Šta koči pošumljavanje Vojvodine?
Sredstva Fonda za šume AP Vojvodine su u poređenju sa potrebama nedovoljna. I to malo novca za ovu svrhu troši se nenamenski.
Foto: 021.rs
Ovo je pokazalo istraživanje Mreže "Pošumimo Vojvodinu" koje se fokusiralo na finansiranje pošumljavanja u pokrajini u poslednjih sedam godina.
Rezultati ukazuju da je Fond za šume APV, kao osnovni instrument, u priličnoj meri nefunkcionalan za rešavanje problema nedovoljne šumovitosti.
Tako su u poslednjih sedam godina (2014-2020) prihodi od namenskih naknada bili oko 666 miliona dinara, dok su rashodi bili oko 653 miliona dinara.
"Da bi se postigli ciljevi pošumljavanja, neohodno je da se, osim prihoda od naknada, u fond u značajnom iznosu dodaju i budžetski prihodi iz drugih, nenamenskih izvora", navodi se u istraživanju.
Dodatan problem je i to što se od iovako malih iznosa za aktivnosti pošumljavanja izdvaja premalo. Najviše novca troši se na izgradnju šumskih puteva, što je zapravo aktivnost za korišćenje, a ne očuvanje šuma.
"U periodu 2016-2020, na izgradnju šumskih puteva trošeno je između 50 i 75 odsto ukupnih godišnjih sredstava Fonda, dok je za novo pošumljavanje trošeno samo između dva i 15 odsto", obrazlaže se u istraživanju.
Istraživači ocenjuju da je primetno da se za pošumljavanje sve manje novca planira, a još manje od toga izvrši.
Kako je utvrđeno, od 62 miliona dinara (402 hektara) planiranih u 2016. godini, preko 11,8 miliona dinara (95 hektara) u 2018. godini, došlo se do ekstremnog slučaja u 2020. godini, kada su rebalansom budžeta iz programa Fonda izbrisana sva sredstva za pošumljavanje, osim ranije ugovorenih obaveza.
"Tako je nastala apsurdna situacija da u fondu za šume nema para za pošumljavanje", ističe se.
Prostornim planom AP Vojvodine, koji je usvojen za period 2011–2020. godine, pošumljavanje je planirano na 1.200 hektara godišnje, kao i osnivanje zaštitnih pojaseva na 800 km godišnje. Ovim radovima bilo je planirano da se do 2021. godine šumovitost Vojvodine poveća za 20.000 hektara novih šuma, što nije postignuto.
"Postoji još niz problema koji pošumljavanje ograničavaju ili onemogućavaju, tako da se ne bi moglo više novca potrošiti ni kada bi se znatno više planiralo. To su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, zatim nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, nedostatak i broja i kvaliteta sadnica, problemi u rasadnicima, itd. Treba navesti i pošumljavanje ekološki manje vrednim vrstama i 'plantažno šumarstvo' klonskim vrstama. I ovakve površine se statistički vode kao šume, iako se radi o poljoprivrednoj proizvodnji za potrebe drvne industrije", obrazlaže se u analizi podataka.
Lokalne samouprave neodgovorne i nezainteresovane
Za razliku od Pokrajine, vojvođanske opštine uglavnom nemaju godišnje i višegodišnje planove pošumljavanja, ni izveštaje, niti planiraju sredstva za ove namene.
Istraživanje je pokazalo da od 45 vojvođanskih opština i gradova, u poslednjih šest godina njih 29 do 37 imalo je prihode od naknade za korišćenje šume, u zbirnom iznosu od oko 265 miliona dinara, što je nedovoljno za značajnije pošumljavanje.
"Iznosi prihoda među opštinama veoma su različiti, od nekoliko hiljada, sve do nekoliko miliona dinara godišnje, što zavisi od vrednosti posečene šume. Opštine i gradovi male šumovitosti, samim tim i sa većom potrebom za pošumljavanjem, imaju niske prihode od naknade, stoga i manje sredstava za pošumljavanje", ističe se.
