Kako je za
Danas potvrđeno u Poljoprivredno stručnoj službi u Zrenjaninu, preporuka je da se sa setvom krene kada se spoljašnje temperature ustale.
"Setva nije u nešto velikom zamahu ni počela jer temperature nisu dovoljno visoke. Šećerna repa je posejana, sad kreće setva soje, suncokreta i kukuruza ali su niske temperature, pa ljudi odlažu. Preporučujemo da se sačeka da napolju bude 10 stepeni i da se to ustali, možda to bude već ove nedelje. Treba razmišljati o kukuruzu i suncokretu koji dospevaju u prvim rokovima. Pšenica je u solidnom stanju, u stanju vlatanja, a ima pšenice i sa prvim i drugim kolencem", objašnjava savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu Dragan Marković.
Poljoprivrednik iz Botoša Dalibor Paskulov kaže da čeka toplije vreme, iako je započeo setvu lucerke.
"Počeo sam setvu lucerke, ali nas je kiša oterala. Proleće je hladno, a mi čekamo da otopli, temperature zemlje trebalo bi da budu iznad 10 stepeni da bi krenula setva. Recimo, za tretmane pšenice i ječma koji treba da se štite od bolesti takođe treba da bude viša temperatura. Ne sme jutranja temperatura da bude ispod pet stepeni. Hemija na niskim temperaturama ne pomaže, već šteti. Tako da smo u svim tim radovima u zastoju, ne samo u setvi", objašnjava Paskulov.
Kaže da je slična situacija i sa njegovim voćnjakom. Hladno je, pa nema pčela koji su glavni oprašivači. On gaji pšenicu, ječam, lucerku i senokos, a narednih dana posejaće suncokret i kukuruz.
"U Botoškom ataru neće biti više suncokreta posejano ove godine iako se o tome ovde govori, da se nude velike otkupne cene. Ipak, mi smo obazrivi, pošto suncokret nije ni posejan, trebalo bi država da se izjasni da li joj treba ulja i ne, ili joj ne treba već je bitan kukuruz", kaže Paskulov.
On dodaje da je ratarima ogroman problem nafta, što se vidi i u prolećnoj setvi.
"Ograničili su nam nabavku nafte na 60 litara, što je za gazdinstva u Vojvodini neozbiljno. Meni su rezervoari traktora od 300 litara, moram da odem traktorom na pumpu, koja je udaljena 20 kilometara i treba mi sat vremena za sve to, gubim na nafti, a traktor sprži taj rezervoar u danu. Ne znam čemu ta uredba, moramo da se vraćamo po tri, četiri puta na pumpu. Ne znam šta će biti na leto, kad krenu kombajni koji su potrošači nafte od 200 do 300 litara dnevno. Tri kombajna na pumpi znače kolaps, mora to drugačije da se reši. Razumemo da je svetska kriza, ali ovo je proizvodnja hrane, poljoprivreda mora da završi posao na vreme", objašnjava Paskulov.
Poljoprivrednik iz Zrenjanina Slavko Vukov kaže da zna neke koji su počeli prolećnu setvu, ima i nekih koji su 50 odsto zasejali svoje površine, ali on je stao sa prolećnom setvom.
"Počeo sam pa stao, hladno je, poljoprivrednici su povukli ručnu. Jeste vreme po datumu ali nije ugrejalo. Posejaću kukuruz na četrdeset odsto svojih površina, na toliko površine imam već zasejanu pšenicu a sucokret će zauzeti 20 odsto mojih površina", objašnjava Slavko Vukov.
On dodaje da su poljoprivrednici zainteresovani za suncokret zbog dešavanja na tržištu i viših cena, čak se nude i ugovori unapred za otkup po cenama od 80 i 90 dinara. Ipak, naglašava, najveći problem mnogima je kako isfinansirati prolećnu setvu jer prošlogodišnju robu ne mogu da prodaju.
"Ljudi lude, problem je ozbiljan. Setva ide ali je problem što ne može da se proda roba. Naša zadruga nije mogla da realizuje neke ozbiljne količine, isplaćivali su nam nešto sitno ali neku veću količinu nisu mogli da prodaju. Ljudi imaju robe, ali nisu ovo očekivali, realno veće količine ne mogu da se realizuju. Nema kupaca, nema interesovanja, problem je. Ako se odluka o zabrani izvoza promeni, moći ćemo da mrdnemo i nešto uradimo", kaže Vukov.
I u udruženju "Žita Srbije" nedavno su skrenuli pažnju da ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja dosta zavisi od toga da li će poljoprivrednici imati dovoljno novca za finansiranje setve.
"Ogromne količine robe su poljoprivrednicima, usled zabrane izvoza, zarobljene u silosima, a prinuđeni su da troškove setve finansiraju po tržišnim cenama derivata, semena, đubriva i zaštitnih sredstava koje stalno rastu", upozorila je nedavno Sunčica Savović, direktorka udruženja "Žita Srbije".
Komentari 4
VV
Ringla stara
Miloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar