evra. A to je jedan od alata i analiza koje su postale skoro obavezne ako radite sa nanomaterijalima i želite da publikujete u dobrom časopisu", smatra dr Stijepović.

On je uočio da je pravdanje utrošenih sredstava i samog projekta sačinjeno tako da će onima koji dobiju projekte biti ekstremno teško da opravdaju u potpunosti ceo projekat.

"Naime, traži se od projektnog tima da za samo godinu dana uradi dovoljno kako bi već u drugoj projektnoj godini i svakoj sledećoj imao najmanje dva rada u časopisima sa SCI liste, što ukupno znači šest takvih radova za tri godine, a vezanih za pokrajinski projekat. Postavlja se pitanje, kojom magijom će projektni tim napraviti ideju i realizovati je u samo godinu dana za 5.000 evra, a da rezultati budu sigurno toliko dobri da mogu da publikuju dva rada godišnje? U suprotnom, ako to ne urade, moraju da vraćaju uložena sredstva (odakle?), a može se i prekinuti projekat. Iz ovoga se vidi da su autori konkursa naučno nepismeni, tj. da nemaju predstavu šta znači uraditi istraživanje, dobiti dobre rezultate, obraditi ih i upakovati u skladnu celinu dovoljno kvalitetnu da bude publikovana u časopisu sa SCI liste i to sve za godinu dana ili manje. Ne znam za kolege iz drugih oblasti, ali za prirodne, bazične nauke ovo je skoro nemoguće. Ili postoji opcija da su autori projektnog konkursa 'lako' objavljivali svoje radove u predatorskim časopisima po principu 'plati i objavi', pa im sve to izgleda jednostavno i izvodljivo. Jedno ne isključuje drugo", zaključuje on.

Sekretarijat: Uslovi gotovo isti kao u prethodnom ciklusu, teži se većoj transparentnosti

U Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost za 021.rs navode da su uslovi na ovom konkursu gotovo ne razlikuju u odnosu na kriterijume iz prethodnog ciklusa, od 2016. do 2019. godine, te da su jednostavniji od onih koje postavljaju druge organizacije koje finansiraju naučna istraživanja.

"Novina koju smo uveli odnosi se na realne pokazatelje rada koje je istraživački tim u obavezi da ima, s obzirom na činjenicu da se finansira iz budžeta četiri godine, a što smatramo opravdanim i u skladu sa javnim politikama koje teže unapređenju transparentnosti trošenja budžetskih sredstava, kao i merljivosti i vidljivosti rezultata finansiranog rada. Većina istraživača koji su finansirani u prethodnom ciklusu imali su tražene rezultate, tako da uslovi i obaveze koji se odnose na ovaj javni konkurs mogu podsticajno delovati na dalju naučnu produkciju, samim tim i na bolje pozicioniranje kako najproduktivnijih timova naučnika, tako i Univerziteta u Novom Sadu u okviru rangiranja Univerziteta u svetu (Šangajska lista)", navode u sekretarijatu za naš portal.

Kako dodaju, oni koji budu objavljivali više radova od predviđenog tokom realizacije projekata dobiće dodatna sredstva kao posebnu podršku radu.

U sekretarijatu preciziraju da iznos od 70 miliona dinara nije smanjivan prethodnim rebalansima budžeta APV za ovu godinu, te da je ovo samo jedan od konkursa koji se raspisuju. Osim ovog, sekretarijat raspisuje i konkurs za finansiranje kratkoročnih projekata od posebnog interesa za održivi razvoj u APV (25 miliona dinara), konkurs za finansiranje projekata nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica (šest miliona), konkurs namenjen projektima visokih škola strukovnih studija (7,6 miliona), konkurs za istraživačko-umetničko stvaralaštvo u umetnosti (šest miliona), zajednički konkurs sa ustanovama Republike Srpske (šest miliona), kao i priznanje za "Naučna izuzetnost" u iznosu od četiri miliona dinara.

"Dakle, osim 70 miliona dinara za dugoročne projekte, sekretarijat je u 2021. godini izdvojio još 54,6 miliona dinara, što ukupno čini više od 124 miliona dinara", navode u sekretarijatu za 021.rs.

Ko će dobiti sredstva za dugoročne projekte znaće se nakon 15. oktobra, kad budu zatvorene prijave i komisija donese odluku.

Teme

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

Geologičar

13.10.2021 • 22:03

Mikroskop

Al' je kolega našao da se baca cenama od 2000e, ju ju ju. U Srbiji ne postoji laboratorija koja za termin elektronske mikroskopije traži više od 300e, jer je onda nekonkurentna. Odgovorno pišem ovaj podatak, jer do skoro sam radio u jednoj takvoj laboratoriji.

4 1 +3
SrBa

08.10.2021 • 22:06

Projekti

Su namenjeni za članove Biblioteke, što bi Radovan III rekao.

11 6 +5
/

08.10.2021 • 18:45

/

ako cemo iskreno, pravi naucnik ne bi ni radio ista u srbiji.

5 10 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.