Šta koči pošumljavanje Vojvodine?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

02.01.2022.

18:00 > 21:12

Sredstva Fonda za šume AP Vojvodine su u poređenju sa potrebama nedovoljna. I to malo novca za ovu svrhu troši se nenamenski.

Foto: 021.rs

Ovo je pokazalo istraživanje Mreže "Pošumimo Vojvodinu" koje se fokusiralo na finansiranje pošumljavanja u pokrajini u poslednjih sedam godina.

Rezultati ukazuju da je Fond za šume APV, kao osnovni instrument, u priličnoj meri nefunkcionalan za rešavanje problema nedovoljne šumovitosti.

Tako su u poslednjih sedam godina (2014-2020) prihodi od namenskih naknada bili oko 666 miliona dinara, dok su rashodi bili oko 653 miliona dinara.

"Da bi se postigli ciljevi pošumljavanja, neohodno je da se, osim prihoda od naknada, u fond u značajnom iznosu dodaju i budžetski prihodi iz drugih, nenamenskih izvora", navodi se u istraživanju.

Dodatan problem je i to što se od iovako malih iznosa za aktivnosti pošumljavanja izdvaja premalo. Najviše novca troši se na izgradnju šumskih puteva, što je zapravo aktivnost za korišćenje, a ne očuvanje šuma.

"U periodu 2016-2020, na izgradnju šumskih puteva trošeno je između 50 i 75 odsto ukupnih godišnjih sredstava Fonda, dok je za novo pošumljavanje trošeno samo između dva i 15 odsto", obrazlaže se u istraživanju.

Istraživači ocenjuju da je primetno da se za pošumljavanje sve manje novca planira, a još manje od toga izvrši.

Kako je utvrđeno, od 62 miliona dinara (402 hektara) planiranih u 2016. godini, preko 11,8 miliona dinara (95 hektara) u 2018. godini, došlo se do ekstremnog slučaja u 2020. godini, kada su rebalansom budžeta iz programa Fonda izbrisana sva sredstva za pošumljavanje, osim ranije ugovorenih obaveza.

"Tako je nastala apsurdna situacija da u fondu za šume nema para za pošumljavanje", ističe se.

Prostornim planom AP Vojvodine, koji je usvojen za period 2011–2020. godine, pošumljavanje je planirano na 1.200 hektara godišnje, kao i osnivanje zaštitnih pojaseva na 800 km godišnje. Ovim radovima bilo je planirano da se do 2021. godine šumovitost Vojvodine poveća za 20.000 hektara novih šuma, što nije postignuto.

"Postoji još niz problema koji pošumljavanje ograničavaju ili onemogućavaju, tako da se ne bi moglo više novca potrošiti ni kada bi se znatno više planiralo. To su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, zatim nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, nedostatak i broja i kvaliteta sadnica, problemi u rasadnicima, itd. Treba navesti i pošumljavanje ekološki manje vrednim vrstama i 'plantažno šumarstvo' klonskim vrstama. I ovakve površine se statistički vode kao šume, iako se radi o poljoprivrednoj proizvodnji za potrebe drvne industrije", obrazlaže se u analizi podataka.

Lokalne samouprave neodgovorne i nezainteresovane

Za razliku od Pokrajine, vojvođanske opštine uglavnom nemaju godišnje i višegodišnje planove pošumljavanja, ni izveštaje, niti planiraju sredstva za ove namene.

Istraživanje je pokazalo da od 45 vojvođanskih opština i gradova, u poslednjih šest godina njih 29 do 37 imalo je prihode od naknade za korišćenje šume, u zbirnom iznosu od oko 265 miliona dinara, što je nedovoljno za značajnije pošumljavanje.

"Iznosi prihoda među opštinama veoma su različiti, od nekoliko hiljada, sve do nekoliko miliona dinara godišnje, što zavisi od vrednosti posečene šume. Opštine i gradovi male šumovitosti, samim tim i sa većom potrebom za pošumljavanjem, imaju niske prihode od naknade, stoga i manje sredstava za pošumljavanje", ističe se.

Istraživanje je otkrilo i ozbiljan nedostatak dokumenata.

"Iako oko tri četvrtine opština i gradova prihoduje od naknada, samo opština Kovin, imala je zakonom propisani Program korišćenja ovih sredstava za 2019. i 2020. godinu. Izveštaje o korišćenju sredstava u 2020. godini imalo je šest opština, i to nakon insistiranja Uprave za šume za dostavljanjem dokumenata. Što se tiče srednjoročnih planova pošumljavanja, neki oblik ovog dokumenta ima samo 3 opštine (Apatin, Srbobran i Temerin). Kada lokalne samouprave nemaju ni osnovne planske dokumente, kakvo se pošumljavanje može sprovoditi, osim stihijskog i marketinškog, kakvo smo viđali prethodnih godina širom Vojvodine", objašnjava se u analizi Mreže "Pošumimo Vojvodinu".

Kao moguće rešenje Mreža navodi izmene Zakona o šumama kojima treba propisati obavezu da lokalne samouprave izrade višegodišnje planove pošumljavanja na svojoj teritoriji. Kako se navodi, u okviru izrade ovih planova, opštine i gradovi bi sredili imovinsko-pravne odnose i stanje u katastru, izdvojile površine i odredile vrste za sadnju, propisale mere nege i uzgoja, sa predmerom i predračunom. Izrada planova bi se, kako preporučuju, mogla sufinansirati iz Fonda za šume AP Vojvodine, a nakon usvajanja, iz istog fonda moglo bi se sufinansirati i podizanje novih šuma.

Ne koriste se dovoljno ni mogućnosti iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koji se sprovodi sredstvima od zakupa zemljišta, jedna od predviđenih mera je podizanje vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva. Međutim, mali je broj opština i gradova u Vojvodini koje imaju u svojim programima ovu aktivnost, sa minimalnim iznosima, koji su svake godine sve manji.

Tako je u 2016. godini 11 opština i gradova za podizanje vetrozaštitnih pojaseva potrošilo oko 49 miliona dinara, da bi u 2020. godini ovo spalo na tri opštine sa oko 16 miliona dinara. S tim što se, osim iznosa novca, u izveštajima ne navode podaci o površinama ni posađenim vrstama.

Na osnovu ovih činjenica Mreža zaključuje da su lokalne samouprave u AP Vojvodini za pošumljavanje gotovo potpuno nepripremljene i prilično nezainteresovane.

Rasadnici nemaju kapacitete za proizvodnju dovoljno sadnica

Rezultati istraživanja mreže "Pošumimo Vojvodinu" ukazuju da šumski rasadnici u Vojvodini ne mogu proizvesti dovoljan broj kvalitetnih, raznovrsnih, ekološki vrednih sadnica za značajnija pošumljavanja.

Prema poslednjim javno dostupnim podacima Uprave za šume iz 2014. godine, od 56 pravnih lica koja su u Srbiji registrovala delatnost šumskih rasadnika, njih 23 se nalazi u AP Vojvodini. Kako velika javna preduzeća imaju više šumskih rasadnika, tako u APV trenutno ima ukupno 40 rasadnika.

Najveći deo proizvodnje šumskog sadnog materijala obavlja se u JP "Vojvodinašume", u okviru kojeg ima 15 rasadnika, zatim dva u JP "Vode Vojvodine", jedan u Nacionalnom parku "Fruška gora", jedan u Institutu za nizijsko šumarstvo. Postoje i privatni rasadnici.

Rasadnička proizvodnja obavlja se na ukupno oko 190 hektara. Od toga 160 hektara imaju rasadnici JP "Vojvodinašume". Najveći udeo ima šumski sadni materijal, dok se manji deo odnosi na ukrasno drveće i žbunje. Najveći broj matičnjaka su topole i vrbe. Javna preduzeća trebalo bi posebno posmatrati u odnosu na privatne proizvođače, jer sadni materijal proizvode uglavnom za sopstvene potrebe, a imaju i kompletnu strukturu kadra.

U istraživanju se navodi da se u vojvođanskim rasadnicima proizvodi samo osam vrsta šumskog drveća, što proizvodnju čini prilično neraznovrsnom. Još je nepovoljnije to što najveći procenat čini proizvodnja alohtonih, u ekološkom smislu manje vrednih vrsta, poput hibrida topole i bagrema.

"Prostornim planom je u prethodnoj deceniji predviđeno da se u AP Vojvodini godišnje podigne 1200 hektara novih šuma i 800 kilometara zaštitnih pojaseva. Čak i da su pronađene parcele, rešeni imovinsko-pravni odnosi, čak i da su planirana značajnija sredstva u pokrajinskom i lokalnim fondovima za šume, iz istraživanja možemo zaključiti da se ovakav plan ne bi mogao ostvariti u nekom doglednom vremenu, jer rasadnici nemaju kapaciteta da proizvedu dovoljno raznovrsnih sadnica onim vrstama koje su domaće i čija se proizvodnja gotovo ugasila", ocenjuje se u analizi rasadničke proizvodnje u Vojvodini u okviru istraživanja finansiranja pošumljavanja.

S obzirom na ekološki, socijalni, pa i ekonomski značaj šuma, te na procenat pošumljenosti Vojvodine koji je izuzetno nizak, Mreža "Pošumimo Vojvodinu" zaključuje da podizanje novih i očuvanje postojećih šuma u Pokrajini mora postati projekat od nacionalnog značaja.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 33

Hronološki Najpopularniji

Хајнал Чурушки

04.01.2022 • 17:31

Пошумљавање

Некада су војвођанске њиве биле мање, а између њих су постојали шумарци и воћњаци, а не као сад огромни поседи без и једног дрвета у видокругу, а и тамо где има нешто шумарака (поред канала ДТД) чим мало порасту одмах их посеку и на тај начин се уништавају станишта многих животиња и птичјих врста и нарушава се и онако угрожена природна равнотежа.Треба обавезати све велике поседнике пољопривредног земљишта да одређене површине делимично пошуме и да тиме врате дуг природи, биће то тешко, али треба пробати.

15 6 +9
002211

04.01.2022 • 09:42

Setite se, korak napred a tri unazad - šta god da načini SNS, SRS i njima slične - ništa od oporavaka, barem za 40 ili 60 ili više godina. Zapamtite to.

11 14 -3
Djekson

03.01.2022 • 15:45

A Cufta Ekolog
Nek tera ove Protestante da sade Drvece
A ne da Bleju po Putevima

2 23 -21

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.