Vojvođanskim studentima s najboljim prosekom jednogodišnja stručna praksa u Pokrajini

Jedanaest diplomiranih studenata s najboljim prosekom s fakulteta u Vojvodini, koji su bez radnog iskustva bili na birou, dobilo je ugovore o stručnoj praksi u pokrajinskim institucijama.

Oni će narednih godinu dana biti na praksi, a zajedničko im je prosek između 9,50 i 10,00.

"Cilj nam je zajednički – da budemo moderniji i uspešniji – i zbog toga je važno da najbolji budu sa nama, jer se u pokrajinskim institucijama donose odluke, prave strategije i planovi za razvoj našeg društva", rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, poručivši stipendistima da je zato njihova uloga značajna u budućnosti.

Stipendisti će tokom godinu dana dobijati 60.000 dinara mesečno.
 
Ovo je druga godina zaredom kako se realizuje ova mera stručnog osposobljavanja najboljih diplomiranih studenata, u okviru Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja.
 
"Plan nam je da ovaj program realizujemo svake godine, jer to je odraz naše odgovornosti prema vrhunskim rezultatima koje stipendisti ostvaruju", dodao je Mirović, podsetivši na to da se program realizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Nacionalne službe za zapošljavanje i visokoobrazovnih ustanova u Vojvodini.
 
Zahvalivši Pokrajinskoj vladi na ukazanoj prilici, Andriana Pavlović, diplomirana ekonomistkinja Ekonomskog fakulteta u Subotici sa prosečnom ocenom 9,61, koja će stručnu praksu obavljati u Upravi za kapitalna ulaganja Vojvodine, istakla je da je ovaj program podrške veoma značajan jer je dobila šansu da stekne radno iskustvo koje je neophodno za budućnost.
 
U pokrajinskim organima i stručnim službama Pokrajinske vlade, kao i u javnim službama čiji je osnivač AP Vojvodina, stručnu praksu u 2022. godini obavljaće i Ana Đoković, diplomirana inženjerka pejzažne arhitekture, koja je studije na Poljoprivrednom fakultetu završila sa prosečnom ocenom 9,90, Nikola Kukić, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, koji je studije završio sa prosečnom ocenom 9,88, i Sofija Vla, diplomirana ekonomistkinja sa prosekom 9,58.
 
Plaćenu stručnu praksu dobila je i Lenka Istijanović, diplomirana turizmološkinja, koja je studije na Prirodno-matematičkom fakultetu završila sa prosečnom ocenom 9,86, Verica Grković, diplomirana hemičarka, koja je studije - takođe na PMF-u, završila sa prosečnom ocenom 10,00, Nikolina Perlić, diplomirana biološkinja, koja je isti fakultet završila sa prosečnom ocenom 10,00, kao i Jovana Brusin, diplomirana ekonomistkinja, koja je Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu završila sa najvišom prosečnom ocenom – 10,00.
 
Stipendisti su i Vladimir Papić, diplomirani filolog, koji je studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu završio sa prosečnom ocenom 9,98, Dejana Kopuz, diplomirana menadžerka, koja je studije turizma na Prirodno-matematičkom fakultetu završila sa prosečnom ocenom 9,93, Svetlana Tepavac, diplomirana menadžerka, koja je, na istom smeru na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta studije završila sa prosečnom ocenom 9,91.
  • Grof Sekereshi

    06.05.2022 22:30
    @Nepotrebni fakulteti
    To sa skolovanjem na fakultetima sa kojima nemate sanse da se zaposlite u struci, na zalost, ie desilo/desava i u mojoj porodici. Moja rodjena sestra je jos '80-tih zavrsila tu istu pejzaznu arhitekturu na Sumarskom fakultetu u Beogradu (nije mogla da upise Arhitekturu pa je ovo bilo slicno) ali nikad nije radila u struci, penziju ce steci kao referent u NS vodovodu. Dalje, sestra od rodjenog strica je zavrsila turizam na PMF-u i radi od pripravnickih dana kao prodavac u free-shopu na Horgosu.

    A na moju ozbiljnu zabrinutost (u vezi buduceg posla) cerka mi je upisala Psihologiju usprkos tome sto u daljoj porodici imamo nezaposlenog diplomiranog psihologa sa 15-to godisnjim stazom na birou za nezaposlene.

    Kao roditelj ne mozes da kzaes detetu "ne" ali mislim da treba imati herca za to, predociti mu da ne zelis da finansiras skolovanje samo radi toga da se kaze da se ima neka diploma. Ja, eto nisam imao, placam studije i ponosan sam kad polozi ispit a znam da za 2-3 godine dolaze problemi i da ce se ocekivati od mene da je zaposlim negde u struci. A nemam pojma gde i kako...
  • Nepotrebni fakulteti

    06.05.2022 07:48
    a nema majstora
    Grof Sekereshi
    Vi ste postavili pravo pitanje. Postoji ogromna nesrazmera između potreba privrede i društva u celini, i školovanja kadrova koji nikome ne trebaju. PMF iz Novog Sada odškoluje svake godine stotine geografa, takozvanih turizmologa, hemičara, biologa, dovoljno za celu Evropu, a za kojim u Srbiji ne postoji ikava potreba, ali je potrebno da to neko na vreme kaže mladima, jer oni to ne znaju. Na stranu to što je za rad u turizmu i ugostiteljstvu sasvim dovoljno srednje obrazovanje. S druge strane, mladi neće u majstore, kojih nema ni za lek, ali oni ni to neznaju, pa greše i propustaju svoju životnu šansu upisujući fakultete koji nikom ne trebaju. Rešenje je redukovati upis na nepotrebne fakultete, povećati upis u škole za majstore, a profesori na fakultetima neka se bave naukom, ili neka idu u privredu da pokažu šta znaju.
  • :-(

    05.05.2022 23:08
    Rodna ravnopravnost? Prava manjina?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.