Uprkos svemu uspeli su, kažu, da suzbiju nekontrolisan krivolov, pa se u reci uvećao riblji fond, priroda počela da se oporavlja što pokazuje i to što se na Tamišu ponovo pojavio dabar.
Oliver Adžić, šef čuvarske službe koja radi u okviru Ribolovačkog saveza Vojvodine, kaže da je do pre nekoliko godina u reci bilo nebrojeno krivolovačkih alata - brojni senkeri, bubnjevi i stotine metara mreža, a pecaroši maltene nisu imali dozvole. Ističe da je sada situacija neuporedivo bolja, krivolovci su bar jednom hvatani i mnogi su procesuirani, dok većina ribolovaca ima dozvolu i poštuje propise.
On dodaje da se povećanjem ribljeg fonda pokazalo da sada pecaroši češće prave prekršaje tako što kriju ribu ulovljenu tokom lovostaja ili ispod dozvoljene mere i da se kod takvih slučajeva oduzimaju dozvole, pribor i oprema, idu prekršajne prijave i kazne od pet do 150. 000 dinara.
"Ima i nekoliko krivolovaca koji nisu odustajali čak ni nakon četiri-pet postupaka, a bilo je i napada na nas, poput naletanja čamcem, kao i pretnji da će nas upucati ili ubiti", navodi on i dodaje da se mnogi takvi slučajevi rešavaju pred sudom, kao i da su neki već okončani.
Jedan od najiskusnijih u tamiškoj ribočuvarskoj službi koja broji šestoricu čuvara i desetak volontera, Slavoljub Krstić kaže kako je u rejonu od Dunava do Opova na početku bukvalno ispod svake vrbe bilo nešto od ribolovačkog alata poput mreža, senkera, bubnjeva. Dodaje da Tamiš kao reka ne podleže privrednom ribolovu, što podrazumeva zabranu korišćenja ovih alata i ističe kako krivolova još uvek ima, ali tek deset odsto u odnosu na period od pre nekoliko godina.
"Dokaz je i to što pretragom vode ne nailazimo na alate, senkera gotovo i da nema jer su skupi, a nađemo tek na poneku mrežu", kaže on i dodaje da su im zahvalni i sami ribolovci koji ističu da sada nešto mogu i da ulove.
Posebno raduje i to što se poslednjih godina u ove vode doseljava dabar.
"On dolazi iz uzvodnog dela Tamiša, a ima ga i blizu Pančeva što vidimo po oguljenoj kori i posečenom drveću", priča Krstić, a stanjem ribljeg fonda u Tamišu prezadovoljni su i pecaroši.
Dragan Milenković, predsednik Udruženja sportskih ribolovaca i nautičara "Tamiš", najbrojnijeg u okruženju, kaže i da članovi udruženja pomažu rad ribočuvara tako što im dojavljuju krivolov, a pomažu i kao volonteri.
"Imamo savesne članove koji poštuju sve zakonske norme od lovostaja do veličine ribe, ali ima i onih malobrojnih izuzetaka koji se ne pridržavaju tih mera, a mi pokušavamo da ih sankcionišemo", kaže on i naglašava da je sada period mresta i očekuje od kolega da poštuju zabranu lova šarana, soma, smuđa, štuke i druge bele ribe, kojih je sve više na Tamišu.
On ističe da je ribe bilo neuporedivo manje pre desetak godina kada je krivolov bio veoma izražen, jer se njime moglo maltene nesmetano baviti.
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 4
...
Pa cekaj malo. Vidis da im je trebalo 5 godina. Sada ce preci na sledecu reku, pa za jos 5 godina na trecu i tako...
Za dve, dve i po generacije eto sredjene situacije.
002211
Zare
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar