Poluostrvo od sedam kvadratnih kilometara na reci Dunav između Srbije i Hrvatske našlo se u lobističkim dokumentima Sjedinjenih Američkih Država.
Liberlend (Liberland), koji se proglasio državom pre sedam godina, pojačava svoje lobističke napore kako bi postao i svetski priznat, piše Radio Slobodna Evropa.
Kako se vidi na sajtu američkog Ministarstva pravde, Liberlend je 9. jula potpisao novi ugovor sa Stivenom Melnikom (Steven Melnik), lobistom sa kojim sarađuje više od tri godine.
Osnivač Liberlenda Vit Jedlička tvrdi da je glavni partner ove "države" Vojvodina.
Liberlend je samoproglašen državom još 13. aprila 2015. godine. Ipak, iako do međunarodnog priznanja države nije došlo, predsednik i osnivač Liberlenda Vit Jedlička (Vít Jedlička) kaže da oni održavaju diplomatske odnose sa šest zemalja članica Ujedinjenih nacija.
"Sa nekima smo već potpisali Memorandum o razumevanju, a neki su već prošli formalne korake da de jure priznaju Liberlend", ističe Jedlička.
Kako kaže, ne žele da otkrivaju sve diplomatske partnere, ali za RSE ističe da je jedna od zemalja sa kojom je Liberlend potpisao Sporazum o saradnji Haiti.
Uz pomoć Stivena Melnika, 5. marta 2020. godine Liberlend je sa državom Haiti potpisao petogodišnji sporazum u želji da se "uspostave i razviju odnosi bilateralne saradnje između obe države, u punoj saglasnosti sa principima navedenim u Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu".
Kako stoji u samom sporazumu koji su iz Liberlenda prosledili RSE, jedan od ciljeva jeste razvijanje uzajamno korisne saradnje u sektorima kao što su trgovina, privreda, životna sredina, kultura, obrazovanje, sport, zdravstvo, i prevencija i upravljanje rizicima povezanim sa prirodnim katastrofama.
Jedan od ciljeva lobiranja je priznanje
U ugovoru koji je početkom 2019. Liberlend potpisao sa Stivenom Melnikom, glavna aktivnost za koju je on zadužen jeste da informiše javnost o predloženom priznavanju Liberlenda kao suverenog entiteta.
Osim toga, njegove obaveze tada su definisane kao zastupanje i podržavanje interesa Liberlenda, savetovanje kabineta o diplomatskim odnosima, najboljim praksama, strategijama, mogućnostima i oblastima za poboljšanje, kao i stupanje u kontakt sa liderima i zainteresovanim stranama radi pregovora i uspostavljanja akreditovanih diplomatskih odnosa.
Na pitanje RSE koliko je bitno da Liberlend bude priznat kao država, Jedlička odgovara da je "lepo imati formalno priznanje drugih zemalja.
"Ali smo srećni i ako smo neformalni prijatelji i ako oni prepoznaju naš moto: 'Živi i pusti da živi'".
Kako kaže, znao je od početka da priznavanje Liberlenda neće biti lak posao.
"Veoma sam ponosan na naš diplomatski uspeh i naš tim od sto predstavnika i pet članova vlade", ističe Jedlička.
Na zvaničnom sajtu Liberlenda trenutno stoji da pola miliona ljudi čeka na državljanstvo, a da već hiljadu ima državljanstvo Liberlenda. Za državljanstvo se prijavljuje putem sajta Liberlenda. Kako objašnjava Jedlička, podnosioci zahteva za državljanstvo najpre dobijaju elektronske boravišne karte.
Iako niko ne živi na teritoriji Liberlenda, Jedlička ističe da ljudi redovno tamo kampuju.
"Najvažnije je da Liberlend kao zemlja raste brže nego ikada ranije, i da ljudi imaju sve više koristi od svog državljanstva Liberlenda. Cilj nam je da budemo sjajan primer kako se državna vlada može organizovati u novom milenijumu koristeći snažne ideološke principe, kao i najnovije decentralizovane blockchain tehnologije za upravljanje", kaže Jedlička za RSE.
Odnos sa Srbijom i Hrvatskom
Liberlend se prostire na prostoru od sedam kilometara kvadratnih na hrvatskoj obali Dunava, a prekoputa Parka prirode Gornje Podunavlje sa srpske strane.
Ideja o uspostavljanju Liberlenda nastala je zahvaljujući sporu oko postojeće granice u kojem ni Hrvatska ni Srbija ne priznaju navedeni prostor kao svoj, jer administracija dve države na različite načine definiše liniju razgraničenja.
Srbija smatra da je Dunav granica između nje i Hrvatske, dok Hrvatska priznaje katastarske granice koje podrazumevaju prostor sa obe strane ove reke. Međutim, Dunav je vremenom menjao svoj tok.
Sporni prostor se tako nekada nalazio na teritoriji Srbije, a sada je deo zapadne obale Dunava. Tako se površina na koju pretenduje Liberlend, kako tvrde njegovi osnivači, tretira kao ničija zemlja (terra nullius) i nju kao takvu može naseliti svako ko želi.
Već 24. aprila 2015. Ministarstvo spoljnih poslova u Srbiji oglasilo se navodeći, između ostalog, da se granica proteže sredinom plovnog puta na Dunavu, te da "nova država" nije formirana na teritoriji Srbije. Ipak, oni su istakli da je pokušaj formiranja nove države "neozbiljan postupak koji ne treba ni komentarisati".
Međutim, za RSE Jedlička navodi da su veze sa Srbijom od početka bile prijateljske, pozivajući se upravo na istu reakciju Ministarstva.
"Samo 11 dana od osnivanja Liberlenda, Ministarsvo spoljnih poslova Srbije javno se izjasnilo da im ne smeta stvaranje Liberlenda na ovoj teritoriji", rekao je Jedlička za RSE.
Jedlička navodi za RSE, glavni partner Liberlenda je Vojvodina. Kako stoji na sajtu Libernlenda, Vit Jedlička se juna 2020. sastao sa zvaničnicima pokrajine Vojvodine, kada je ispred kompanije "Liberlend grupa" uručio donaciju Visokoj tehničkoj školi u Apatinu. Upravo ovaj događaj Jedlička navodi kao primer saradnje.
On je dodao da Liberlend razvija zonu slobodne trgovine sa Srbijom, gradi čamce-kuće, kao i Liberlend selo zvano ARK blizu njihove teritorije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Policija u Sremskoj Mitrovici podnela je prekršajne prijave protiv trojice muškaraca jer su vozili u stanju potpune alkoholisanosti sa više od dva promila alkohola u organizmu, saopšteno je danas.
Muškarac M. R. koji je 8. januara u Srbobranu ubio svoju majku uradio je to dok je na snazi bila mera zabrane prilaska zbog prethodnog nasilja u porodici za koje je već ranije bio osuđivan.
Suđenje lekaru Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici M. M. (45), kog je porodilja optužila za akušersko nasilje, počeće 25. i 26. marta u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici.
Policija u Staroj Pazovi rasvetlila je tešku krađu izvršenu na štetu jednog beogradskog preduzeća i identifikovala četrdesettrogodišnjeg muškarca koji se tereti za ovo krivično delo.
Stanovnici Stare Pazove saopštili su da će studente, koji su iz Beograda krenuli peške u Novi Sad, dočekati s velikom količinom hrane i ostalih potrepština.
Policija u Sremskoj Mitrovici podneće krivične prijave protiv tridesetpetogodišnjeg muškarca i tridesetosmogodišnje žene zbog unošenja opasnih materija u Srbiju.
Režim saobraćaja biće izmenjen u sredu, 29. januara i četvrtak, 30. januara na deonicama Stara Pazova (centar) - Nova Pazova i od petlje Bačka Topola do Tornjoša.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog osudilo je, kako su naveli, "neprimerene i tendenciozne" izjave gradonačelnika Subotice Stevana Bakića na manifestaciji "Banijsko prelo".
Meštani Lovćenca su ispred spomenika borcima palim u Drugom svetskom ratu, u 11.52 odali pomen petnaestominutnim ćutanjem stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Više javno tužilaštvo u Somboru podiglo je optužnicu za ubistvo državljanina Slovenije, čiji su posmrtni ostaci pronađeni prošlog leta u blizini Monoštorskog puta.
Komentari 23
Lufthansa
PajO
Sombor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar