Proizvođači jabuka počeli da traže zamenu za rusko tržište

Proizvođači jabuka u Srbiji su, zbog ratnih sukoba u Ukrajini i oteženih mogućnosti za transport tog voća u Rusiju, počeli da traže nova tržišta za ogromne zalihe koje još nisu prodate.
 Proizvođači jabuka počeli da traže zamenu za rusko tržište
Foto: Pixabay
Predstavnik poljoprivredne zadruge "Voćar" iz Slankamena Nikola Kotarac rekao je da su počeli da traže nova tržišta, umesto ruskog do koga je otežan transport, pa će dva šlepera sa 40.000 kilograma ovih dana biti otpremljena za Indiju.
 
"U hladnjačama imamo još 2.500 tona jabuka gde mogu da se očuvaju do juna, a posle toga počinju da gube dobar kvalitet. Ta količina čini 70 odsto roda i najveći deo trebalo je da se izveze u Rusiju", rekao je Kotarac.
Dodao je da će predstavnici "Voćara" sledećeg meseca otputovati na sajam u Berlin kako bi pronašli nove kupce za jabuke i bliža tržišta jer je indijsko prilično daleko i skup je transport.
 
Kotarac je rekao da je problem izvoza u Rusiju, ne samo dug transport, već i pad vrednosti rublje što smanjuje cenu jabuka.
To voće se izvozi po ceni od oko 40 dinara, što je značajno smanjilo zaradu, jer se pre dve godine prodavalo po ceni od 70-80 dinara po kilogramu.
 
Da podsetimo, prošle godine je Srbija na izvozu jabuka u Rusiju ostvarila devizni priliv od oko 90 miliona dolara.
 
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da je i bez ukrajinske krize ove godine očekivao probleme u plasmanu jabuka na inostrano tržište jer se na Kavkazu u Rusiji podižu intezivno zasadi tog voća, a i u Evropi su ostale velike neprodate zalihe.
 
"Troškovi proizvodnje jabuka u Srbiji su veliki i ne mogu da se mere sa troškovima energenata i radne snage na Kavkazu", rekao je Keserović.
 
Ocenio je da država Srbija mora da poveća subvencije za voćarsku proizvodnju, pa i za jabuke ako želi da je očuva i da bude konkurentna sa proizvodnjama u drugim državama.
 
Srbija je prošle godine od 180.000 tona izvezenih jabuka na rusko tržište, kako je rekao Keserović, plasirala oko 120.000 tona.
 
Poljska će ogromne količine jabuka, prema njegovim rečima, iskoristiti za preradu jer ima kapacitete, a za sada je neizvesno kako će i da li će Srbija naći načina da iskoristi ceo prošlogodišnji rod tog voća.
  • građanin

    09.03.2022 06:55
    Čekaju da izvezu 1. klasu za 40 din., a ja kupujem 3. klasu za 100 din... Ko je ovde lud?
  • Jabuke

    08.03.2022 20:19
    A da i mi ovdašnji okusimo malo te prvoklasne jabuke, domaće.
    A ne one uvozne, polusparušene.
  • Neko iz mase

    08.03.2022 19:10
    Predlog
    Ukoliko se zalihe ne prodaju do Juna, može se početi sa preradom kako bi se jabuka preradila u sve one proizvode koji mogu produžiti rok trajanja. Razne rakije, razni sokovi(recimo jabuka sa višnjom je odlična kombinacija) itd. A što se tiče konkurentnosti proizvodnje voća, problem je u duplom oporezivanju nafte, verovatno i hemijskih sredstava koja padaju na teret kupca istih. Ako se dobro sećam mi plaćamo pdv na dizel, a trgovci naftom akcizu, koja mu dođe kao neka vrsta poreza. Pa usled toga imamo situaciju da em je visok pdv em nam trgovci kroz cenu litra još prebace na leđa/novčanik i teret tih akciza koje su u obavezi da plaćaju. Rezultat toga je manji nivo konkurentnosti naše proizvodnje mislim. Neka me neko ispravi ako sam ovo pogrešno shvatio i napisao.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.