Ovo su podaci Republičkog geodetskog zavoda, piše portal
Kamatica.
Tokom prvog kvartala ove godine u Srbiji je prometovano 41.587 nepokretnosti, a 16.963 su posebni delovi objekata, 15.102 je zemljište i 9.522 su objekti.
Prodaja poljoprivrednog zemljišta od 2018. godine beleži rast. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, 2018. godine je prometovano 5.887, naredne godine 5.296, potom 2020. beleži blagi pad, pa je tada prodato 4.393, a 2021 - 5.675, da bi ponovo broj prodatih parcela rastao i ove godine dostigao broj od 5.937.
U Vojvodini je u proseku, u prva četiri meseca ove godine, hektar njive koštao 9.414 evra. Cena njiva u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji u proseku iznosi 4.050 evra po hektaru, a u Beogradskom regionu 4.800 evra.
Najveći rast cene poljoprivrednog zemljišta, pokazuju podaci RGZ, u odnosu na prvi kvartal 2021. godine, zabeležen je u Sremskom okrugu, gde je ove godine prosečna cena hektara 10.450 evra, dok je u istom periodu 2021. bila 8.500 evra. Znatan rast prosečnih cena zabeležen je i u Južnobačkom okrugu, pa je tako sa prošlogodišnjih 10.800 evra hektar poskupeo na 12.150 evra. Najjeftiniji hektar njive u prvom kvartalu ove godine plaćen je 250 evra, i to na području južne i istočne Srbije, a nešto više - 800 evra u Južnobanatskom i Srednjobanatskom okrugu.
Kada je reč o zemljištu koje je ponuđeno u oglasima, u Beogradu su cene najviše, pa se za nepunih 90 ari potražuje 338.280 evra, a za 648 ari 800.000 evra, 21 ar u Rumi je 7.500, dok recimo u Sremskim Karlovcima 140 ari košta 149.000 evra.
Dragan Rabatić, direktor jedne agencije za nekretnine, za Kamaticu kaže da su cene poljoprivrednog zemljišta prema njegovom iskustvu još veće od onih koje su prikazane u izveštaju RGZ, pa je za najkavlitetniju parcelu sa dobrom lokacijom potrebno i do 20.000 evra po hektaru.
"Poljoprivrednog zemljišta nema mnogo u ponudi. Cena zavisi od klase zemlje, veličine parcele i svih benefita poput navodnjavanja, prilaznosti putevima i da li je pod zakupom i tako dalje. Ono što je praksa pokazala jeste da najkvalitetnija zemlja dostiže cenu i do 20.000 evra po hektaru. Traže se veliki komadi zemlje, pa su ukrupnjene parcele nekada po hektaru skuplje nego one sitne", kaže Rabatić.
Kupci su, prema njegovim rečima, klasični investitori koji su prepoznali dobru priliku za investiciju, koji kroz zakup dobijaju prihode, ili veliki poljoprivredni proizvođači kojima je potrebno zemlje da bi nastavili svoju delatnost. Taj broj kupaca nije velik ali su spremni da kupe i znaju šta traže. Kada se pojavi kvalitetna ponuda, ona relativno brzo nađe svog novog vlasnika.
Rabatić podseća i na jevrejsku poslovicu koja kaže: "Kupujte zemlju, više se ne proizvodi", jer je, kako dalje pojašnjava, zemlja ograničen resurs, te je veća potražnja od ponude.
.jpg "Stop smradu i zagađenju: Građani Bajše zahtevaju akciju za očuvanje zdravlja i reke Krivaje")
.jpg "Počelo ponovljeno suđenje: Ranka Kašiković tvrdi da je trpela mobing zbog odbijanja SNS mitinga")
.jpg "Ukrao laptop i indukcionu ploču iz bioskopa u Vrbasu")
.jpg "SSP: Opet radovi na Narodnom pozorištu u Subotici, a zvanično završeni još u aprilu")
Komentari 4
Boban
Ja
pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar