Otrovani orao krstaš, zaštićena ptica sa grba Srbije, pronađen kod Kikinde na Dan zaštite prirode

Autor: 021.rs

Info

12.04.2022.

09:50 > 09:52

Otrovana jedinka orla krstaša, zakonom strogo zaštićene vrste, pronađena je u ponedeljak na oranici kod Kikinde. Pretpostavlja se da je otrovana hraneći se prethodno otrovanom lisicom.

Poražavajuću vest o tragediji ptice koja je na nacionalnom grbu Srbije donosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, upozoravajući na posledice koje smrt svake od preostalih živih jedinki orla krstaša ima.

Trovanje je, inače, otkriveno na Dan zaštite prirode u Srbiji. U blizini su nađeni i leševi mišara, takođe strogo zaštićene vrste.

"Izuzetno nas je pogodila i uznemirila vest o otrovanom mladom krstašu kod Kikinde. Mima i Mihajlo, prošlogodišnji mladunci mesecima borave upravo na severu Banata i u južnoj Mađarskoj, što pokazuje satelitsko praćenje. Izlaganje otrovnim mamcima može da bude kobno za najređe ptice u Srbiji. Gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da na nebo iznad Srbije vratimo te veličanstvene ptice", kaže direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.

Samo u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo je više od 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega je više od 100 orlova belorepana. U većini slučajeva, navode stručnjaci Društva, trovanje je bilo namerno, uz upotrebu mamaca tretiranih pesticidima poput zabranjenog otrova furadana.

U Društvu podsećaju da se duže od osam godina u Srbiji čeka na osnivanje Radne grupe za sprečavanje trovanja, kao i na uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja. Ono što, naglašava Društvo, ometa pomak su institucije koje slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok građani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta.

Javnost u Srbiji je 2016. godine saznala da su u Srbiji preostale još samo dve jedinke orla krstaša - Bora i Eržika. Već narednog proleća članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započeli su nesvakidašnji program čuvanja poslednjeg gnezda ove kritično ugrožene vrste.

Bukvalno bdenje na teritoriji orlova Bore i Eržike doprinelo je da oni od 2017. do 2021. uspešno podignu sedam mladunaca, te da se u okolini pojave i novi orlovski parovi.

"Ovog proleća u Srbiji je prisutno najmanje pet parova krstaša i svi se gnezde u prostranom Banatu. Nema veće radosti i ponosa za nas zaštitare prirode od trenutka kada ugledamo orlove na mestima gde ih do skoro nije bilo moguće sresti. Tada postajemo svesni da ogroman terenski rad i nesebičan trud za očuvanje zajedničkog bogatstva daje rezultate na koje može da bude ponosan svaki naš građanin", ističe Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Orlove krstaše većina građana doživljava kao nacionalni simbol i zabrinuta je za njihov opstanak, a slučaj otrovanog krstaša kod Kikinde unemirio je varoš na severu Banata.

"Danas timovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i mađarskih kolega iz organizacije BirdLife Hungary, zajedno sa specijalno obučenim psima za pretragu terena, izlaze na teren kako bi otkrili leševe životinja i zatrovane mamce. Nadamo se da će uz našu pomoć predstavnici inspekcija za zaštitu životne sredine, šumarstva i lovstva, te veterine, kao i policijski službenici dati sve od sebe da prikupe dokaze koji bi mogli da dovedu do otkrivanja i kažnjavanja trovača", poručuje Ružić.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluju na institucije da hitno obrazuju radnu grupu, donesu pravilnik i počnu se rešavanjem slučajeva trovanja kao decenijskog problema.

Orao krstaš jedna od najimpozantnijih ptica grabljivica Evrope. Dužina tela krstaša, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka ima masu od 2,5 do 4,5 kilograma.

Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka. Krstaši postaju polno aktivni tek sa pet godina starosti. Gnezda prave na stasitom drveću na obodu šuma ili u poljima, te su ugroženi uznemiravanjem i nedostatkom odgovarajućih stabala.

Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.

Teme

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Neno

12.04.2022 • 15:17

Setva!!!

Furadan prva grupa insekticida. Jedno jedino zrno tretiranog kukuruza(radi se o količini pomešanom sa vodom) ubija grlicu, goluba... Orao pojede goluba, crknutog orla, lisica i nastavi niz.

3 0 +3
Dragan

12.04.2022 • 12:14

Ah

Ima još u Osijeku angažovali lovce da ubijaju golubove i ostale ptice po gradu navodno prenose zarazu.Zabranili da se hrane golubovi na trgu vest sa HRTa od pre dva dana.

6 8 -2
Nuklearni

12.04.2022 • 12:09

Šećer

Furadan šmrkovima svaki pedalj Srbije da pokrije. Da paori imaju 100 kila više po hektaru. I obavezno sva preostala drva uz njive da paori poseku. I ako može i asfalt da se uzore.
A korumpirani iz vlasti prodaju.

20 22 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.