Istraživanje je otkrilo i ozbiljan nedostatak dokumenata.
"Iako oko tri četvrtine opština i gradova prihoduje od naknada, samo opština Kovin, imala je zakonom propisani Program korišćenja ovih sredstava za 2019. i 2020. godinu. Izveštaje o korišćenju sredstava u 2020. godini imalo je šest opština, i to nakon insistiranja Uprave za šume za dostavljanjem dokumenata. Što se tiče srednjoročnih planova pošumljavanja, neki oblik ovog dokumenta ima samo 3 opštine (Apatin, Srbobran i Temerin). Kada lokalne samouprave nemaju ni osnovne planske dokumente, kakvo se pošumljavanje može sprovoditi, osim stihijskog i marketinškog, kakvo smo viđali prethodnih godina širom Vojvodine", objašnjava se u analizi Mreže "Pošumimo Vojvodinu".
Kao moguće rešenje Mreža navodi izmene Zakona o šumama kojima treba propisati obavezu da lokalne samouprave izrade višegodišnje planove pošumljavanja na svojoj teritoriji. Kako se navodi, u okviru izrade ovih planova, opštine i gradovi bi sredili imovinsko-pravne odnose i stanje u katastru, izdvojile površine i odredile vrste za sadnju, propisale mere nege i uzgoja, sa predmerom i predračunom. Izrada planova bi se, kako preporučuju, mogla sufinansirati iz Fonda za šume AP Vojvodine, a nakon usvajanja, iz istog fonda moglo bi se sufinansirati i podizanje novih šuma.
Ne koriste se dovoljno ni mogućnosti iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koji se sprovodi sredstvima od zakupa zemljišta, jedna od predviđenih mera je podizanje vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva. Međutim, mali je broj opština i gradova u Vojvodini koje imaju u svojim programima ovu aktivnost, sa minimalnim iznosima, koji su svake godine sve manji.
Tako je u 2016. godini 11 opština i gradova za podizanje vetrozaštitnih pojaseva potrošilo oko 49 miliona dinara, da bi u 2020. godini ovo spalo na tri opštine sa oko 16 miliona dinara. S tim što se, osim iznosa novca, u izveštajima ne navode podaci o površinama ni posađenim vrstama.
Na osnovu ovih činjenica Mreža zaključuje da su lokalne samouprave u AP Vojvodini za pošumljavanje gotovo potpuno nepripremljene i prilično nezainteresovane.
Rasadnici nemaju kapacitete za proizvodnju dovoljno sadnica
Rezultati istraživanja mreže "Pošumimo Vojvodinu" ukazuju da šumski rasadnici u Vojvodini ne mogu proizvesti dovoljan broj kvalitetnih, raznovrsnih, ekološki vrednih sadnica za značajnija pošumljavanja.
Prema poslednjim javno dostupnim podacima Uprave za šume iz 2014. godine, od 56 pravnih lica koja su u Srbiji registrovala delatnost šumskih rasadnika, njih 23 se nalazi u AP Vojvodini. Kako velika javna preduzeća imaju više šumskih rasadnika, tako u APV trenutno ima ukupno 40 rasadnika.
Najveći deo proizvodnje šumskog sadnog materijala obavlja se u JP "Vojvodinašume", u okviru kojeg ima 15 rasadnika, zatim dva u JP "Vode Vojvodine", jedan u Nacionalnom parku "Fruška gora", jedan u Institutu za nizijsko šumarstvo. Postoje i privatni rasadnici.
Rasadnička proizvodnja obavlja se na ukupno oko 190 hektara. Od toga 160 hektara imaju rasadnici JP "Vojvodinašume". Najveći udeo ima šumski sadni materijal, dok se manji deo odnosi na ukrasno drveće i žbunje. Najveći broj matičnjaka su topole i vrbe. Javna preduzeća trebalo bi posebno posmatrati u odnosu na privatne proizvođače, jer sadni materijal proizvode uglavnom za sopstvene potrebe, a imaju i kompletnu strukturu kadra.
U istraživanju se navodi da se u vojvođanskim rasadnicima proizvodi samo osam vrsta šumskog drveća, što proizvodnju čini prilično neraznovrsnom. Još je nepovoljnije to što najveći procenat čini proizvodnja alohtonih, u ekološkom smislu manje vrednih vrsta, poput hibrida topole i bagrema.
"Prostornim planom je u prethodnoj deceniji predviđeno da se u AP Vojvodini godišnje podigne 1200 hektara novih šuma i 800 kilometara zaštitnih pojaseva. Čak i da su pronađene parcele, rešeni imovinsko-pravni odnosi, čak i da su planirana značajnija sredstva u pokrajinskom i lokalnim fondovima za šume, iz istraživanja možemo zaključiti da se ovakav plan ne bi mogao ostvariti u nekom doglednom vremenu, jer rasadnici nemaju kapaciteta da proizvedu dovoljno raznovrsnih sadnica onim vrstama koje su domaće i čija se proizvodnja gotovo ugasila", ocenjuje se u analizi rasadničke proizvodnje u Vojvodini u okviru istraživanja finansiranja pošumljavanja.
S obzirom na ekološki, socijalni, pa i ekonomski značaj šuma, te na procenat pošumljenosti Vojvodine koji je izuzetno nizak, Mreža "Pošumimo Vojvodinu" zaključuje da podizanje novih i očuvanje postojećih šuma u Pokrajini mora postati projekat od nacionalnog značaja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
.jpg "Totalno pijan kolima kod Banatskog Karađorđeva udario dva maloletnika i pobegao")
Totalno pijan kolima kod Banatskog Karađorđeva udario dva maloletnika i pobegao
31.03.2025.•
1
Policija u Zrenjaninu uhapsila je B.V. (55) iz okoline Žitišta zbog sumnje da je vozeći sa 2,12 promila alkohola u organizmu udario dve maloletne osobe i napustio lice mesta.
.jpg "Saobraćaj kod petlje Ruma obustavljen do 20. aprila zbog radova")
Saobraćaj kod petlje Ruma obustavljen do 20. aprila zbog radova
31.03.2025.•
3
Saobraćaj u zoni petlje Ruma biće obsutavljen do 20. aprila.
Protest zbog napada na akademsku zajednicu u Somboru: "Režim SNS pokazuje sve otvoreniji prezir"
31.03.2025.•
2
Protest zbog napada na akademsku zajednicu biće organizovan danas, 31. marta u Somboru.
Dva prazna vagona iskliznula sa pruge Subotica-Sombor
31.03.2025.•
2
Dva vagona iskliznula su juče popodne sa pruge Subotica-Sombor, kod Šebešića.
.jpg "Žena poginula u udesu kod Rumenke: Automobilom sletela sa puta i udarila u ogradu")
Žena poginula u udesu kod Rumenke: Automobilom sletela sa puta i udarila u ogradu
31.03.2025.•
1
Žena stara 42 godine poginula je u nesreći koja se juče oko 15 časova dogodila kod Rumenke kada je automobil kojim je upravljala sleteo sa puta.
.jpg "Suđenje ginekologu iz Sremske Mitrovice za brojna krivična dela počinje 27. maja")
Suđenje ginekologu iz Sremske Mitrovice za brojna krivična dela počinje 27. maja
30.03.2025.•
1
Suđenje lekaru Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici M. M. (46), kog dve žene terete za akušersko nasilje, odloženo je za 27. maj.
Nova prilika da nekome spasite život: Prikupljanje krvi sledeće nedelje širom Vojvodine
30.03.2025.•
0
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
.jpg "Vozači, obratite pažnju: Radovi na više lokacija u Vojvodini i Mačvi")
Vozači, obratite pažnju: Radovi na više lokacija u Vojvodini i Mačvi
30.03.2025.•
0
Režim saobraćaja izmenjen je ili će tek biti na više deonica u Vojvodini i Mačvi.
.jpg "Skup")
Skup "Noć je najmračnija pred svitanje" danas u Vršcu: U planu šetnja i blokada
30.03.2025.•
0
Studenti i građani organizovaće u Vršcu danas, 30. marta tročasovni protestni skup i šetnju "Noć je najmračnija pred svitanje".
Sedam dana od pucnjave u Odžacima: Građani izašli na ulice, poručuju da se ne boje
29.03.2025.•
7
U Odžacima se održava protest nakon pucnjave koja se desila prošle nedelje, kada su građani koji podržavaju studente izloženi dodatnim pritiscima.
Janaf: Nova 30-dnevna licenca za nastavak transporta nafte za rafineriju Pančevo
29.03.2025.•
3
Jadranski naftovod dobio je novu licencu od 30 dana za nastavak transporta nafte za rafineriju Pančevo u vlasništvu Naftne industrije Srbije, saopštio je Janaf.
Proglašena redovna odbrana od poplava na celom toku reke Save
28.03.2025.•
3
Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" izdalo je naredbu o proglašenju redovne odbrane od poplava na celom toku reke Save, na osnovu aktuelne hidrološke situacije.
Novi postupci protiv Linglonga i Zrenjanina
28.03.2025.•
3
Građanski preokret je podneo tužbu Upravnom sudu protiv Grada Zrenjanina kojom se traži poništaj ponovljene saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu kineskoj kompaniji Linglong.
Buka pred Somborskim novinama zbog izveštavanja
28.03.2025.•
1
Večeras se nastavljaju okupljanja građana u Somboru, Stanišiću i Bačkom Monoštoru.
Nastavnica iz Bačke Palanke koja je dala otkaz: Samo jedna koleginica je otvoreno stala uz mene
28.03.2025.•
22
Maja Tarbuk Rokvić, nastavnica biologije iz Bačke Palanke koja je dala otkaz zbog pritisaka zbog podrške studentima još uvek nije našla novi posao.
Zrenjanin - prestonica kulture: Za otvaranje događaja potrošeno novca koliko ukupno ode na BITEF
28.03.2025.•
15
Zrenjanin je pre nekoliko dana postao Prestonica kulture Srbije.
Kolektiv Zrenjaninske gimnazije najavio normalizaciju nastave od 31. marta
27.03.2025.•
3
Kolektiv Zrenjaninske gimnazije odlučio je da obustavu rada stavi van snage i profesori će od ponedeljka 31. marta početi da rade prema redovnom rasporedu časova.
Uhvaćeni sa velikom količinom kafe i druge robe koje su ukrali u prodavnicama u Rumi
27.03.2025.•
1
Policija u Rumi uhapsila je N. S. (38) zbog krađe u produženom trajanju i posedovanja droga i J. S. V. (44) zbog saučesništva.
Peticija protiv neprimerene gradnje u zaštićenom jezgru Sombora
27.03.2025.•
5
Građani Sombora pokrenuli su peticiju protiv neprimerene gradnje u zaštićenom jezgru ovog grada.
Inđija: Za kafu, sokove i vodu lokalne samouprave dva miliona više nego za ugrožene građane
27.03.2025.•
1
Dok se za 250 socijalno ugroženih građana Inđije izdvaja samo 3,7 miliona dinara za osnovne namirnice, opština je za svoje potrebe planirala čak 5,7 miliona dinara za kafu, sokove i vodu.
Zrenjaninski biciklisti u subotu organizuju vožnju solidarnosti sa studentima, đacima i prosvetarima
27.03.2025.•
1
Zrenjaninski biciklisti pozvali su građane da dođu u subotu, 29. marta na grupnu vožnju u znak solidarnosti sa studentima, đacima i prosvetarima, kao i svima onima koji se bore za bolje sutra.
Komentari 33
Хајнал Чурушки
002211
Djekson
Nek tera ove Protestante da sade Drvece
A ne da Bleju po Putevima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar