Na vojvođanskim njivama rade Nepalci, Uzbekistanci, Indijci i Kazahstanci

Zbog nedostatka radnika gazdinstva u Vojvodini sve češće unajmljuju strance.
Na vojvođanskim njivama rade Nepalci, Uzbekistanci, Indijci i Kazahstanci
Foto: Pixabay
Tako na plantažama u Vojvodini mogu da se sretnu Nepalci koji beru krastavce, paradajz i papriku, piše Danas.
 
 
Na to odavno upozoravaju poslodavci, male firme, proizvođači u poljoprivredi, voćarstvu, ali i razne zanatlije.
 
"Nema radne snage, snalazimo se na mobu sa kolegama i prijateljima, porodica pomaže, a dokle će ovako biti, ne znam. Već smo smanjili proizvodnju zbog toga jer nema ko da bere i pakuje povrće", kaže za Danas vojvođanski povrtar Ileš B.
Nisu samo pogođeni povrtari i voćari sa nedostatkom radne snage. I poljoprivrednici su ti koji se žale da niko neće u štalu i na njivu.
 
"Pastira sam našao, ali za rad u štali, iako plaćam dnevnicu 4.000 dinara, niko neće da se javi. Danas je jako teško naći radnike, sve sami morate da radite", iskustvo je poljoprivrednika Vukašina Baćine iz Jaše Tomića.
 
Zato nikoga nije iznenadila vest da u Gospođincima kornišone beru radnici iz Nepala, dok u Čelarevu beru i sortiraju papriku i paradajz.
 
Koliko je stranih radnika na sezonskim poslovima angažovano ove godine može samo da se nagađa dok se prebira po podacima Poreske uprave, Nacionalne službe zapošljavanja, Centralnog registra za socijalno osiguranje i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, od koje je i potekla ideja da poljoprivredna gazdinstva prijavljuju radnike na privremenim i povremenim poslovima u poljoprivredi.
 
"Na gazdinstvima trenutno najviše radnika ima iz Uzbekistana, Indije i Kazahstana. Iz Uzbekistana ima 293 radnika u poljima, iz Indije 257, Kazahstana 39. Ima i iz drugih država ali to su pojedinci", objašnjava za Danas Ivan Radak, šef jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u.
 
Kako kaže, u protekle tri i po godine, od kada je startovao sistem za prijavljivanje stranih radnika, evidentirano je 67.502 lica sa ovim statusom, koji su bili angažovani kod 637 poslodavaca.
Prema Radakovim rečima, od ukupnog broja angažovanih stranih radnika na privremenim i povremenim poslovima za period od 2019. do 2022. zaključno sa 12. julom ove godine, 34.086 su bili muškarci a 33.416 žene.
 
Do sada su evidentirani strani radnici radili kod 422 pravna lica i 215 fizičkih lica, a poslodavci su za njihovo angažovanje uplatili porez u iznosu od 274,6 miliona dinara, dok su doprinosi iznosili 768,8 miliona dinara.
  • Ja

    22.07.2022 12:35
    Karma
    Radi bagro lenja! Navikli da im drugi zarađuju, ali narod se opametio. Tvoja njiva, tvoja obaveza, radi od jutra do mraka sa užom i širom rodbinom pa ti neće trebati radnici.
  • Djekson

    20.07.2022 21:39
    Rad
    Naši Rade dosta na Blokadama Autoputeva
    Rade na Protestima
    Muvaju se po Televizijama
    Odoše u Politicare
    Pa cak i u Novinare
  • Nn

    20.07.2022 14:54
    Nn
    Neka rade za te pare i Marsovce ako hoce gradjani Srbije nejce! Umesto dasu ulagali u modernizaciju razne subvencije oni kupovali,kola,gradili kuce...i sada da moje ili necije dete savija,kicmu...nema tih para vise! Eto im ovi "robovi" samo sa njima nisi nacisto? Drugi narod,kultura,obicaji...bice tu svasta?!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

"Carska bašta" ipak ne ide u stečaj

Sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se utvrđuje da je Proveg Opovo povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka nad firmom "Carska bašta" za veleprodaju voća i povrća i gajenje povrća.

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.