Ovim projektom se se javnosti u Srbiji ukazuje na problem uništavanja prirodnih plavnih šuma u priobalnim reka u zemlji, prenosi N1.
Umesto prirodno plavnih šuma pretežno vrbe, crne i bele topole, na područjima uz reke, sade se plantaže hibridnih topola – vrsta nastala ukrštanjem američke i evropske crne topole, tako da drveće brže raste i pre bude spremno za seču i prodaju, a to drvnoj industriji donosi brži profit. Zarad profita, već decenijama ekosistem propada.
U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. navodi se da su neke evropske reke, među kojima je i Tisa, izgubile skoro 100 odsto nekadašnjeg plavnog područja. Ove plavne šume, kako ih zovu, jer se nalaze u plavnom području reka, u Evropi je preostalo vrlo malo.
Čak 90 odsto njihove površine je nestalo i time spadaju u najugroženiji prirodni ekosistem u Evropi i zato su u Evropskoj direktivi o staništima označene kao „prioritetan tip šumskog staništa“. Domovi mnogih vrsta biljaka i životinja skoro da su i nestali, zbog drvne industrije koja ugrožava biodiverzitet.
Crne rode ne mogu da ostanu, svijaju gnezda i podižu mlade na granama hibridnih topola, jer njihova stabla imaju kraći životni vek i zahtevaju učestale radove na nezi i održavanju, pa crne rode napuštaju takve šume zbog čestih uznemiravanja.
Orao belorepan, najveći orao Evrope, koji je već ugrožena vrsta na teritoriji Vojvodine. Gnezdi se uz reke, ali usled nestanka prirodnih šuma i močvara uz reku, nestaju i njegova gnezdišta.
Zagađenost vode, na čiju čistoću utiče regulacija vodotoka, isušivanje vlažnih područja i izgradnja kanala i brana utiče na pretnju opstanka vidre i samim tim mesta na kojima se vidre razmnožavaju.
Zarad dobijanja zemljišta koje je pogodno za plantaže hibridne topole, menja se prirodni tok Tise i isušuju vlažna područja uz reku. To dovodi do zagađenja reke i direktne pretnje po opstanak smuđa, koji prvi umire ako u reci nema dovoljno kiseonika. Takođe za potrebe mresta, mužjak često gradi gnezda među korenjem u vodi. Hibridne topole imaju kratak životni vek, koren im nije razgranat i nije dobro stanište za mrest smuđa i drugih vrsta riba.
U fokusu kampanje je višedecenijsko uništavanje vojvođanskih aluvijalnih šuma u slivu reke Tise za potrebe drvne industrije. Glavni cilj zaštite koridora je očuvanje ove mozaične strukture koja pruža zaklon i omogućuje ishranu mnogim vrstama šumskih, travnih i močvarnih staništa. WWF se zalaže za izmene zakonskog okvira kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita životinjskog i biljnog staništa i omogućila efikasna obnova na području Srbije. Ove izmene su neophodne da bi naša zemlja uspela da ispuni obaveze koje je preuzela međunarodnim ugovorima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Petoro povređenih u teškom udesu na putu Kuzmin - Sremska Rača: Morali da intervenišu i vatrogasci")
.jpg "Zmajevčaninu za ubistvo dede i njegove sestre 20 godina zatvora")
.jpg "Menja se režim saobraćaja od Sombora do Kule, a produženi radovi od Iriga do Maradika")
.jpg "I sledeće nedelje prikupljanje krvi u Novom Sadu i drugim mestima Vojvodine")
.jpg "Muškarac iz Nove Crnje osuđen na tri godine zatvora zbog pokušaja ubistva: Potvrđena presuda")
Komentari 2
milenko
Av
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar