Na obali Tamiša ubijeno više od 60 ptica, neke od njih strogo zaštićene vrste

Na obali Tamiša kod ribnjaka Sutjeska pronađena su 64 leša divljih ptica.

Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su do ovog saznanja došli tragom informacija koje su dobili od građana, u nedelju, 13. februara.

U plavnim šumama vrbe i topole, kao i zasadu klonske topole pronađeno je 34 leša strogo zaštićenog mišara (Buteo buteo), 21 leš strogo zaštićene velike bele čaplje (Ardea alba), sedam leševa lovostajem zaštićene sive čaplje (Ardea cinerea) i dva leša lovostajem zaštićenog velikog vranca (Phalacrocorax carbo).

"Prema tragovima ljudskog kretanja, ostacima municije kao što su patroni za sačmarice i povredama koje su vidljive na pticama osnovano sumnjamo da su ubijene", kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
 
On napominje da se na području na kome su pronađeni leševi i ostaci leševa ptica nalazi i gnezdo belorepana, gnezdo mišara, par crnih žuna, te da su sve to strogo zaštićene vrste.
 
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navode i da se na suprotnoj obali Tamiša nalazilo noćilište velikih vranaca koji su verovatno posećivali i obližnje ribnjake, pa je to mogao da bude razlog za odmazdu nad pticama.
 
"Ubijanjem ovako velikog broja ptica načinjena je ogromna ekološka šteta biodiverzitetu Srbije i celog regiona. Ptice koje su kod Sutjeske usmrćene tokom zimskih meseci bile su na zimovanju u Srbiji, a mogle su da dođu iz raznih evropskih država. Republika Srbija se kroz potpisivanje nekoliko međunarodnih sporazuma obavezala na zaštitu ptica, posebno selica, pa ovakvi slučajevi predstavljaju i kršenje međunarodnog prava", kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
 
Knežević naglašava da je aneta i neprocenjiva šteta poljoprivredi jer su mišari poznati kao prirodni saborci protiv prenamnoženja glodara na našim oranicama.
 
"Bez njih će se miševi i volunarice prenamnožiti, a naši paori će biti prinuđeni da kupuju i koriste nove količine otrova na njivama, istovremeno ugrožavajući bezbednost hrane, voda, ljudi i divljih životinja", pojašnjava Knežević.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahteva hitnu reakciju pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine, policije i tužilaštva koji treba da izvrše pregled terena, sakupe leševe i ostatke leševa ptica i dostave ih nadležnoj veterinarskoj instituciji radi utvrđivanja uzroka uginuća. Kako je ubijanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih ptica krivično delo, očekuje se hitno pokretanje istrage i pronalazak odgovornih za ovaj nezapamćen pomor.

  • Sekretar

    15.02.2022 20:32
    Obala Begeja, blizina Carske bare, letos se culi pucnji iz pravca ribnjaka kao da je ratno stanje.
  • Zika

    14.02.2022 17:33
    Taj sto je ubijao sigurno ima dozvolu za pusku, pa krenuti redom po selu...
  • Pokop

    14.02.2022 15:18
    Zemlja smrti.
    Ovde se samo ceka red na smrt, zivot ovde nema cenu, niti je nesto posebno svetao. Obitavanje dok ne dode jedan takav maloumnik i ubije te iz hira.
    Mastam da ga hvataju i bacaju u zatvor na 30 godina.
    Kada bi se jednom proculo kakve su kazne, i kada se u praksi sprovede kazna, ovi sto nisu naucili u porodici /skoli/ drustvu , zapitali bi se pre nego sto bi pocinio takvo monstruozno delo.
    Strasno. Varvari. Pijani, smrdljivi, glupavi, bezubi, zli varavari.
    To je srbija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.